U poslednjih pet godina ovo je bilo treće cvetanje bagrema u aprilu, dok je pre toga, u periodu od više od 40 godina unazad, bio samo jedan početak cvetanja pre maja. To govori o velikim klimatskim promenama, koje imaju i znatan uticaj na pčelarstvo.

U aprilu smo imali veoma dobru voćnu pašu, koja je počela posle hladnog perioda na početku cvetanja dženerike i koji je trajao desetak dana. Posle je nastupio dug period toplog i lepog vremena, cvetanje svog voća kao i druga prolećna paša - maslačak, divlja trešnja, vrbe, perko i dr. a pred kraj tog perioda masovno se rascvetao i crni jasen i davao polen i nektar.

U tako dobroj i kontinuiranoj prolećnoj paši, pčelinja društva su se veoma lepo razvijala i gradila satne osnove i matice su odlično zalegale sve dodate ramove kao i izgrađene satne osnove. Ipak, dugo se osećao i uticaj ranijeg hladnog talasa, posebno u društvima koja su bila slabija ili srednj po snazi, pa deo pčelinjih društava nije stigao da se dovoljno razvije do početka bagremove paše. Na to su naravno uticale i mere koje je pčelar primenjivao u radu sa košnicama.

Prvih dana cvetanja bagrema imao se utisak da je medenje slabije jer pčele u većini slučajeva nisu baš brzo prelazile u medišne nastavke. U prilog tome govori i podatak da vaga nije pokazivala unos prva dva -tri dana ali posle toga dnevni unosi nektara su bili dobri i najpre su bili oko 1-3kg a zatim, posmatrano do 5. maja, nisu padali ispod 4kg a kod jačih društava išli su i do 8-9kg, verovatno negde i više. Tako su ukupni unosi do 5. maja bili preko 30kg, negde i preko 40kg.

I pored tako dobrih unosa, bilo je lokacija i pčelinjaka gde su pčelinja društva mnogo slabije prelazila u nastavke i punila ih. Čak, moglo se videti da su neka društva koja su ranije bila jača i delovala bolje pripremljenja za pašu, vrlo teško izlaze u medišta i donose manje meda od društava koja su bila slabija od njih. Zanimljivo je da za sada nema izraženog rojevnog nagona, čak ni kod tih društava koja slabo prelaze u medišta, što doduše ne znači da ga neće biti, pa je potebno da pčelari obrate više pažnje na takve košnice.

Radovi na pčelinjaku

Najvažnij zadatak pčelara u ovom periodu je iskorišavanje bagremove paše, koja je kao što je rečeno, u centralnim delovima Srbije počela krajem aprila (približno od 24-27. aprila). Pčelari su uglavnom na vreme postavljali medišne nastavke, ali bilo je i onih koji su kasnili, bilo da su cvetanje očekivali kasnije, ili da su smatrali da im društva nisu još spremna za dodavanje nastavaka.

Može se očekivati da će u nizijskim krajevima najjače medenje da bude oko 4-10 maja, a u brdskim krajevima nešto kasnije, zavisno od reljefa i nadmorkse visine. Treba imati u vidu da su zbog visokih temnperatura tokom aprila i početkom maja, razlike u cvetanju u nizijskim i visijskim predelima znatno smanjene.

Dakle, ukoliko nisu postavljeni svi raspoloživi i potrebni medišni nastavci na košnice, to treba hitno učiniti. Može se smatrati za pravilo da se novi nastavi podbacaju ispod već napunjenih ili delimično napunjenih ako su unosi u porastu i ako paša nije ušla u završnu fazu. U suprotnom, novi nastavci se postavljaju iznad postojećih. Ako nema izgrađenog saća, pčelar ne treba da se nimalo dvoumi da podbaci ceo nastavak sa satnim osnovama ispod nastavka koji je ispunjen pčelama i u dobroj medi medom. Ako pčelar ne proširuje medišni prostor celim nastavcima već ramovima, onda se to obično radi tako što se iz medišnih nastavaka više košnica uzimaju ramovi napunjeni medom, pčele se stresaju i ramovi se postavljaju u neki nastavak na vrh jakog društva, a u košnice iz kojih su ramovi uzimani se stavljaju prazni ramovi ili ramovi sa satnim osnovama.

Za slučaj da pčelar nema dovoljno medišnih nastavaka i saća, moraće da ih na neki način hitno obezbedi (kupi, napravi ili pozajmi) ili da eventualno preraspoređuje i kombinuje postojeće nastavke i prazno saće. Svaki dan je od presudnog značaja i kašnjenje vodi u propuštanje paše i prinosa, a može voditi i ka ulasku pčelinjeg društva u rojevno stanje.

Po završetku bagremove paše a pre odvajanja meda za vrcanje, mogu se u plodišta košnica stavljati satne osnove radi podsticaja razvoja društava, kao i radi dobijanja većeg broja ramova sa leglom za slučaj da pčelar želi da formira više novih društava.

U ovakvim godinama kada su i voćna (prolećna) paša i bagremova paša dobre, može se očekivati da bude dobrih unosa i na pašama koje nastupaju posle bagremove, pa čak i u slučajevima kada te paše inače ne predstavljaju ozbiljniji unos nektara u nekom kraju (paša bagremca, divlje kupine, bele deteline, raznog livadskog i korovskog bilja i dr.). Radi toga, preporučuje se obezbeđivanje medišnih nastavaka i ramova za unose sa tih paša, a dobro je iskoristiti ih i za gradnju satnih osnova.

Pčelari koji nameravaju da sele košnice na neke druge paše (paša visijskog bagrema, livadska, paša bagremca i dr.) obići će te lokacije i proceniti najpogodniji termin za selidbu. Kao što je prethodno pomenuto za ovaj mesec, ove godine su razlike u cvetanju u niziji i na visinama znatno manje pa je moguće da neke selidbe ne donesu željene rezultate, posebno ako se kasni ili ako se vremenske prilike u međuvremenu pokvare. I nasuprot tome, što je takođe već pomenuto, može se dogoditi da ove godine bude prinosa meda za vrcanje sa paša posle bagrema čak i tamo gde se to inače ne dešava.

Ovakve sezone treba iskoristiti i za obezbeđivanje ramova sa medom za prezimljavanje pčelinjih društava. Radi toga, iz košnica gde se primeti veća blokada medom u plodišnim nastavcima treba uzimati pune ramove sa medom i polenom i stavljati ih kao rezervu u posebne nastavka na srednja društva na čuvanje.

Postavljanjem plastičnih folija na medišne nastavke krajem ovog meseca stimuliše pčele da donose više propolisa u prostor između satonoša ramova i plastične folije, što kasnije pčelaru veoma olakšava sakupljanje propolisa.

Ostali radovi

Pčelari koji nameravaju da prodaju rojeve, vršiće sve potrebne pripreme - odgajivanje matica, pripremu ambalaže za rojeve i drugo. Oni pčelari koji su se odlučili za kupovinu rojeva vršiće pripreme za naseljavanje rojeva - pripremu postolja za košnice, košnica, ramova i drugog što je potrebno.

Dobro je još sada pripremiti sve što je potrebno za vrcanje meda koje će se verovatno obaviti tokom juna - nabaviti ambalažu, potrebnu opremu, očistiti i opremiti prostorije.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u maju prošle godine, možete se upoznati preko stranice Maj2017.