I u novembru se nastavlja suvo i toplo vreme koje je zaista karakteristično za ovu jesen. Pčelinja društva su bez legla, to je sigurno u najvećem broju slučajeva ali nije isključeno da neka ipak imaju leglo, što svakako ne može da se smatra za dobro, osim ako pčelinjak nije u nekim drugim klimatskim uslovima. Negovanje legla najviše iscrpljuje pčele, više od svih drugih poslove koje pčele obavljaju u košnici.

Ovo je tek početak zimovanja ali već su mogli da se čuju izveštaji sa nekih pčelinjaka, srećom to je bilo vrlo retko, da su imali po neki slučaj napuštanja košnica. Taj vid stradanja društva se povezuje najčešće sa varoom i virusima. Dešava se nekada i da izlete rojevi begunci, što ne mora uvek da se poistovećuje sa prethodno navedenim slučajem napuštanja, mogu da postoje razlike.

Kao što je pisano za oktobar, zbog vrlo tople jeseni, povećan je broj slučajeva pojave grabeži na pčelinjacima. Razlog tome je sigurno i što ove godine ima nešto više društava koja su ostala bez matice, zbog jakog rojenja i vrlo loših uslova oplodnje tokom sezone.

Radovi na pčelinjaku

Visoke temperature nisu najpogodnije da se uradi tretman oksalnom kiselinom. Trebalo bi sačekati neki hladniji dan, pogodno je i da bude veća vlaga u vazduhu. Eventualno i pri nešto toplijem vremenu tretman bi mogao da se uradi ujutru ranije dok je svežije. Postupak tretmana oksalnom kiselinom je opisan na linku tretman oksalnom.

Osim tog tretmana oksalnom kiselinom koga neki pčelari praktikuju a drugi ne, nema nikakvih drugih poslova oko košnica. Pčele treba ostaviti da miruju a ako se ne radi tretman oksalnom dobro je uraditi tretman nekim drugim sredstvom, pošto sada po pravilu nema legla. Naravno pčelari koji su ranije već uradili dovoljno tretmana sada ne treba da ponovo nečim tretiraju.

Neki pčelari praktikuju dodatno utopljavanje košnica u jesen što ne može da se smatra pogrešnim jer kod utopljene košnice je manja kondezacija vodene pare ispod krova, na poklopnoj dasci. Utopljavanje je u suštini važnije krajem zime, kada počne razvoj legla.

Ostali radovi

Sada mogu da se obavljaju poslovi uređenja pčelinjaka, provere postolja, a ako zahladni tokom više dana tada može da se vrši razmeštanje košnica na istom pčelinjaku. Idealno bi bilo da i posle toga prođe više dana bez izletanja. Pri premeštanju košnica na istom pčelinjaku treba skloniti postolja gde su košnice bile kako bi se umanjilo eventualno vraćanje pčela na staro mesto pri prvom narednom pročisnom letu.

Od novembra, zapravo već od oktobra, pogodno je za sadnju medonosnog drveća i šiblja na pčelinjaku i okolini, pa se svakom pčelari savetuje da svake zime posadi bar nekoliko sadnica. Dobro je saditi ono drveće koje cveta u periodu kada na tom području ima najmanje paše za pčele a ne ono koga i inače ima mnogo. U ovako sušnom drugom delu godine možda još neće biti pogodno za sadnju ali svakako treba proveriti kakva je zemlja i ako mogu da se kopaju rupe i sadi onda ne treba odlagati. Ako pčelar namerava da na proleće seje neko medonosno bilje sada treba poorati i pripremiti zemljište.

Pčelari koji planiraju veća povećavanja broja društava sada treba da ugovore proizvodnju ili naruče isporuku, kako bi im košnice stigle na vreme.