Home

Pčelarska iskustva

 

Zlatko Milošević, dipl. ing. šumarstva iz Užica

e-mail: zlamil@ptt.yu

 

ZELENA  ŽUNA ( Picus viridis)

 ODBITI A NE  UBITI

  

Sa aspekta čoveka ptice su korisne ili više korisne nego štetne.One imaju nepogrešive nagone da nalaze hranu i  u najtežima uslovima što nam nije uvek po volji. Što se nas tiče, moramo shvatiti da smo samo deo prirode. Razvoj civilizacije narušava harmoniju pa se može reći da na ovoj planeti i nema drugih štetočina osim čoveka. Podsetimo se afere iz novembra 2001. godine kada je na italijanskoj granici zaustavljen tovar od 120.702 mrtve ptice iz naše zemlje što ostaje zabeleženo kao najveći masakr ptica u Evropi.

             Pčelari su poznati kao veliki zaljubljenici i zaštitnici prirode, kao ljudi koji prvi dižu glas kad se narušava ravnoteža neadekvatnom upotrebom pesticida, alarmirajući da su pčele prve u lancu stradanja a za njima slede ptice i ostala božija stvorenja.

            Šta činiti kad su košnice predmet direktnog napada u večitoj borbi za opstanak? Kako ostati dosledni zaštitnik prirodnog poredka i ne podleći savetima da je u tom slučaju jedini lek odstrel puškom ili postavljanje gvoždja. Zelene žune su bile redovni zimski posetilac na mom pčelinjaku. Kulminacija nevolja bila je u zimu 2001/2002 godine kada su mi "overile" skoro sve košnice a neke su bile toliko oštećene da su izmedju spojeva nastavaka provirivali ramovi. Okačene kese, razapete video trake i razne flaše nisu mogle da ih zaplaše. Jedino mi je preostalo da rupe hitno začepim gitom, premažem katranom i da žune bolje upoznam.

          Zelena žuna dostiže veličinu od 32 cm, stanarica je i dosta česta ptica. Živi većinom na zemlji  gde i traži hranu. Hrani se mravima u svim njihovim stadijumima a često ih zimi iz mravinjaka iskopava. Odatle i potiče ona narodna izreka »rasturi ga ko žuna mravinjak na Svetog Savu«. Ostale insekte i njihove larve vadi iz dubećih stabala. Hrani se i semenom drveća pogotovu ako je sočno. U proleće, kad krenu sokovi, prstenuju stabla i buše u njima rupe sve do srži da bi se hranile sokovima drveta. Napadnuta stabla slabe i propadaju, ali i pored svega  više su korisne nego štetne. Žune kljucaju bolesna i zdrava stabla.  Pri tome na svojim kljunovima prenose spore gljiva što i u pčelarstvu može predstavljati dodatni problem. Pored navedenog napadaju i bandere, obradjeno drvo, drvena brvna, ploče, plastičnu imitaciju lamperije, buše tanji lim. To su nestašne i vesele ptice koje buše rupe često radi igre (Stoga nije slučajno Pera Detlić uzet za glavni lik crtanog filma). Jednom napadnuta stabla, na žalost i košnice, ponovo traže i stalna su  im meta napada. Zelena žuna pored insekata na svom jelovniku ima i med. Buši  rupe  do 7 cm dubine i iz pomoć dugačkog jezika sladi se.

          Kod ptica najosetljivija su čulo vida i sluha dok su im čulo mirisa i ukusa slabo razvijeni. Njihovi najveći neprijatelji su ptice grabljivice, mačke i lisice.         

Dakle, trebalo je napraviti strašila u vidu njihovih prirodnih neprijatelja koja će oni svojim oštrim čulom vida lako primetiti. U januaru 2002. godine, u vreme najačih mrazeva, na košnice sam postavio postere orla, divlje mačke i lisice. Okolnu ogradu sam ukrasio dečijim plišanim igračkama nalik mačkama sa krupnim i izraženim očima. Od tada žune su prestale posećivati košnice.

 

 ovde "čuva" divlja mačka

Početkom ove zime, preventivno sam ponovo »dekorisao« pčelinjak i posetilaca nije bilo. Umesto žune, ja sam čuknuo u drvo radi uroka, da tako i ostane.

Pored postavljanja postera preduzeo sam još jednu zaštitnu meru. Dosta se pričalo o obavijanju košnica terpapirom. To mi je izgledalo nepraktično, pre svega zbog potparivanja, a i skupo je. Obavio sam košnice agrofolijom (u dva sloja).To je lagana ali čvrsta, porozna folija izgradjena od vlakana i  koristi se u povrtarstvu radi zaštite od prizemnih mrazeva. Odličan je termoizolator i zadržava temperaturu tla za 5-6 stepeni. Propušta vlagu i štiti od UV zračenja. Postavlja se preko leja i može se koristiti više godina. Košnice sam obavio ovom folijom ne da bi ih zaštitio od mraza već da bi vizuelno odbio ptice. Koliko je to koristilo ne znam, ali mislim da nije ni štetilo.

"Ovde čuvam ja", poručuje suri orao

  

           Navedena folija se inače prodaje u, za pčelare, velikim pakovanjima. Neki preduzimljivi i poslovni pčelar mogao bi se organizovati i praviti manja prikladna pakovanja i ponuditi ih na tržištu.  Takodje bi se moglo organizovati i namensko štampanje  postera orla i  divlje mačke, najvećih priridnih neprijatelja zelene žune.

           Za one koji žele stručniji pristup borbi protiv ptica po sistemu odbiti a ne ubiti, prporučujem prepeparat MESUROL koji se koristi u poljoprivredi prilikom setve žitarica. Seme tretirano mesurolom odbija ptice pa ono tako ostaje u njivi. Jedan moj prijatelj posle primene ovog preparata u plantaži leske prvi put je ubrao rod. Pošto je u poljoprivrednoj apoteci kupio mesurol tretirao je 4-5 kg. Kukuruza i po šaki dve stavio u plastične bočice od jogurta kojima je prethodno izbušio dno da kukuruz ne ispada a da ga ptice primete. Napunjene bočice od  0,5 litara okačio je na svaki žbun leske i na taj način otero sve ptice.Isti metod primenio sam na svom pčelinjaku u zimu 2003/2004.god.

            Sledeće zime, moje košnice  dodatno će ukrasiti betonski orao, obojen sa izraženim kljunom i očima  koji se može nabaviti u ponudi betonske galanterije. Mislim da će mu biti lepše na mom pčelinjaku nego na nekoj glamuroznoj kapiji.

            I na kraju, što neko reče »izgleda šašavo ali deluje«, a u nevolji šta sve pčelarima neće pasti na pamet. Kad sam se  posle dve zime uverio da stvarno deluje, reših , evo, da ispričam i Vama.  U svakom sluču ne može naškoditi.