Home

[Kalendar radova]

 

Predrag Cvetković    

MAJ 2003

     

Stanje na pčelinjaku  

Pčelinja društva se ovog proleća veoma razlikuju po snazi. Ona koja su dobro prezimila, krajem aprila i početkom maja imaju prosečno 5-6 ramova legla u DB košnicama a u LR i više. Izrazito jaka već imaju puna plodišta pčela i ako u blizini ima uljane repice, perka, vrbe ili većih zasada voća, mogu da daju i nešto meda i za vrcanje. Pčelari koji sele, a pogotovo oni sa paviljonima, sigurno su već izmerili prve bolje unose nektara u medištima. Ima i prvih prirodnih rojeva, matičnjaka tihe smene i slično.

Ona društva koja su loše zimovala, imala nozemozu, gladovala, imala dosta varoe (pogotovo sa virusima) još uvek su slaba i ne napreduju ili se vrlo sporo razvijaju.

Kao što je rečeno u tekstu za april, tokom zime i s proleća, stradalo je mnogo više društava nego što se obično toleriše za zimske gubitke. Posebno se žale pčelari u nekim krajevima Vojvodine.

Dodatne brige pčelarima zadao je mraz koji je u nekim krajevima napravio štete na bagremu, ali nemamo uvod u kojoj meri. Bagrem na srednjim visinama je sigurno neoštećen, a onaj u nižim terenima, kao što smo rekli, delom je oštećen. Pčelari predviđaju da će cvetanje početi između 15-20 maja, a u brdima i kasnije, posle 25.-og.

 

Radovi na pčelinjaku  

Snažna društva su već popunila plodišta pčelama. Dobro je širom im otvoriti leta, odnosno, ukloniti letvice. Ako u tom kraju ima neke paše, postaviti i medišta, pogotovo ako je u plodištu puno meda. Radi sprečavanja rojenja, dobro je snažnim društvima postaviti medišta pa i ako nema produktivne paše, pčele će pri podsticajnoj paši moći da naprave zaperke do donjih letvica medišnih ramova ili da izgrade poneki ram - izvuku satnu osnovu u medištu.

Sada se može sakupljati polenov prah, bilo skupljačima ili direktno iz ramova - prerađen u pergu. Naravno, idealno je sada obezbediti ramove sa pergom za jesen ili za formiranje rojeva. Radi toga, iz društava koja su napunila ramove polenom sada treba vaditi takve ramove i dodavati satne osnove. Izvađene ramove stavljati u neki poseban nastavak postavljen na plodište neke jake košnice.

Kod slabijih društava a i onih srednjih, kojima možda nedostaje po neki ram, potrebno je dodavati satne osnove, po potrebi i prihranjivati. Preveliko proširivanje predstavlja kočnicu za razvoj a isto tako i premalo, pa treba imati meru. Činjenica je da će ove godine pčelari imati više vremena da pomognu svojim pčelama da se razvoju do glavne paše, nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dobro je ukloniti loše izgrađene ramove i dodavati satne osnove. Kod snažnih društava sada se to čini dodavanjem direktno unutar legla.

Pčelari koji žele da umnože broj pčelinjih društava, mogu uz izvesno žrtvovanje unosa meda podeliti po neko društvo na dva ili više rojeva. Naravno, najbolje je ako bi imali da odmah dodaju maticu ili zreo matičnjak.

U očekivanju paše a i kasnije, sigurno će biti pojave rojnog nagona i rojenja. Uhvaćen roj se može smestiti u košnicu sa satnim osnovama, koje će pčele vrlo brzo izgraditi. Bilo bi dobro pronaći košnicu iz koje se pustio roj, jer je u njoj ostao veliki broj matičnjaka. Ramovi sa matičnjacima (sa pčelama) mogu se izdvojiti u posebne košnice ili nukleuse gde će se mlade matice izleći i oploditi. Potrebno je dodati neki ram sa medom i polenom i natresti još malo pčela. Bolje je da legla bude manje, da se ne bi prehladilo. Podrazumeva se, ramovi na kojima su matičnjaci ne smeju se tresti.

Ako se primeti da pčele grade matičnjake a roj se nije pustio, ramovi sa matičnjacima i pčelama se mogu iskoristiti za formiranje novih rojeva, a rasterećenjem društva možda će se umanjiti ili prekinuti nagon. Takođe, takvom društvu, ako je u LR košnici, može se staviti jedan nastavak sa satnim osnovama izmedju dva plodišna nastavka (ukoliko je bilo u dva nastavka), što se savetuje kao jedna od mera protiv rojenja.

Svaki pregled legla koristiti da se pogleda ima li simptoma neke pčelinje bolesti: ima li varoe, raštrkanog legla sa izbušenim poklopčićima (am. kuga) ili drugih znakova. U slučaju sumnje, konsultovati iskusnijeg pčelara ili veterinarskog inspektora. Mlađi pčelari svakako treba da znaju da su dužni da svoj pčelinjak prijave poljoprivrednom referentu u opštini ili društvu pčelara koje će taj posao uraditi za njih. Time se, osim evidencije, stvaraju uslovi i za eventualnu nadoknadu štete u slučaju uništavanja pčela po nalogu inspektora.

Od ove godine, važi naredba republičkog ministra o obaveznom pregledu pčela u proleće i u jesen, pa bi pčelari trebalo da se o tome interesuju preko svojih udruženja ili veterinarskih inspektora.

Dobro je pred košnice postaviti neku priletnu dasku, a takođe, na pčelinjaku nastaviti sa održavanjem pojilice sa vodom.

Ostali radovi  

U krajevima gde se intenzivnije gaji voće, pčelari treba da obrate pažnju na prskanja voća da bi izbegli eventualne štete. Radi toga, potrebno je da budu u kontaktu sa voćarima i da im skrenu pažnju na opasnost od trovanja pčela i značaj oprašivanja.

Pripremaju se medišni nastavci, ambalaža i slično. Vrše se pripreme za umnožavanje pčelinjih društava, naručuju rojevi ili matice, planira odgajivanje matičnjaka. Ugovara se prodaja rojeva.

Povratak na početak