|
|
|
dr. prof. L.B. Lazebnik V.I. Kasjanenko Moskva, CNII gastroenterologije "Pčelovodstvo" 7/2003 Med i lučenje kiseline u želucu Med je izvanredna hrana, koja se može iskoristiti kao lekovito sredstvo pri mnogim bolestima želudačno - crevnog trakta, posebno pri čiru na želucu i dvanaestopalačnom crevu, hroničnom gastritisu sa povišenom i sniženom funkcijom lučenja kiseline. Osobina meda da utiče na želudačno lučenje odavno je poznata, ali mi nismo uspeli da u literaturi pronađemo podatke koji potvrđuju to dejstvo, zato smo odlučili da sprovedemo sopstveno istraživanje. Radi toga, iskoristili smo unutar-želudačnu pH metriju sa kompjuterskim sistemom «Gastroksan-5». Primenjivali smo sondu sa tri elektrode, krajnja elektroda se postavlja u izlaznom (antralnom) delu želuca, druga - u srednjoj trećini želuca (u telu želuca) i treća - u gornjem (subkardialnom) delu. Tokom prvih 20 minuta određivali smo prvobitnu (početnu) kiselost želuca. Ako je bila povišena, pacijentima smo davali da popiju topli rastvor meda (50 g meda u 100ml tople vode temperature 35-40 °C), a ako je kiselost bila snižena, onda hladni rastvor (50g meda u 100ml vode temperature 13-15 °C). Zatim smo registovali vreme početka odziva (vreme od trenutka uvođenja rastvora meda do početka povećanja ili smanjenja kiselosti), vreme trajanja dejstva rastvora meda (vreme od početka snižavanja ili povećanja kiselosti do povratka parametara na početni nivo) i razliku između maksimalne/min. i početne vrednosti kiselosti. Kod 26 od 34 pacijenata (76,4% slučajeva) sa povećanom početnom funkcijom lučenja želuca, koji su dobjali topli rastvor meda, primećivao se bazni efekat (smanjenje kiselosti), kod 8 se zadržala hiper-kiselost, što je povezano sa individualnim odlikama stvaranja kiselina. Kod pacijenata sa početnom sniženom kiselošću, koji su dobijali hladan rastvor meda, stimulativni efekat (povećanje kiselosti) primećen je kod 12 od 16 osoba (75% slučajeva), kod četiri bolesnika promene nisu nastupile, što je možda povezano sa pravim nedostatkom kiseline. Bazni efekat toplog rastvora meda zadržavao se 45 ± 3,6 minuta, što (po podacima E.J. Selezneve), prelazi bazno vreme almagela (28,9 min.), remagela (32,5 min.) i približava se po svojim anacidnim svojstvima megalaku (45 min.) i maloksu (56 min.). Vreme početka odziva na uvođenje toplog rastvora meda je 10,7±1,4 minuta, a razlika pokazatelja kiselosti je 6,5±0,3 pH jedinice. U kontrolnoj grupi bolesnika sa povećanom početnom kiselošću, kod kojih se primećivao dobar bazni efekat toplog rastvora meda, sledećeg dana pri ponovnom ispitivanju sa toplom vodom (100 ml temperature 35-40 °C ali bez meda) bazni efekat ni u jednom slučaju nije primećen. Stimulativni efekat hladnog rastvora meda 38,1±10,6 minuta u poređenju sa baznim efektom toplog rastvora meda nešto je manji (P> 0,05). Vreme početka stimulativne kiselosti prosečno je iznosilo 3,9±0,8 minuta. U poređenju sa početkom dejstva toplog rastvora meda, reakcija je nastupala znatno brže (P<0,05). Minimalni opseg kolebanja pH vrednosti (razlika pokazivanja kiselosti između početnog i stimullsanog nivoa) je 3,6±0,4 jedinice pH, i on je bio niži u poređenju sa rasponom pH pri dejstvu toplog rastvora meda. Na taj način, dokazano je da rastvori meda imaju visoko bazno (topli rastvor) i stimulativno dejstvo (hladni rastvor). Te osobine se ispoljavaju individualno, ali se primećuju skoro u 75% slučajeva. Bolesnicima sa sniženom kiselošću želuca možemo preporučiti da umesto lekova na hemijskoj bazi uzimaju hladan rastvor meda (50g meda u 100ml vode, 13-15 °C, neposredno pred uzimanje hrane, tri puta dnevno). Pri povećanoj kiselosti - topli rastvor (50g meda u 100ml vode, 35-40 °C) treba primenjivati 1-1,5 časova posle jela (posle doručka i ručka, pošto hrana sama po sebi ima funkciju neutralizacije kiseline) i 1 čas pre spavanja, pošto med ima još i efekat sredstva za spavanje.
Prevod sa ruskog Predrag Cvetković |
|
|