|
|
Priredio Predrag Cvetković VESTI IZ SVETA Britanija. Dok su se jedni žalili, drugi britanski pčelari su izgleda bili zadovoljni ovom 2005. godinom. Sudeći po nekim izveštajima, prinosi meda su iznosili od 20 do 40kg po košnici i ostalo je dosta meda za zimske rezerve. Sa oplodnjom matica situacija je slična i procenat oplodnje je dosta varirao a glavni uzroci još nisu utvrđeni. Predpostavlja se da je lični faktor (sami pčelari) ipak bio od jakog uticaja. Prema saopštenju udruženja koje predstavlja britanske uvoznike i pakere meda, prodaja meda u Britaniji je opadala tokom 20 godina, pre 4-5 godina se stabilizovala, zadnjih nekoliko godina pokazuje znakove rasta, a 2005. godine značajan porast. Britanski pčelari proizvode svega 10% od potrošnje, ostalo se uvozi. Među najegzotičnijim vrstama meda koji se uvoze su livadski med iz Tasmanije, planinski iz Sicilije, italijanski od eukaliptusa, poljski od srebrne jele, francuski kestenov med i med iz brazilskih kišnih šuma. Britanski pčelari imaju problema da ne mogu da zadovolje potražnju meda. Smatra se da su neki od razloga tako povećane potražnje zabrinutost roditelja da deci ne bi trebalo davati šećer i zabrinutost potrošača zbog rastuće epidemije gojaznosti. To su takođe i mnogobrojne dijete koje favorizuju hranu koja sporo otpušta energiju, a ni kulinarski razlog nije za potcenjivanje jer se med često spominje u popularnim kulinaskim emisijama i sve više koristi pri spremanju jela. Kada je u pitanju Britanska pčelarska organizacija IBRA, najavljuju se velike promene u nastupu, a koje se najviše tiču usluga koji pruža članovima. Godišnja članarina sa pretplatom na časopis saveza iznosi 40 britanskih funti. Sa žaljenjem se konstatuje da je veoma bogata biblioteka saveza praktično neiskorišćena od strane članova, pa se planira prebacanje sadržaja na CD i predstavljanje preko interneta, a to se odnosi i na mnogobrojne fotografije i eksponate muzeja. Holandija. Protekla sezona (2005) je bila dobra a na holandskom ostrvu Teršeling pamtiće se po visokim prinosima meda. Potražnja za medom je dobra a najcenjeniji je vrijeskov med. Tegla od 450 grama tog meda košta do 7,5 evra. Ostale vrste ostrvskog meda su jevtinije, prodaju se po 5,5 evra za isto pakovanje. Grčka. Pokretne podnjače se u Grčkoj probijaju sa kašnjenjem i do skoro sve su bile pričvršćene za plodišni nastavak. Sada se pojavljuje više novih modela pokretnih podnjača, kao što su drvene sa ventilacijom na polovini površine i plastične, sa žičnom mrežom po celoj površini. Plastične koštaju 10 evra. Pažnju privlače i košnice od polistirena, proizvedene u Poljskoj. U Grčkoj im je cena bila 35 evra. Kanada. U američkom časopisu "WAS Journal" bila je objavljena vest da je nekolko osoba u Kanadi imalo ozbiljna oštećenja pluća zbog udisanja para mravlje kiseline prilikom tretmana pčelinjih društava. Takođe, neki su imali oštećenja kože usled nošenja neprikladnih rukavica ili prosipanja kiseline. Slovenija. U Zelenici je osnovan centar za edukaciju pčelara u okviru kooperacije slovenačke pokrajine Gorenjske i susedne austrijske pokrajine i kao deo projekta koji finansira EU radi očuvanja kranjske rase pčela. Zanimljiva je informacija da Pčelarski savez Slovenije organizuje besplatan seminar za blagajnike, predsednike i sekretare pčelarskih udruženja o finansijskom poslovanju pčelarskih udruženja. Seminar je besplatan.
|
|
|