Reklo bi se, za sada, da su pčelinja društva ušla u neku stabilniju fazu, u smislu da više nema nekih krupnijih promena, smanjivanja brojnosti i slično. Gledano po snazi, i dalje imamo velike razlike, od košnice do košnice i od pčelinjaka do pčelinjaka. U krajevima sa dobrom letnjom ili kasno-letnjom pašom društva su sigurno mnogo jača, ali na žalost u mnogim delovima centralne Srbije, mnga društva zaposedaju samo 4-5 ramova pa i manje od toga.

Novembar je mesec kada pčelinja društva u punijoj meri ulaze u zimsko mirovanje, al ponegde, u ponekoj košnici verovatno ima pomalo legla.

Radovi na pčelinjaku

Krajem novembra se najavljuje jače zahlađenje, sa nižim temperaturama i tada bi mogao da se radi tretman oksalnom kiselinom. Tom prilikom može se videti i približno oceniti snaga pčelinjeg društva. Druga otvaranja košnica u ovom periodu nisu potrebna, osim ako se po nekim spoljašnjim znacima posumnja u stanje u košnici, da nešto nije u redu. Za hranu se ne treba brinuti još sada, ako su pčelinja društva čak i malo prihranjivana, imaće dovoljno hrane bar za narednih mesec-dva. S obzirom da su se po snazi smanjila, i da su dodavanu hranu - sirup deponovala u sam centar klubeta, imaće praktično dovoljno hrane i za duži period nego što se inače misli. Kao što je i ranijiih godina ukazivano na situaciju da društva ulaze sve slabija u zimu, glavni je problem u brojnosti i održavanju neke bar minimalne snage za prezimljavanje, a ne u količini hrane. Zbog toga, ako pčelar brine za neko društvo, savetuje se da otvori košnicu, da utvrdi koliko ramova pčele realno zaposedaju, i da se uveri da li u okviru tog prostora koje zaposedaju, imaju dovoljno hrane. Ako u okviru samod klubeta (ramova pokrivenih pčelama) i najbližih susednih ramova ima bar 4-5kg meda, nije potrebno brinuti niti šta dodavati (pogače, med...). Slaba društva mogu da prežive do marta čak i sa manje hrane od toga.

Leta na košnicama se sužavaju, stavljaju se češljevi ili neka druga zaštita od eventualnog ulaska miševa i rovčica. Takođe, ako to nije rađeno pre, gleda se da li košnice možda nemaju neke druge otvore kroz koje bi napasnici mogli da uđu. Da bi se obezbedila i zaštira od ulaska osica ili eventualnog grabeža, savetuje se da se zajedno sa stavljanjem češljeva, donja leta znatno suze a ne na primer da se češljevi stavljaju tako da se u košnicu može ući velikom širinom kroz njih.

Ostali radovi

Pčelari sa većim brojem košnica već sada započinju sa pripremama za narednu sezonu, to se najpre odnosi na čišćenje i popravku starih košnica ili nabavku novih. Takođe i na izradu ramova, ožićavanje. Oni koji razmišljaju o kupovini pčelarske oreme već sada treba da preduzmu prve korake.

Sada je vreme i da se pojača aktivnost oko prodaje meda i drugih pčelinjih proizvoda. Propolis kapi se, na primer, više traže tokom zime, pa ako pčelar nije rastvorio propolis, treba to što pre da uradi - da sakupi propolis sa ramova i medišnih nastavaka i da napravi tinkturu. Od propolisa mogu da se prave i uljani i vodeni rastvor, kao i masti, a može se prodavati i u čistom vidu, u malim pakovanjima.

Novembar je idealan period za sadnju medonosnog drveća i žbunja, trebalo bi na pčelinjaku ili u okolini, posaditi bar po neku sadnicu. Suvo i tvrdo tlo može da bude problem ali zato ima rešenja, da se eventualno rade pripremni radovi, delimičnog kopanja, zalivanja i sl.