Home

Aktivnost SPOS-a

Miljko Šljivić, Predsednik SPOS-a         

(Odgovor na pitanja pčelara o mogućnosti kreditiranja pčelarstva)

       

KREDITIRANJE    

   

                  Da bi došlo do razvoja pčelarstva potrebna su ulaganja finansijskih sredstava. Kako pčelari nisu u mogućnosti da sami finansiraju razvoj na skoro svim skupovima se postavlja pitanje: Ima li kredita za pčelare? Da bi odgovorio na to pitanje došao sam do sledećih informacija:

                   Višegodišnje kredite za fizička lica, pa samim tim i za pčelare ne daje niko. Takvih kredita za ulaganja u poljoprivredu odnosno pčelarstvo nema. Komercijalne banke daju za fizička lica potrošačke kredite do 12 meseci sa kamatom oko 2% mesečno i visinom do jedne trećine plate, ili na drugi način tri puta većom garancijom. Uslov je uglavnom da korisnik ima tekući račun kod određene banke.

                   Fond za razvoj Srbije odobrava investicione kredite pravnim licima, što znači preduzećima i pčelarskim zadrugama. Neke pčelarske zadruge već koriste takve kredite. Ministar Veselinov upitan za kreditiranje u pčelarastvu, uputio je na Fond za razvoj Srbije kao mogućnost kreditiranja. Ovi krediti se odobravaju na osnovu “biznis plana podnosioca zahteva, gde se vidi opravdanost tih ulaganja. Sledeći uslov dobijanja kredita je da se za odobreni kredit založi hipoteka koja je po vrednosti tri puta veća od odobrenog kredita. Zatim fond odobrava 2/3 sredstava vrednosti investicije dok 1/3 obezbeđuje investitor. Kredit se odobrava na period od 3 do 5 godina sa grejs periodom od jedne godine i godišnjom kamatom od 5%.

                    Neka udruženja (Brus, Baljevac, Sjenica, Priboj ) su dobila donacije međunarodne humanitarne organizacije ,,MERSY CORPS;;. Ova američka organizacija koja pokriva jedan deo južne i zapadne Srbije ulaže u pčelarstvo po sopstvenom nahođenju a na osnovu ,,biznis planova,, pčelara tih udruženja. NJihova ulaganja su raznovrsna počev od pomoći u renoviranju škola, mostova, puteva, ulaganja u prerađivačka preduzeća pa se našlo mesto i za pčelarstvo. Ona pokriva određenu teritoriju i u okviru nje vrši izbor gde će da ulaže. Organizacija će biti prisutna u našoj zemlji pet godina. U želji da pčelarima pružim više podataka ja sam im se obratio još u aprilu 2002.godine. Moj zahtev je bio da objavimo kakve su mogućnost šire pomoći pčelarima sa adresama i brojevima telefona gde se pčelari mogu raspitati. Odbili su izgovorom da za pčelarstvo već imaju preveliki  broj i da će mnogi biti odbijeni, što se kasnije i desilo. Kada im je postavljeno pitanje: ,,Zašto više ne ulažu u pčelarstvo,,? Odgovor je glasio:,, To je visokorizična, a niskoprofitabilna delatnost,,.
                      Vlada Republike Srbije u vođenju politike pomoći poljoprivredi u 2002.godini isplaćuje premije za duvan, šećernu repu i mleko po isporučenim količinama tih proizvoda. Regres za stoku preko zemljoradničkih zadruga za odgajenu umatičenu stoku i podsticajna sredstva za podizanje zasada šljiva i vinove loze. Mi smo u razgovorima sa ministrom tražili: regres za matice i  da za 2003. godinu uvrste i pčelarstvo u podsticajne mere, jer nema razvoja šljiva bez oprašivanja pčela. Međutim podsticaj nije kreditiranje. Podsticajna sredstva za razvoj zasada šljiva ( slično i sa lozom), se isplaćuju pod uslovima da podiže određenu sortu šljiva, da je zasađena na određenoj površini u vlas
ništvu, uz fakturu i potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti rasada nabavljenog od registrovanog proizvođača, dokaz da je podignuto na odgovarajućem zemljištu i pošto je zasađen i primljen odgovarajući broj biljaka po hektaru bez ikakvih virusnih oboljenja. Znači podsticaj sledi tek kada su rezultati vidljivi.