Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

JUL 2004 

Stanje na pčelinjaku  

Klimatski i drugi uslovi tokom proleća i početkom leta uticali su da se prinosi meda i stanje na pčelinjacima mnogo razlikuju. Mnogo šta se nije poklapalo sa uobičajenim iskustvima i očekivanjima. Tako, sezona se može smatrati izuzetno rojevnom i vrlo veliki broj pčelara je imao teškoća oko puštanja rojeva, dežuranja, ali i zadovoljstvo pri njihovom naseljavanju i nalaženju novih mladih matica. Dalje, očekivalo se da kiše i hladno vreme ne potraju toliko dugo i da će prinosi na kasnijem bagremu i livadskim pašama biti jako dobri. To je skoro potpuno zakazalo. Uopšte, izgleda da su prinosi meda na srednjim i većim visinama bili jako slabi. Tamo je i rojenje bilo manje izraženo.

U nekom proseku gledano, što se prinosa tiče, ova sezona se može smatrati slabom, ponegde je oko proseka a samo u pojedinim krajevima je jako dobra.

I stanje u pojedinačnim košnicama na istom pčelinjaku se dosta razlikuje. U krajevima gde posle bagrema nije bilo neke paše, u plodištima ima vrlo malo meda, i jaka i slaba društva su potrošila mnogo hrane. Ona koja su dala više meda u medištu, posebno su ugrožena. Zboj rojenja, u mnogim košnicama su sada mlade matice, a čini se da je ove godine bilo dosta i pojave tihe zamene.

Čini se da su ove godine srednja društva dala možda i više meda od jakih, i to pre svega iz razloga što su se jaka najčešće rojila. Kod DB košnica bilo je dosta prelazaka matice u medišta,  koja su ove sezone nešto ranije postavljana.

Radovi na pčelinjaku  

Vrcanje meda je posao koga bi trebalo obaviti sada u julu, bilo da očekujemo neku drugu pašu ili želimo da počnemo sa pripremama za prezimljavanje.

Potrebno je obratiti pažnju da li sva pčelinja društva imaju matice, pošto se moglo desiti da se nove matice u nešto malo većem procentu nisu oplodile ili da su na drugi način nestale (njih je ove godine bilo puno zbog rojenja i tihe zamene).

Prokontrolisati rezerve hrane. U krajevima gde nema neke jače paše već se može početi sa prvim pripremama pčela za prezimljavanje. Treba pregledati ramove i videti koji su za odbacivanje. Satne osnove se još mogu dodavati, ali je neophodno prihvanjivanje ako nema unosa nektara (ako ne prihvanjujemo pčele će samo grickati osnove uz žicu). Osnove se stavljaju u sredinu klubeta, osim kod slabijih rojeva, gde se stavlaju skraja.  Loše ramove staviti skraja, eventualno otklapati, stavljati iza nekih pregrada ili iza rama sa voštanom osnovom (namerno stavljenom kao pregrada). Kod košnica nastavljača loši ramovi se mogu ostaviti u nastavak na podnjači a klube i glavni deo ramova sa leglom gore. To se može učiniti i sa celim nastavkom starog saća.

Pčelarima kojima je suncokretova paša blizu, i svima drugima koji su u mogućnosti da sele, preporučuje se da košnice presele na te parcele. Bez obzira na eventualne viškove za vrcanje, mogu da računaju na dobre zalihe meda za zimu, važan unos polena a to je od ogromnog značaja za pčelinja društva. U Vojvodini, a i u drugim krajevima, mogu se očekivati i druge paše, ali one će verovatno biti lokalnog karaktera - paše od raznog samoniklog bilja pored reka, paše na pojedinim planinama itd. i neće ih biti baš mnogo. U slučaju visokih temperatura se može očekivati i paša medljike. Sve u svemu, ove godine će u većini krajeva biti neophodno dobro prihranjivanje radi stimulisanja razvoja legla i spremanja zimskih zaliha. Najbolje je sa tim još odmah početi.

Veliki broj trutova ove sezone povećava verovatnoću da ima više i varoe, uz to, kaže se da varoe ima više tokom kišnih godina, pa nas sve to upozorava da bi trebalo da budemo oprezniji možda više nego inače kada je ovaj parazit u pitanju. Jedino što je možda uticalo negativno na varou bilo je samo rojenje pčela i to ako su društva neko vreme ostajala bez legla.

U kajevima gde nema pčelinje paše, postoji opasnost od grabeži pa treba preduzimati sve mere opreza, prilikom otvaranja košnica, rojenja i dr.

Ostali radovi  

Sada je pogodno sakupljati propolis, i radi toga treba koristiti razne vrste mrežica. Što se tiče polenovog praha, on je pčelama u ovo doba jako potreban i radi negovanja legla i radi ishrane zimskih pčela i ne preporučuje se oduzimanje, osim u krajevima gde ga zaista ima u izobilju. Može se proizvoditi matični mleč.

 

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u julu prošle godine, posetioci se mogu upoznati preko Jul03