I ove godine smo imali veoma veliku sušu, još dužu nego prethodne, koja je imala veliki uticaj na prirodu uopšte, pa i na pčele. Matice su relativno rano prestale sa nošenjem jaja i u košnicama je već sredinom septembra bilo sve manje legla. Čak i u društvima koja su prihranjivana krajem leta nije bilo mnogo legla, i kao da prihranjivanje nije mnogo uticalo na povećanje površina pod leglom. To zapažanje se više odnosi na kasnije prihranjivanje, a sigurno je da su ono koje je obavljeno krajem jula ili u avgustu, kao i dobra paša u to doba, imali povoljan uticaj na razvoj pčelinjih društava.

Zbog bespašnog perioda, bila je i povećana opasnost od grabeža na pčelinjacima, pa su neki pčelari i izveštavali o stradanju društava zbog grabeži. Što se tiče varoe, govoreno je da je nje generalno manje ove godine, ali ipak, krajem leta se moglo videti u nekim košnicama, na nekim pčelinjacima, veliki broj varoe.

Izgleda da ove godine pčelinja društva ne ulaze mnogo snažna u zimu, ali to ne treba da preterano brine pčelare ako su samo društva zdrava, imaju dobru maticu, i dovoljno hrane, kao i dobru mikroklimu u košnici.

U nekim krajevima bilo je veoma dobrog unosa nektara krajem leta, pa je to uslovilo dobre zalihe hrane u košnicama.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su ranije obavili pripremu društava za prezimljavanje sada nemaju mnogo posla. Trebalo bi da krajem meseca, odnosno kada se najave jača zahlađenja, postave češljeve ili neku drugu zaštitu na leta, protiv ulaza miševa i rovčica.

Na pčelinjacima gde nije vršeno nikakvo prepakivanje ramova a sumnja se u količinu i raspored hrane za zimu, može se sada, za vreme toplih dana, izvaditi iz sredine košnice neki ram na kome ima isuviše malo hrane i koji je uz to lošijeg kvaliteta. Ako na njemu ima malo legla, i tada se može izvaditii staviti skraja košnice. Pri otvaranju košnica obratiti veliki pažnju da se ne izazove grabež. Ako se primete neki znaci grabeži treba odmah reagovati, zatvoriti košnicu, suziti leta, eventualno poprskati ih vodom. U slučaju da se grabež pojača, napadnutu košnicu treba skloniti a na njeno mesto se postavlja druga, prazna košnica, slične boje kao što je bila stara, sa otvorenim letom, gde će ulaziti pčele grabljivice i posle nekog vremena prestati da je napadaju.

Ima pčelara koji preventivno stavljaju pogače još u jesen ali se to ne savetuje, jer je bolje sada prekatovati ramove i pčelama približiti med, ili eventualno čak dati im sirup ili još bolje razređen med da ga troše tokom jeseni. Kasnije, početkom zime se može prokontrolisati stanje u nekoliko košnica i videti da li je potebno stavljanje pogaća ili ne. Potrošnja hrane u odsustvu legla je mala, prosečno iznosi oko 1kg mesečno.

Ako se neka košnica učini sumnjivom, u smislu da se na poletaljci vidi izmrvljen vosak, ulepljen, ili sa tragovima meda, takve košnice treba otvoriti i proveriti da li je sve u redu, da li možda nisu postale žrtve grabeži ili je ulazila neka štetočina. Pčelari početnici naravno ne bi trebalo da ovo shvate kao poziv da olako otvaraju košnice, a kada su u pitanju tragovi na poletaljci, trebalo bi razlikovati tamno crvenkaste mrlje koje potiču od propolisa koji se otkačio sa nogu pčela koje su ga donosile i zalepio za drvo.

Društva bez matice sada je vrlo teško otkriti, skoro je nemoguće da pouzdano kažemo da li u društvu postoji matica ili ne, pošto su matice prekinule nošenje. Specifično brujanje i lepezanje krilima mogu biti neki znak ali ne i sigurna garancija da nema matice.

Neki pčelari u ovo doba daju pčelama preventivno preparate protiv nozemoze, i smatraju to važnim za dobro prezimljavanje, dok drugi to ne čine. To je stara pčelarska dilema i činjenica je da je odgovor na nju kompleksan, jer ako se i čini možda neka korist za pčele, verovatno je da im se pravi i neka šteta, jer ti preparati sigurno utiču i na korisnu na crevnu floru pčela. Što se tiče tretmana protiv varoe, sada je vreme da se on eventualno ponovo uradi ako se primeti da i dalje ima varoe, ili da se čeka početak novembra pa da se uradi tretman oksalnom kiselinom.

Više puta je naglašavano koliko su gornja leta korisna, a posebno za prezimljavanje pčelinjih društava, radi održavanja pogodne mikroklime i radi obavljanja pročisnih letova.

Ostali radovi

Pčelinjake treba urediti, prokontrolisati i po potrebi popraviti postolja za košnice, ako je potrebno, popraviti krovove i delove košnica, ili ih ofarbati.

Lovilice za osice i stršljene su verovatno već postavljene, samo ih je potrebno prazniti i ponovo puniti nečim što privlači ove štetočine, obično se sipa pivo kome se doda malo šećera, ili se sipa provreli voćni sok, ili pak otpad od pilećeg ili ribljeg mesa.

Sadnja medonosnog bilja se već može obavljati i sigurno je da je povoljnije da se to uradi sada nego da se čeka proleće, a to posebno ističemo zbog dugotrajnih suša koje se već nekoliko godina javljaju i koje su naravno veoma nepovoljne za razvoj biljaka. Zapaženo je da se čitavi šumski mladi, skoro posađeni kompleksi oštećuju zbog jake suše, pa to treba da upozori da bi i pčelari trebalo da koliko-toliko neguju sadnice koje posade.

U oktobru se održavaju pčelarske izložbe pa se savetuje pčelarima da ih posećuju, kao i da posećuju predavanja koja se na tim izložbama ili nevezano od njih organizuju. Sada je obično vreme kada se intezivnije kreće sa ponudom meda i drugih pčelinjih proizvoda na prodaju.

Ako to nije ranije urađeno, pretapaju se sve sakupljene količine voska, struže se propolis sa medišnih ramova i nastavaka.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u oktobru prošle godine, možete se upoznati preko stranice oktobar 2011.