Maj je mesec bagremove paše i večina radova na pčelinjaku je sada povezana sa tom pašom. Kod srednjih i slabijih društava medišta treba postaviti na početku paše a na jaka drustva, koja dobro ispunjavaju plodišta, medišne nastavke treba staviti i pre početka cvetanja bagrema. To pogotovo važi za krajeve gde pre bagrema ima neke dobre paše: uljana repica, perko, vrbe, žešlja i dr. Pčelari čiji su pčelinjaci udaljeni od mesta stanovanja mogu odjednom da stave po više medišnih nastavaka a to se preporučuje i ostalima, jer prazno saće podstiče pčele na veći unos nektara. Ako pčele počnu da unose med u medišta i proceni se da je paša dobra, može se izvršiti zamena mesta medišnih nastavaka 5-7 dana posle početka paše. U slučaju da je unos slabiji to ne treba raditi da ne bi došlo samo do delimičnog punjenja nastavaka i slabijeg poklapanja ćelija sa medom.

Nije isključeno da se ove godine pojavi i nešto pojačan rojevni nagon, kod snažnih društava, najpre onih sa starim maticama i u slučaju da kiša često prekida pašu (mnoštvo pčela bude stalno u košnici). U svakom slučaju treba biti spreman i za to, a najbolje je ako bi se videli matičnjaci, tada se društvo jednostvno podeli na više rojeva i svakom se da po jedan ram sa matičnjacima. Staru maticu bi trebalo  prebaciti sa ramom-dva legla u posebnu košnicu kao poseban roj a u matičnoj košnici ostaviti zrele matičnjake.

Pčelari se uvek nadaju dobroj paši, ali pri svemu tome treba zadržati osećaj za realnost, jer ne može svaka godina biti rekordna. Ova godina je zaista posebna i nezahvalno je davati bilo kakve prognoze. Ukoliko bude dosta padavina i u maju, moguće je da se kasnije (u junu i julu) pojavi šumska paša - medljika, u hrastovim šumama a na većim visinama jelova medljika. Obilje padavina bi stvorilo dobre uslove i za livadsku i druge kasnije paše (lipa, suncokret...). Sve u svemu, ova godina bi mogla biti dobra za selidbu na kasnije paše, a što se tiče bagrema, s obzirom da je to kratka i burna paša, unos će najviše zavisiti od trenutnih vremenskih prilika.