Veoma topla i sušna jesen, pčelinja društva su sa sve manje legla i u znatnom broju košnica skoro i da nema novog legla, već samo starog zatvorenog.

Generalno gledano, reklo bi se da su pčelinja društva nešto slabija nego inače. Verovatno je na to uticala vrlo nepovoljna sezona, kao i intezivno rojenje. Neizvesno je i kakva je uopšte struktura pčela u košnicama - može ih sada biti puno ali već za neki mesec taj broj može drastično da se smanji ako u društvu sada preovlađuju stare pčele.

Zbog toplog vremena, ali sa svežim jutrima, kada pčele još ne izleću, povećano je ulaženje osica u košnice. Takođe povećan je broj slučajeva grabeži, stradaju slaba društva, ona gde su leta isuviše otvorena ili košnice dotrajale i sa procepima u podnjači, nastavcima...

Radovi na pčelinjaku

Uglavnom nema nekih posebnih poslova na pčelinjaku, podrazumeva se da su pčelari pripremili društva za zimovanje. U slučaju da ipak nije sve urađeno i završeno, zbog toplog vremena sada je pogodno da se isprave eventualni propusti. Bolje je i sada prihraniti pčele sirupom nego dodavati pogače ili čekati zimu da se dodaju pogače. Ako se dodaje sirup, to je najbolje uraditi ujutru, kako se sirup ne bi ohladio tokom noći i posle ga i pčele sporije preuzimaju. Taj sirup pčele će trošiti tokom jeseni i početka zime. Ne bi ipak trebalo davati previše, jer ako ga pčele ne potroše kasnije može da se ukiseli. Dovoljno je 2, najviše 3 litra gušćeg sirupa. Naravno, pri prihranjivanju trebalo bi obavezno suziti leta, to važi i nevezano od toga da li se dodaje sirup jer je već rečeno da je povećana opasnost od grabeži. Ove savete za ovako kasno davanje sirupa ne treba shvatiti kao propagiranje takvog rada već samo nalaženje najboljeg rešenja ako pčele nisu dobro pripremljene i ako je situacija kritična. Idealno je prihranu završiti do kraja avgusta eventualno početka septembra i više ne hraniti.

Dobro rešenje za pomoć pčelama ako se desi da nemaju dovoljno hrane i nisu dovoljno prihranjena je da se izvrši drastično sužavanje klubeta i legla. Zavisno od snage društva, sa leglom se ostavljaju najviše dva, eventualno tri rama u sredinu, svi ostali ramovi legla se stavljaju na kraj, iza meda, da se pčele izlegu. Rešenje za takve slučajeve je i da u drugoj polovini oktobra, kada skoro sasvim nestane legla, iz centra klubeta izvadimo 1-2 rama bez legla, ili eventualno samo malo, a koji imaju najmanje meda. Ostale ramove jednostavno primaknemo ka sredini i na taj način smo budućem zimskom klubetu primakli med i osigurali bolje zimovanje.

Ponovo se naglašava da su navedeni saveti dati samo za nadamo se vrlo retke slučajeve, kada pčelinja društva ulaze u zimu sa kritičnim zalihama hrane. Činjenica je da neki pčelari, kojih nije baš malo, u takvim slučajevima, a čak i kada pčele imaju hrane, praktikuju rano dodavanje pogače, još u jesen, što ne može da se smatra za dobro.

Zbog prestanka legla, više ne može pouzdano da se tvrdi da li u društvu postoji matica ili ne, tako da sve eventualne sumnje treba ostaviti za početak zaleganja naredne godine, krajem zime. Društva treba jednostavno ostaviti kakva jesu, a ako je neko baš siguran da nema maticu, preko novinskog papira može da spoji to društvo sa nekim drugim koje ima. To je najbolje uraditi predveče, kako bi se prenele sve pčele, a podnjaču, zbeg i krov spojenog društva skloniti sa mesta gde je bila košnica.

Neki pčelari medišne ramove čuvaju u košnici na podnjači, ispod plodišnog nastavka. To jeste povoljno sa stanovišta mikroklime u košnici jer je topliji vazduh gore, a u donjem je sa više vlage. Ali time se pogoršavaju uslovi za medišno saće, uz to, iz plodišnog nastavka mogu dole padati mrve voska, ako se pčele hrane pogačama onda i mrve šećera, i zbog vlage nekada se može pojaviti i buđ. Takođe, nepovoljna strana takve prakse je i što pčele ne mogu dobro da brane donje leto, pošto je plodište gore, tako da je društvo više podložno da bude žrtva grabeži ili tihe grabeži, kao i ulaska osica. To bi se eventualno sprečilo potpunim zatvaranjem donjeg leta a ostavljanjem gornjeg na plodišnom nastavku, koji će pčelama da služi za komunikaciju sa okolinom.

Krajem oktobra treba staviti češljeve protiv ulaska glodara u košnice. Takođe, pre zime treba proveriti postolja za košnice i ako je potrebno, popraviti ih ili zameniti.

Ostali radovi

Pčelari koji nisu pregledali i složili medišne nastavke, trebalo bi to da urade i da izbace sve ramove koji su loši, sa starim i oštećenim saćem ili koje je napao voštani moljac. Pri ovako toplom vremenu mnogo je teže očuvati saće od moljca pa na to treba obratiti više pažnje. Ne savetuje se sumporisanje, jer to saće posle može da zadrži miris sumpora, a osim toga, sumpor dioksid koji nastaje paljenjem, ne uništava sve faze moljca (jaja) tako da tretman bi morao da se ponavlja.

Mnogo je jednostavnije i prirodnije vršiti strogu selekciju medišnog saća koje ulazi u zimu i na taj način se boriti protiv moljca. Ako pčelar baš i želi da ostavi za zimovanje neke ramove koji su više podložni napadu moljca (u kojima je bilo leglo, polen, staro saće...) najbolje je da ih skladišti odvojeno od ramove koji su manje podložni. Takođe, jedan od načina da se takvi stari ramovi sačuvaju je da se stave u neki nastavak koji se postavlja na košnicu preko neke folije koja je samo malo otvorena da pčele mogu da prelaze u medište. Takav način čuvanja malo otežava rad ali s obzirom da u jesen i tokom zime košnice retko otvaraju, to može da se primeni.

Pri pakovanju ili prepakovanju medišnih nastavaka trebalo bi ostrugati propolis sa ramova, da ne ostane tamo preko zime, pošto bi delom izvetreo.

Sada je vreme da se pretopi sav vosak iz ove sezone, ukoliko to nije do sada urađeno.

Pčelari koji žele da prodaju svoj upakovan med na pijacama i trgovinama, trebalo bi da registruju svoj objekat za vrcanje, čuvanje i pakovanje meda i dobiju RS broj. Zahtevi se podnose Ministarstvu poljoprivrede. Uslov je i da je registrovano i poljoprivredno domaćinstvo.