Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

AVGUST  2006 

 

Stanje na pčelinjaku  

Velike vrućine tokom jula na prostoru bivše Jugoslavije uglavnom nisu uzrokovale potpuni prekid paše a to se pogotovo odnosilo na brdske predele. Bilo je unosa nektara koji je potsticao razvoj legla i doprineo stvaranju izvesnih zaliha hrane u košnicama pa i meda za vrcanje, kao i medljike. Imamo izveštaje o paši medljike u Sloveniji, Srbiji... Suncokret je ove godine slabo medio. Reklo bi se da u celini, pčelari mogu biti veoma zadovoljni ovom sezonom, koja je donela visoke ili i rekordne prinose, više vrcanja, snažna pčelinja društva.

Zapaža se da je u nekim košnicama još u julu bilo najezdi varoe, pogotovo ako je bilo više trutovskog legla, a u onim gde je dolazilo do prekida legla stanje je povoljnije.

Unos polenovog praha se popravio posle veoma lošeg stanja u vreme kiša na početku leta - u nekim košnicama ima dobrih zaliha. To je od izuzetne važnosti za ishranu pčela koje će ući u zimu, a takođe i za ishranu budućeg novog legla naredne godine. Kod LR košnica, polena je obično više u ramovima u donjem nastavku.

 

 

Izuzetno dragocen, prerađen polen u saću - perga. Na slici prevlađuje polen od kupine (zelen).

Zorica Vuković, Kragujevac

Radovi na pčelinjaku  

Priprema pčelinjih društava za zimu je najvažniji posao pčelara u ovo vreme. Pčele su i same već ranije započele svoje pripreme i na pčelarima je da taj proces što manje remete - da mu se prilagode i da tako omoguće što bolje zimovanje.

Kvalitetna matica je jedan od uslova za to, ne mora biti od ove godine, ali njeno leglo treba da bude kompaktno, zdravo i da se vidi da je u stanju da nosivošću omogući da duštvo bude dovoljno brojno. Loše matice treba zameniti novim, a društva koja su bez matice sanirati dodavanjem nove i eventualnim pojačanjem ponekim ramom najzrelijeg legla (iz koga počinju da se legu pčele), poželjno je natresti i pčele sa tog rama. Da se pri tome ne bi napravila greška, obratiti pažnju da li su pčele možda već počele samozamenu matice i u tom slučaju nije potrebno dodavati novu, već samo propratiti stanje u košnici - proveriti da li će nova matica ispravno nositi. Ukoliko je takvo društvo oslabilo, može se pojačati nekim ramom zatvorenog legla. Na samozamenu navodi ako vidimo progrižene matičnjake, ili skoro razrušene, a naravno, i u slučaju otvorenih ili zatvorenih matičnjaka, što ukazuje da samozamena matice tek počinje.

Obezbeđivanje zaliha hrane je druga važna briga pčelara, a sledeća - tretiranje pčela protiv varoe kako bi pčele koje treba da prežive zimu bile zdrave i snažne. Potrebno je u košnici što pre uspostaviti stanje ramova koje će ostati preko zime i tek tada započeti konačnu dodatnu prihranu ako je potrebna. Snažna društva kod LR košnica treba zazimljavati u  dva nastavka a slabija u jednom, s tim da se mogu praviti kombinacije zazimljavanjem pčela naprimer na 7 nad 7 ramova, 8 nad 8 i slično - znači u dva nastavka sa nepunim brojem ramova. To je korisno u slučaju da društva nisu dovoljno jaka da ispunjavaju dva nastavka, a takođe kada su slabe zalihe hrane - time se može postići da se i sa manje hrane osigura dobro i sigurno zimovanje. Smatra se da za zimu treba obezbediti bar 12-15 kg hrane po košnici, zavisno i od broja ramova, a poželjno je da se pčele zazime i sa mnogo više hrane 18-20 kg pa i više, što će doprineti odličnom zimovanju i izvanrednom razvoju u proleće. Pri ostavljanju velikih rezervi hrane treba obratiti pažnju da ima i praznog saća na kome će pčele radije zimovati neko na samom medu, kao i da se stvore uslovi da pčele krajem zime započnu leglo na ramovima sa puno meda a ne odvojene od njih. U te svrhe kod LR i sličnih košnica, u gornji nastavak je dobro prebaciti samo 2-3 rama sa leglom i većim vencima meda a ramove sa leglom bez meda ostaviti u donjem nastavku. Poželjno je da ramovi koji se stave u gornji nastavak (ili koji su se već našli tamo) budu na mlađem i kvalitetnom saću. Uz njih treba staviti po ram sa polenom i medom ako ih ima u donjem nastavku  i uz njih još po neki ram sa medom sa svake strane kako bi med bio uz samo klube krajem zime. Krajnji ramovi u tom slučaju ne moraju da budu sa mnogo hrane jer neće ni biti dostupni pčelama dok su u klubetu.

Tretiranje protiv varoe je najbolje izvršiti sa dva sredstva, kako bi se osiguralo da bude efikasno, sa izvesnom pauzom između. Obavezno izvršiti proveru pa ako se pokaže da je prvo tretiranje bilo uspešno, tretiranje drugim sredstvom može biti samo kontrolno.

Dodatno prihranjivanje pčela sirupom najbolje je izvršiti što pre kako bi pčele na vreme preradile i zaklopile hranu. Preporučljivo je u te svrhe davati veće doze sirupa za kratko vreme. Treba imati u vidu da jedan kilogram šećera obezbeđuje približno jedan kilogram prerađene hrane za pčele. Prihranu vršiti najbolje u večernjim časovima ali ako ne postoji opasnost od grabeži (ako nije potpuno bespašni period, društva vrlo slaba...), hrana se može dodavati tokom celog dana.

Ramove koji nisu dobro zaleženi ukloniti iz centra klubeta a to se posebno odnosi na isuviše mlado saće - ako su dodavane satne osnove koje nisu zaležene ili su zaležene samo u maloj meri. Iz sredine se uklanjaju i ramovi koje su pčele posle izvođenja legla napunile medom i stavljaju se sa strane legla, iza ramova sa polenom i medom. Ramove sa lošim saćem i poluprazne najbolje je sasvim ukloniti iz košnice.

Pri radu sa pčelama treba biti veoma oprezan ukoliko nema nikakave paše jer se vrlo lako stvaraju uslovi za pojavu grabeži. Ako se mora raditi, praktikovati otvaranje košnica ujutru i kasno popodne.

Na pčelinjacima obavezno postaviti pojilice sa svežom vodom.

Ostali radovi  

Početkom avgusta se još može sakupljati propolis iz košnica - posle toga treba pčelama omogućiti da za svoje potrebe unose propolis. Saće koje je za topljenje treba zaštititi od voštanog moljca ili odmah istopiti.

Medišne nastavke treba složiti i ostaviti tako da se saće sačuva za narednu godinu. Ukoliko se čuva u nekoj prostoriji najčešće je neophodna primena nekog sredstva protiv moljca, što nije poželjno posebno ako to sredstvo ostavlja tragove u vosku. Mnogi pčelari praktikuju čuvanje saća na otvorenom - složenog u nastavke poređane jedan na drugi, sa zamreženom ventilacijom odozdo i odozgo, pri čemu nikakvo tretiranje nije potrebno.

Vrcanjem meda iz nekih eventualnih kasnijih paša završava se sa tim poslom ove sezone. Nabaviti pogodnu ambalažu za med, a takođe obezbediti prostoriju za čuvanje meda. Pčelari kojima je pčelarstvo glavno ili dopunsko zanimanje bi trebalo da ozbiljno razmotre potrebe za registrovanjem poljoprivrednih domaćinstava, kao i prostorija za čuvanje i pakovanje meda.

Vrše se pripreme zemljišta za setvu perka, kao i sama setva.

Postolja na kojima stoje košnice treba proveriti i popraviti ako je potrebno i košnice iznivelisati da budu blago nagnute napred. Suvi i topli dani su pogodni za farbanje košnica, što predstavlja zaštitu od upijanja vlage tokom zime.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u avgustu prošle godine, možete se upoznati preko stranice avgust2005.