Mnogo padavina i hladno vreme su obeležile ovaj mesec od koga pčelari najviše očekuju zbog cvetanja bagrema- glavne pčelinje paše, koja je u velikom delu Srbije i jedina glavna paša.

Iako pčelinja društva uglavnom nisu previše razvijena, zbog nepovoljnih prilika u aprlu i zbog neiskorišćene voćne paše, ipak je dolazilo do velikog rojenja na skoro svim pčelinjacima. Uzrok tome je kišno vreme tokom važnog perioda razvoja (april), paša koja je neprestano prekidana kišom i hladnim vremenom, a takođe i gomilanje unosa nektara u plodišne nastavke umesto da deo bude deponovan i u medište. Na tu blokadu plodišnih nastavaka verovatno je najviše uticalo hladno vreme i neobično hladne noći i jutra, da su pčele veliki deo dana provodile u klubetu koje je doduše bilo šire od zimskog, ali svakako jeste ograničavalo aktivnosti pčela najviše na samo plodište. To se posebno videlo kod DB košnica, gde su plodišni nastavci često bili blokirani medom a pčele nisu ni prelazile u medišta. Takav trend se u dosta slučajeva ponavljao i na bagremovoj paši na višim lokacijama, tako da iz medišta skoro i da nije bilo značajnije količine meda da se izvrca. Iako se pri cvetanju visijskog bagrema vreme popravilo, kakarkteristično je da je medenje tog bagrema bilo prilično slabo. Pčele su tamo ipak donosile i neki drugi med, verovatno sa trava, detelina i dr. pa su neki pčelari imali da izvrcaju nešto meda, koji uglavnom bio žućkaste boje.

Zbog hladnog i kišnog vremena, ovog proleća se na pčelinjacima češće javljalo krečno leglo.

Radovi na pčelinjaku

Bagremova paša je na žalost počela sa vrlo hladnim vremenom i kišom. Kada su u vreme razvoja cvetova bagrema visoke temperature onda i bagrem na visinama cveta ubrzo posle nizijskog, a suprotno, pri nižim temperaturama, razvoj cvetova je sporiji i veća je razlika u početku cvetanja bagrema na visinama i u niziji. Zbog toga je ove godine postojala veća razlika u početku cvetanja bagrema u nižim i višim predelima.

Kao što je već rečeno, za ovu sezonu je vrlo karakteristično da su pčelinja društva vrlo teško izlazila u medišta, što je verovatno najpre uslovljeno hladnim vremenom. Kako bi se postiglo da pčele prelaze u medišne nastavke? Najpre treba reći da su na nekim pčelinjacima pčele prešle u medišne nastavke još početkom voćne paše ali da su ih kasnije zbog hladnog vremena i prestanka paše napustile.

Sada, u bagremovoj paši, da bi se pčele podstakle da prelaze u medišta, eventualno se može uzeti poneki ram sa unosom svežeg nektara iz košnica gde su pčele prešle u medište i staviti u medište onih košnica gde pčele još nisu prešle. Može se pokušati i sa sužavanjem plodišnog nastavka, na primer sa 12 ramova kod DB košnice na 10, pomoću pregradne daske, čime se podstiče da pčele sa tih ramova prelaze u medišni nastavak. Ako i to ne pomaže, prilično radikalna mera da se pčele navedu u medište je da se jedan ili dva plodišna rama iz sredine košnice izvuku gore u medišni nastavak, pri čemu će ispod njih ostati prazan prostor, kao "nužno zlo" ovog postupka. U tom prostoru pčele bi mogle da grade trutovsko saće, što verovatno nije poželjno, a još jedan eventualan sporedan efekat tog postupka prevešavanja može da bude da matica zalegne medišne ramove ili da pčele tamo počnu da donose i polenov prah. Takvi medišni ramovi bi kasnije morali da se pretope jer su veoma podložni napadu voštanog moljca. Ako pčele pređu u medište posle primene takvog postupka, ramovi koji su bili prevešani gore, sada se mogu vratiti u plodište. Nešto jednostavniji postupak od prethodno opisanog (isto kod DB košnica) je da se kroz dva medišna nastavka koja stoje jedan na drugi stavi 1-2 plodišna rama, najbolje samo sa medom, bez legla, a pored njih da se stave normalni medišni plitki ramovi. To bi trebalo da podstakne pčele da lakše prelaze u medišta, kada pređu prevešani plodišni ramovi se mogu staviti negde skraja ili izvaditi. Mogu naravno i da ostanu, da pčele u njih donesu nešto meda koji bi posle bio rezerva za pčelinja društva.

Zbog neobično lošeg vremena u vreme cvetanja bagrema i izostanka medenja, mnogi pčelari razmišljaju o selidbi na terene gde bagrem kasnije cveta. Idealno bi bilo da pored bagremove paše na tim višim terenima ima i neke druge paše, čime bi se postigli bolji prinosi meda.

Ako se primeti da se neko pčelinje društvo sprema za rojenje (najsigurnije je ako se vide izgrađeni matičnjaci) sa starom maticom se može napraviti veštački roj a ostatak društva eventualno da se iskoristi za formiranje još ponekog roja sa zrelim matičnjacima (ako ima dovoljno pčela). Rojeve koji su se već pustili a pčelar je uhvatio, zahtevaju negu kako bi se što bolje razvijali. Ako se u njima odmah po naseljavanju pojavi mlado leglo, to je verovatno znak da je u njima stara matica i da je to roj prvenac, a u slučaju da se leglo pojavi tek posle više dana (4-5 ili više) u pitanju je verovatno roj drugenac i mlada matica koja je tek pronela.

Vrlo je korisno da se na svakom pčelinjaku u vreme prolećnog razvoja postave košnice - mamci za rojeve. Jedan način kako to može da se uradi dat je na ovom linku.

Ostali radovi

Zbog naglašenog rojenja pčelarima će verovatno biti potrebno da nabavljaju dodatne košnice i nukleuse za smeštaj rojeva ili za formiranje rojeva sa matičnjacima ili mladim maticama.

Ove godine na većini pčelinjaka u Srbiji skoro da i nije bilo bagremovog meda za vrcanje ili ako je i bilo, to je samo po nekoliko kilograma po košnici. Zbog kišnog vremena, taj med je uglavnom ređi nego obično i ne bi trebalo žuriti sa njegovim vrcanjem. Ako se i izvrca, savetuje se da se posle nekoliko dana od punjenja ambalaže sa površine skine nekoliko kilograma meda koji je na vrhu najređi - sa najviše vode i taj med treba što pre da se iskoristi kako se ne bi ukiselio.