Predrag Cvetković
PČELARSTVO - učenje i podučavanje
Intervju sa Džonom Fipsom (John Phipps), urednikom časopisa "The Beekeepers Quarterly"
1. deo (1. od 4)
1. Gospodine Fips, Vi ste urednik čuvenih britanskih časopisa “The Beekeepers Quarterly“ i “Bee Biz“. Molim Vas da se pretstavite našim posetiocima, da kažete nešto o sebi i o vašem uredničkom radu.
Dž.F. U pčelarstvu sam preko 30 godina i kao mnogi pčelari imam veliku žudnju za pčelarskim znanjem. Dobra stvar u vezi sa znanjem je da je se ono možete deliti – što su zanimljivije i uzbudljivije informacije koje ste pronašli, veća je vaša želja da ih prosledite drugima. Možda sam ja zbog toga bio nastavnik po profesiji i skoro 30 godina sam uživao predajući poljoprivredu – predmet u koji su učenici mogli da budu uključeni na praktičan način. Pošto smo na našoj školskoj farmi imali svinje, ovce, koze, živinu, zečeve i stoku, imali smo takođe i pčele. Kada su deca prvi put nailazila na pčele uvek su bile dve reakcije – prva, urođen strah od njih, i druga, mislili su da su to osice jer nisu bile nalik bumbarima. Strah je obično stvaran od strane roditelja tokom odrastanja dece, a za njihovo neznanje o tome kako pčele izgledaju odgovorni su mediji u širem smislu – i uvek mi smeta kad vidim (čak i u pčelarskim knjigama) da pčele liče na bumbare. Dakle, i moj entuzijazam za prenošenje novosti i informacija i moja želja da predajem su verovatno dva ključna faktora koja su me vodila prvo ka pisanju članaka o pčelarstvu i zatim ka stvaranju i uređivanju časopisa.
|
Moji prvi članci su bili napisani za širu javnost – najviše onu koja se interesovala za prirodu – i bili su objavljivani u časopisu "Countryman" u Velikoj Britaniji. Uskoro posle toga sam imao mesečnu rubriku u časopisu "Smallholder" koji je pokrivao praktične aspekte pčelarstva za one koji su se interesovali za to da sve sami rade. Takođe sam pisao za časopis Nacionalnog udruženja farmera sela, ponovo na teme pčelarstva za zajednicu farmera. Moj prvi pokušaj na uređivanju pčelarskog časopisa bio je za Udruženje odgajivača pčela britanskih ostrva. Kada je osnivač Beovulf Kuper (Beowulf Cooper) jedne večeri bio u našoj kući, pitao je moju suprugu da li bih ja prihvatio odgovornost da uređujem "BIBBA News". Ne znam zašto mene nije direktno pitao. Učio sam puno od Beovulfa, ne samo o pisanju, već posebno o pčelarstvu i njegove ideje su na mene mnogo uticale. Bio je pravi mentor i ja sam bio jako potresen kada je on umro. Sklapanje "BIBBA News" časopisa je bilo veoma zabavno, ali kao svi urednici, imao sam veliki problem ne samo da dobijem dovoljno primeraka, već takođe da ih dobijem na vreme. Tih ranijih godina, svi tekstovi su morali da budu otkucani na svežoj traci na pisaćoj mašini i onda je trebalo sve članke, slike i dijagrame prebaciti na ploče, zaglavlja i naslove je trebalo uraditi strašno mukotrpnim letraset transferom. Ipak, kada je sve to bilo urađeno moglo se videti kako će izdanje izgledati. |
|
|
Vrcanje meda kod Džona Fipsa |
Sledeći korak u mojoj
karijeri je došao kroz susret sa
Džeremi Burbidžom (Jeremy Burbidge)
iz "Northern
Bee Books".
Mi smo se od samog početka dobro slagali pošto smo se obojica interesovali za
stare pčelarske knjige – iako je on bio prodavac a ja kupac! Ne mogu se tačno
setiti kako je do toga došlo – mora da je bilo preko kupovine nekih od starih
pčelarskih godišnjaka Herbert Mace-a – došli smo do razgovora o ponovnom
oživljavanju takvog izdanja. Dakle, za 1983. godinu napravili smo prvi u seriji
"Pčelarski godišnjak" (The Beekeepers' Annual) i ta publikacija nastavlja da
izlazi godišnje. S jedne strane, to je kompletan adresar pčelarskih organizacija
u Velikoj Britaniji sa podacima za kontakt različitih službenika. Drugi deo je
stoni dnevnik sa praznim prostorom za beleške i zapise, a dodatno je postojao i
deo sa člancima iz pčelarstva. Posle nekog vremena uredničku odgovornost
sam
predao
drugima, ali sam se pre nekoliko
godina ponovo latio uređivanja.
|
|
|
|
Kada smo prvi put izdali "The Beekeepers' Annual" ubrzo smo shvatili da je potrebno dopunjavati informacije više nego jednom godišnje. Predložio sam da napravimo "Supplement" koji bi bio štampan možda par puta godišnje da pčelari budu informisani o tim promenama. Usvojili smo A4 format – koji nam je dao prostor za zanimljiv izgled strane i mogućnost da koristimo velike fotografije. To nam je dalo prednost nad drugim nacionalnim pčelarskim časopisima pošto su bili u polovini veličine našeg.
"The Supplement" sa 12 stana, izašao je samo u dva
izdanja, oktobar 1984. i maj 1985, zatim smo na jesen 1985. napravili prvo
izdanje "The Beekeepers Quarterly"
sa samo 26 stana. Godinama, on je postepeno narastao do časopisa u punom koloru
na 56 strana, kakav imamo danas. Sadašnji časopis je dopunjen časopisom "Bee
Biz" koji je počeo da izlazi nekoliko godina ranije i koji je u početku uređivao
Metju Alen (Matthew Allan)
a kasnije Anna Lucia Merlo. "Bee Biz", časopis koji je uglavnom bio za
komercijalni sektor pojavljivao se samo povremeno i ja sam se dobrovoljno javio
da se prihvatim zadatka urednika sa ciljem da napravim tri izdanja godišnje. Dok
mi je uspevalo da to radim često sam uviđao je postojao sukob interesa – mnogi
članci su bili pogodni za oba časopisa i pretplatnici nisu voleli da vide isti
članak u oba svoja časopisa.
|
|
|
 |
|
Prskanje saća sredstvom "Mellomex" radi sprečavanja štete od voštanog moljca |
Urednikov pčelinjak - u vreme kada je urednik kupio košnice |
2. Saznajemo da će se izvršiti fuzija dva časopisa koje ste Vi uređivali. Kakav će biti novi časopis? Koliko često će izlaziti?
Dž.F. Napravili smo tri kombinovana izdanja časopisa i on će kao časopis na 56 strana u punom koloru nastaviti da izlazi četiri puta godišnje, tj. svakog godišnjeg doba. Očekujem da će biti potrebno vreme da se postigne ravnoteža kakvu bih ja - ili još važnije - pretplatnici voleli, dakle, meni je uvek drago da dobijem predloge za poboljšanja.
Mi smo tek mala ekipa koja radi na BKQ/BB:
izdavač Jeremy Burbidge; dizajner Mike Barrett; sekretar za oglase Julie Dower i
ja kao urednik i moja supruga kao pomoćnik
urednika. Mi se svi dugo vremena
znamo i dobro radimo zajedno. Svako ima svoj sopstveni posao i nemamo odbore pod
kojima bismo radili a imamo potpunu nezavisnost od bilo koje pčelarske
organizacije.
3. Časopis “The Beekeepers Quarterly“ je bio poznat po širokom pristupu pčelarstvu, mnoštvu rubrika, kolegijalnom i optimističkom duhu i velikom broju dopisnika iz sveta. Da li ćete zadržati te tencendije?
Dž.F. Hvala vam što takvom dobrom slikom predstavljate časopis. Postigli smo uspeh kroz saradnju mnogo pčelara širom sveta. Na početku a i danas, neki čitaoci iz Velike Britanije bili su razočarani što mnogo članaka potiče iz inostranstva. Oni moraju gledati sadržaj članaka – ne odakle oni dolaze – jer većina pčelarskih tema su sada od globalnog značaja. Niko ne može priuštiti sebi da bude provincijalan, mi moramo da učimo od iskustava drugih ljudi širom sveta. Ono što je problem u jednoj zemlji može uticati na drugu veoma brzo.
Nadam se da naši čitaoci osećaju da su deo jedne velike globalne porodice koja nema veze sa politikom, rasom ili religijom. Autori besplatno daju svoje vreme i znam da je za mnoge neophodan ogroman napor pošto engleski nije njihov maternji jezik. Sećam se ranijih godina, pre Interneta i elektronske pošte (skoro svaki časopis se sada tako radi), imao sam dopisnike koji su možda mogli da upadnu u nevolje samo zato što slušaju engleske programe na svetskom servisu BBC preko kojih su učili jezik. U nekim delovima istočne Evrope nekim autorima je bilo čak nemoguće da dobiju koverat ili marke da mi pošalju svoje članke. Tokom ratova u Jugoslaviji sankcije zapadnih vlada onemogućile su da šaljem časopise korespondentima na tom području. Autori su činili stvarni napor da sarađuju i mnogo njih je bilo uključeno u časopis veliki broj godina.
Dakle da, to je trend koji ja želim da nastavim i biće mi veoma drago da se čujem sa pčelarima koji žive u zemljama koje još nisu predstavljene.
4. Da li možete našim posetiocima da kažete na koji način mogu da se pretplate na novi časopis?
Dž.F. Da se pretplate, kontaktirajte jeremy@recordermail.demon.co.uk ili idite na www.beedata.com (gde se primerak u pdf formatu može besplatno skinuti) ili www.apiservices.com
1. deo (urednički rad, časopis BKQ)
2. deo (pčelarstvo u Grčkoj)
3. deo (pčelarstvo u V. Britaniji, rad sa decom)
4. deo (savremeni tokovi u pčelarstvu, budućnost pčelarstva)