7. ZAKLJUČAK

Iz dobijenih rezultata i informacija može se zaključiti da je trenutna situacija na tržištu vrlo nepovoljna. Proizvođači proizvode male količine meda, maksimalno do 2,5 tone godišnje. Naši proizvođači proizvode do 10 vrsta meda što govori o skromnoj ponudi sa obzirom da postoji 35 vrsta meda. Jedan od ciljeva promocije je i edukacija, te bi se u tom smislu promocija mogla zasnivati na upoznavanju potencijalnih potrošača meda sa novim ukusima i vrstama meda, npr. medom od akacije, pitomog kestena, jele, omorike itd.

Što se tiče izvoza, Jugoslavija ima veliki potencijal koji bi mogao da se iskoristi, jer raspolaže velikim prirodnim mogućnostima za proizvodnju meda s’ obzirom da stepen zagađenosti čovekove okoline nije dostigao razmere ”ekološke zabrinutosti”. Najperspektivnije tržište za dugoročni plasman zdravstveno-bezbednosne hrane je tržište EU. Zdrava hrana, koju između ostalog čini med u uslovima ekološke zagađenosti praktično čitavog prostora EU, je najperspektivniji izvozni artikal zemalja nečlanica, koje žele da razviju svoju ekonomsku saradnju sa ovim velikim regionom. Med bi mogao da se izvozi sa deklaracijom zdravstveno-bezbednosne hrane. Svojom relativno niskom cenom bi mogao da privuče inostrane kupce. Bitno je napomenuti da su Srbija i Crna Gora donele prostorni plan privrednog razvoja čime je obezbeđen osnovni institucionalni preduslov za organizovanje proizvodnje biološki kvalitetne hrane. Prema našem mišljenju najbitnije je društveno usmeravanje i kontrola proizvodnje a ne prepuštanje stihiji. Zakonskim propisima treba regulisati proizvodnju i kontrolu po uzoru na zakonsku regulativu EU.

Sprovedenom anketom dobijene su informacije koje mogu poslužiti proizvođaču da prilagodi svoju proizvodnju potrošaču. Proizvođači treba da porade na jasnom i pozitivnom imidžu putem intenzivnije promocije. Intenzivnom promocijom o lekovitim svojstvima meda uticalo bi se na osvajanje novih tržišta tj. novih potrošača. Promocija treba da bude usmerena na češću upotrebu meda kako bi se ostvario zdravstveni efekat. Po našem mišljenju promocija bi mogla da bude usmerena ka sportistima i i ljudima koji obavljaju teške fizičke poslove. Čoveku koji se ne izlaže velikim fizičkim naporima je potrebno 2400 cal. dnevno, a pomenutim grupama bi bilo potrebno oko 5000 cal. S' obzirom da u 1 kg. meda ima 3320 cal. može se zaključiti da je med visoko kalorična hrana.

Cena je relativno niska i ona ne mora da se menja. Ona pokazuje stabilnost tokom godina i iznosi oko 5 dolara po litri (pogledati prilog br. 2 o cenama u martu 2002 god. prema mestima nabavke).

Ispitivanjem potrošača došlo se do podataka vezanih za: razlog kupovine meda, angažovanost članova domaćinstava u kupovini, vremenski period najčešće kupovine, najviše korišćenu vrstu meda, mesto nabavke, način konzumiranja, uticaj promocije i standarda na kupovinu. Glavni razlog konzumiranja meda je zdravstveni, čime je potvrđena hipoteza ovog rada. U kupovini meda najčešće učestvuju žene, a pakovanje prilagođeno mlađem uzrastu u obliku tuba i malih kutija interesantnog dizajna (u obliku pčelica, cvetova, košnica itd.) i vedrih boja moglo bi uticati na pojavu novih kupaca-dece.

Što se tiče kanala distribucije, od indirektnih kanala predlaže se novi distributer, a to je apoteka. Prodaja putem prodavnica zdrave hrane, supermarketa i privatnih proizvođača treba da bude potpomognuta informacijama dobijenim marketing istraživanjem, kako bi se uskladili instrumenti marketinga u odgovarajući marketing mix i kako bi se adekvatno uticalo na potrošače.

8. PRILOZI

Prilog 1. 07032002

Ispitivači: Ana Čobrda i Jasmina Grulović

UPITNIK ZA ISPITIVANJE DOMAĆINSTAVA O POTROŠNJI MEDA NA TERITORIJI NOVOG SADA

1. Broj članova porodice?_______

2. Struktura porodice (mogućnost više odgovora):

a) živim sam(a)

b) sa bračnim drugom

c) sa decom, broj _______

d) sa drugim osobama, broj _______

3. Broj zaposlenih? _______

4. Koji je glavni razlog Vašeg konzumiranja meda?

_________________________________________________

5. Koliko često konzumirate med? (zaokružiti)

a) svakodnevno

b) nekoliko puta nedeljno

c) nekoliko puta mesečno

d) jednom mesečno i ređe

6. Ko je najviše angažovan u kupovini meda? (zaokružiti)

MUŽ – ŽENA – DECA – NEKO DRUGI – PODJEDNAKO

7. U kom periodu godine najviše konzumirate med? _________________________________________________

8. Koju vrstu meda najviše koristite? (zaokružiti)

a) med od lipe	e) neku drugu vrstu meda, koju?_________
b) livadski med	f) podjednako koristim sve vrste
c) bagremov med	g) nije mi bitna vrsta med
d) šumski med

9. Gde najčešće nabavljate med? (zaokružiti)

a) na pijaci

b) od privatnog proizvođača

c) u prodavnici zdrave hrane

d) u supermarketu

e) na drugom mestu, gde? __________________________

10. Na koji način najčešće konzumirate med? (zaokružiti)

a) u čaju	d) po kašičicu meda (svakog dana)
b) kao poslasticu	e) kao obrok
c) kao sastojak u pripremanju jela i kolača	f) na drugi način, koji?________________

11. Da li biste kupovali veću količinu meda ako bi promocija bila bolja? (zaokružiti)

DA – NE – MOŽDA

12. Da li kupujete med od određenog proizvođača? (zaokružiti)

a) da, kojeg? ___________

b) ne

13. Da li biste kupovali veću količinu meda ako bi vaš standard bio veći? (zaokružiti)

DA – NE

Hvala na saradnji.

9. LITERATURA

1. Božidarević Desanka, Salai Suzana, Marketing istraživanje, Beograd, 2001.

2. Kotler P., Upravljanje marketingom, Zagreb, 1989.

3. Dr. Aleksandar Janković, Pčelinji proizvodi, hrana i lek, Beograd, 1979.

4. Filip Šimić, Naše medonosno bilje, Ljubljana, 1980.

5. Statistički godišnjak 2001.

6. Elektronski časopis “Pčelarski vesnik”, 2002. (objavljuje ga sajt www.pcela.co.yu).

[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8]

16K 59K 72K 46K 65K 22K 39K 158K