Stanje na pčelinjaku  

Prinosi meda iz bagremove i drugih paša su bili različiti, zavisno od konkretih uslova u pojedinim krajevima. Tamo gde je prolećni razvoj bio dobar i bagrem dobro medio, bilo je i po 30kg za vrcanje po košnici, dok je na drugim mestima to znatno manje. Ukupni unosi meda su jako varirali, od 20-30kg do preko 50kg kg po košnici.

I ove godine je na pčelinjacima bio više izražen rojevni nagon nego što je to inače slučaj, ali ipak nije bilo kao prošle godine, kada su bili retki pčelinjaci bez prirodnih rojeva. Vreme nije bilo pogodno za livadsku pašu na većim nadmorskim visinama u junu ali u nekim krajevima na srednjim nadomorskim visinama bilo je dobrog unosa meda od divlje i pitome kupine i livadskog bilja. Nemamo podatke o drugim pčelinjim pašama u junu, može se predpostaviti da je uprkos relativno hladnom i promenljivom vremenu bilo nekog unosa na kestenu, lipi... Cvetanje lipe je inače okasnilo, nastaviće se u julu i možda če medenje biti dobro jer se vreme stabilizovalo a u zemljištu ima vlage.

Varoa se primećuje, već krajem juna se može videti na trutovkim larvama pa i na pčelama, naravno, stepen zaraženosti se puno razlkuje od pčelinjaka do pčelinjaka. Kada govorimo o bolestima, još sada se mogu videti tragovi nozemoze koja je bila prisutna na ne malom broju pčelinjaka krajem zime. I sada su ta društva slaba, sa nedovoljno pčela.

Radovi na pčelinjaku  

Pčelari koji su u mogućnosti, preseliće svoje košnice na suncokretovu pašu, ili na neku drugu pašu koja im može obezbediti bolji razvoj pčelinjih društava nego na stacnionarnom pčelinjaku, kao i bolje prinose meda. Ostali, u blizini čijih pčelinjaka nema neke ozbiljnije paše, već mogu razmišljati o pripremi pčela za prezimljavanje. Jedna od prvih mera je vrcanje meda. Ukoliko je bilo nekog unosa posle bagremove paše, moguće je da uporedo sa dobro zaklopljenim medom u saću ima i nedovoljno zrelog, pa to može biti razlog da se još malo sačeka sa vrcanjem ili da se izdvoje samo ramovi sa najzrelijim medom. Pčelinja društva su još snažna pa je potrebno ostaviti im dovoljno prostora u košnici i obezbediti ventilaciju za vreme jakih vrućina.

Na suncokretovoj i drugim jakim pašama, razvoj pčelinjih društava se odlično odvija pa se i rojevima i snažnim društvima mogu dodavati voštane satne osnove koje će pčele izgrađivati i puniti medom i polenom i matica će ih zalegati. Suncokret najbolje medi na početku cvetanja pa je potrebno pčele preseliti na vreme.

Šumska paša u našim krajevima nije redovna ali u slučaju vrlo visokih temperatura  tokom dužeg perioda može se očekivati da će ponegde zamediti hrast ili jela, smrča...

Zamenu starih matica mladim najbolje je što pre obaviti kako  bi se nove matice mogle proveriti, a takođe, kako bi imale vremena da razviju društva za uspešno prezimljavanje. Nije još kasno formirati i nove rojeve ali se preporučuje da se pretohdno obezbede oplođene matice ili makar matičnjaci. Kada se stabilizuju, pojačati ih pčelama i zatvorenim leglom ukoliko je potrebno.

Vreme je i da se ostave rezerve meda na ramovima koje ćemo dodati pčelama pri pripremi za zimu ili odmah. Držati se proverenog stava da "med na medu rodi" i da obilje meda i pčela sada daje veliku sugurnost pčelaru kada je u pitanju i zimovanje i paša naredne godine. Zavisno od tipa košnice, ostavljaće se pojedinačni ramovi ili celi nastavci, polunastavci. Kod LR košnica dobro je skloniti matične rešetke i dopustiti da matica zaleže drugi nastavak u kome verovatno ima mnogo više meda nego u prvom.

Pčele sada intezivno donose propolis, pa se mogu postavljati skupljači - mreže, koje treba ukloniti krajem meseca da bi pčele imale vremena da donesu dovoljno propolisa za svoje potrebe. Još ima nešto vremena i za sakupljanje polenovog praha, ali samo tamo gde ga ima u izobilju i to u prvoj polovini jula, pošto je polen od ogromne važnosti za pripremu pčela za prezimljavanje.

Novoformirane rojeve je potrebno dobro negovati, prihranjivati i podsticati razvoj. Voštane satne osnove se mogu dodavati ali treba imati u vidu da se pri slaboj paši ili izostanku prihranjivanja može destiti da ih pčele nedovoljno dobro grade, čak da ih oštećuju (grickaju, najćešće oko žica), a matica možda neće hteti da ih dobro zalegne. Zato ne treba preterivati sa dodavanjem novog saća, pratiti  razvoj društava i prema tome im i dodavati. Kasnije, u avgustu, mlado i nezalećeno ili slabo zaleženo saće će predstavlajti smetnju u pčelinjem gnezdu.

Ako na pčelinjaku ima društava koja su bolovala od nozemoze, najbolje bi bilo ponovo dati neki uzorak pčela na analizu. Sada je veoma važan period kada je u pitanju zaštita pčela od te bolesti, zaraženost je najmanja u odnosu na celu sezonu. Da se bolest ne bi ponovila naredne godine, u slučaju pozitivnog rezultata potrebno je kroz šečerni sirup dati fumagilin. Ako pčelar ne želi da upotrebljava antibiotike, u nekoj meri će pomoći i uobičajene mere u radu sa pčelama - prihranjivanje, izbacanje starog saća posebno ako ima tragova proliva, sužavanje pčelinjeg gnezda na onoliko ramova koliko pčele dobro pokrivaju, zamena matice, dodavanje lekova na bazi joda... Možda je malo neuobičajeno da se usred leta govori o toj bolesti ali s obzirom na njenu prisutnost proletos, sigurno da nije na odmet. Iz snažnih i zdravih društava može se uzeti po neki ram sa mladim pčelama i stresti ispred košnice tih slabijih društava, da bi se makar malo pojačala, što im predstavlja odličnu pomoć. Preporučuje se i dodavanje belog luka u šećerni sirup, zatim čaj od pelina i borovih iglica (KAS-81).

Kada su bolesti u pitanju skrećemo pažnju da bi trebalo svaki pregled košnica iskoristiti da se vidi ima li znakova američke kuge pčelinjeg legla i u slučaju sumnje, prijaviti veterinarskoj inspekciji. Tretiranje protiv varoe se može izvršiti već sada ili eventualno početkom avgusta, da bi pčele ušle u zimu sa što manjom zaraženošću. Koristiti registrovane lekove i to tek kada se uklone medišni nastavci.