Stanje na pčelinjaku  

Pred pčelarima je opet priprema za novu sezonu, period za koji se smatra da iako je tek na nešto više od polovine stare godine predstavlja početak naredne sezone. Ove godine u njega ulazimo pri boljim okolnostima nego prethodne. Pčele imaju više hrane u košnicama i društva su bolje razvijena a i podsticajna paša je verovatno u celini bolja nego što je to bila 2004. Kao što je govoreno u radovima za jul, na pčelinjacima koji su proletos stradali od nozemoze, još uvek ima posledica, u smislu nedovoljno razvijenih društava. Na ostalim, stanje je veoma dobro i reklo bi se da se stvaraju svi uslovi da pčele dobo spremne uđu u period prezimljavanja. Varoe je izgleda manje nego prethodne godine ali to ne bi smelo da nas zavara i zatekne nespremne. Ako posle kišnih perioda bude sunčano i toplo vreme, u nekim krajevima će biti dobre pčelinje paše i u avgustu koja če možda dati i med za vrcanje. Ne treba se brinuti za te pčele jer će biti potpuno spremne za prezimljavanje, jedino je važno da zbog paše ne ostanu nezaštićene od eventualne najezde varoe. Češće provere zaraženosti će nam pomoći da ne napravimo grešku.

Radovi na pčelinjaku  

Kao što smo već naglasili, priprema pčelinjih društava za narednu sezonu je suština poslova ovog meseca. Ona se svodi na pripremu za uspešno prezimljavanje i dobar razvoj društva naredne sezone i predstavlja verovatno i važniji posao nego prolećni pregled, jer sadašnje stanje uzrokuje ono što ćemo zateći na proleće.

Oduzimanje i vrcanje meda je uglavnom završeno, osim na pčelinjacima na suncokretovoj ili nekoj drugoj kasnijoj paši (vrijesak, ritske biljke...). Kada se završi sa tim poslom, trebalo bi napraviti bilans stanja i po potrebi prihraniti pčele do količine hrane koja im je dovoljna za prezimljavanje. Podrazumeva se da se prihranjivanje (a posebno prihranjivanje radi dopuna rezervi hrane) vrši tek kada se napravi konačan raspored nastavaka i ramova u košnici.

Zamena starih matica mladim je još jedan od poslova, ukoliko nije bio obavljen ranije. Pri tome voditi računa da društvo možda nije i samo već zamenilo maticu, a iskusniji pčelari će već i po leglu i po izgledu matice  znati da razlikuju staru od mlade. Eventualni tragovi starih matičnjaka nam pri tome mogu biti od pomoći. Neki pčelari ne praktikuju veliko uplitanje u život društva i zamenu matica, što se takođe može prihvatiti kao moguć postupak u pčelarenju, ali će i oni intervenisati ako sa maticom nešto ne bude u redu i ako posumnjaju da bi mogla da strada preko zime. Moguće je da zateknemo i poneku košnicu bez matice, sa maticom trutušom ili sa lažnim maticama, pa je neophodno intervenisati, bilo dodavanjem matice, bilo spajanjem sa nekim društvom ili pak rasformiranjem.

Sada matice već sve ređe zaležu mlado saće pa je najbolje izbegavati dodavanje novog saća, osim ako uslovi za pčelarenje nisu takvi da to omogućavaju. Jedna od važnih mera za pripremu društava predstavlja i svođenje na onoliko ramova koliko pčele dobro zaposedaju i samo eventualno po jedan sa strane mimo toga. U sredini klubeta bi trebalo ostaviti najkvalitetnije saće, a mladi i nedovoljno zaleženi ramovi se izmiču ka periferiji, pa kasnije i sasvim iz košnice. Polenov prah je od ogromne važnosti kako za ishranu pčela koje  treba da prezime, tako i za prolećni razvoj, pa bi bilo najbolje imati u svakoj košnici bar po dva rama sa polenom. Društva bez polenovog praha će odnegovati slabije i manje otporne pčele, bez obzira i ako imaju rezerve meda.

Ramove koje želimo da eliminišemo iz košnice, kod DB košnica i drugih gde eventualno pčele zazimljavamo na manje ramova, možemo staviti iza pregradne daske, iza ram hranilice, ili jednostavno, uz sam zid košnice, odakle će pčele preneti med, pogotovo ako ga malo razgrebemo.

U košnicama tima LR i Farar na podnjaču se mogu ostaviti nastavci sa ramovima sa nešto meda, koje nameravamo da pretopimo naredne godine. Pčele će med postepeno prenositi naviše, što će predstavlajti podsticaj za razvoj. Možemo staviti i nastavke sa dobrim saćem i više meda na podnjaču, ako želimo da prevashodno tako podstičemo pčele na razvoj. Iznad će doći nastavci koji čine plodište košnice, pa na vrh magacini hrane, ako tako pčelarimo, ili će pčele praviti medne vence na vrhu plodišnih nastavaka. Pčelari koji žele, mogu radi obezbeđivanja dobre mikroklime u košnici postaviti prazne nastavke ispod plodišnih, ili mogu staviti i medišno saće ispod plodišta (uz podsećanje na problem tretiranja protiv varoe i padanja raznog trunja u saće). Podnjače sa žičanom mrežom svakako predstavljaju odlično rešenje ne samo kada je upitanju varoa, već i održavanje mikroklime u toplim avgustovskim danima.

Tretiranje protiv varoe ukoliko nije urađeno u julu, potrebno je sada sprovesti, kako  bismo obazbedili što zdravije pčele koje će ući u zimu. Bez obzira na vrstu leka koji se bude primenjivao, proveriti kakva je njihova efikasnost. Na pčelinjacima koji su bili oboleli od nozemoze, ima opravdanja dati fumagilin u sirup, a ukoliko  se to želi izbeći zbog težnje ekološkom pčelarenju, onda se na neki drugi način treba osigurati da društva ne stradaju od nozemoze i naredne godine. Jedan od najboljih načina je svakako odgajanje snažnih društava, sa puno pčela, dobro hranjenih, kao i suva košnica, sunčano mesto koje nije vetrovito i vlažno.

Pri pregledu društava obratiti pažnju na to da li možda ne postoje znaci američke kuge legla, koja se javlja na zatvorenom leglu. Simptomi su ulegnuti i često izbušeni poklopčići legla, koji su nešto izmenjene boje. Larve u ćelijama su uginule i raspala masa sivo-smeđe boje je vrlo rastegljiva.