Na početku meseca temperature su bile niske za ovo doba godine, što je praćeno velikom količinom padavina - u nekim krajevima Srbije padavine su bile rekordne, kakve davno nisu zapamćene. I u drugoj polovini meseca povremeno je bilo velikih kiša. Ipak, nije u svim krajevima zemlje bilo toliko mnogo kiše i karakteristično je da su razlike u količini padavina bile naglašene.

Posle hladnog i kišnog perioda na početku meseca nastupio je veoma toplo vreme, sa temperaturama znatno iznad prosečnih, tako da ovaj mesec može da se pamti i kao jedan od najtoplijih u veoma dugom periodu.

Pčelinja društva u junu dostižu svoj maksimum snage a ove godine, zbog hladnog vremena u proleće i nemogućnosti da se iskoriste paše, pčelinja društva su vidno slabija. To se odnosi na prosečno stanje ali naravno sve zavisi od okolnosti kao i rada pčelara, pa ima slučajeva i da su društva vrlo razvijena. Na slabiji razvoj društava mnogo je uticalo rojenje, zbog čega su mnoga pčelinja društva oslabila, čak i veoma oslabila ako je izletalo više rojeva. Nije bilo retkost da su društva ostajala bez matica jer mlade matice nisu uspele da se oplode. To je predstavljalo ozbiljan problem i za odgajivače matica. Koliko su velike padavine nepovoljne za normalno sparivanje, nepovoljne su i ekstremno visoke temperature. Zbog svega toga, ove sezone je vidno lošiji kvalitet mladih matica i nije bilo retkost da one ispoljavaju neki poremećaj u nošenju, ili da nisu dobro oplođene i slično.

Trend jakog rojenja se nastavio i tokom ovog meseca. Na nekim pčelinjacima je bilo društava koja su se rojila više puta i na kraju ostala i bez matice i skoro bez pčela ili su se pak javile lažne matice. Zbog loših uslova sparivanja, mogle su se češće nego normalno sresti i matice trutuše. Zbog hladnog vremena tokom proleća, više je slučajeva pojave krečnog legla. Takođe, zbog nedostatka hrane u košnicama i ekstremno visokih temperatura, kada pčele prosto nisu mogle regularno ni da neguju leglo i održavaju mikroklimu u košnici, može biti i više slučajeva pojave američke kuge pčelinjeg legla.

Retki su krajevi gde su pčelinja društva ovog meseca mogla da sakupe med koji bi bio za vrcanje. Kiše iza kojih su usledile vrlo visoke temperature nisu bile povoljne ni za lučenje medljike, kojoj su se neki pčelari nadali. Ipak, izvestan unos nektara je postojao skoro svuda, zbog prethodnih padavina i što u junu cveta puno raznog bilja, detelina i dr. To je doprinelo da društva imaju med za tekuće potebe pa i da naprave neke manje zalihe za sebe. Što se tiče vrcanja bagremovog meda, neki realan prosek je bio možda samo 2-3kg po košnici. U situaciji kada su pčelari često posezali za vrcanjem ramova koje bi u normalnoj situaciji pčelama ostavili kao rezervu, teško je govoriti o realnoj vrednosti prosečno izvrcanog meda.

Radovi na pčelinjaku

Zbog velikog rojenja pčelinjih društava savetuje se da se košnice pregledaju i ustanovi kakvo je stanje, da bi moglo da se na vreme reaguje ako je potrebno. Kako je već rečeno, slučajevi da su društva ostajala bez matica su se sretali takoreći na svakom pčelinjaku pa je intervencija pčelara dragocena. Ukoliko je u košnici posle rojenja ostalo dovoljno pčela a mlada matica nije uspela da se oplodi treba najpre utvrditi da li uopšte ima matice ili ne. To se najlakše može utvrditi ako se stavi ram sa otvorenim leglom, na kome ima mladih larvi. Ako nema maticu, društvo će na dodatom leglu da izgradi matičnjake a u slučaju da ima, neće da ih gradi. Ako ima maticu a ona još nije pronela, najverovatnije da pčele i tada neće da gradi matičnjake, ali zavisno od faze u kojoj je matica, možda će pčele ipak da započnu gradnju matičnjaka.

Nove rojeve, bilo da su to uhvaćeni prirodni, ili koje je sam pčelar formirao, treba negovati, dodavati ramove i satne osnove i po potrebi prihranjivati.

Usled katastrofalne situacije u pogledu prinosa meda sa bagremove paše, kao i vrlo kišnog perioda koji se nastavio posle, mnogi pčelari su u situaciji da moraju da prihranjuju pčelinja društva čak i sada usred sezone. Nije baš ni lako da se donese odluka o tome jer to ipak nije uobičajeno, ali ako je potrebno, najbolje je brzo reagovati. Ne bi bilo čudno da na nekim pčelinjacima dođe i do gladovanja pčela, pa i delimičnog stradanja od gladi. Neko rešenje je i da se pčelinjak preseli na neku lokaciju gde ima neke sigurnije paše. U našim uslovima to je u ovo doba samo suncokretova paša, koja počinje obično krajem juna.

Ovog proleća je bilo mnogo padavina i to je bilo nepovoljno da bi pčele sakupljale propolis, ali sada sa toplijim vremenom može da se očekuje da pčele unose znatno više propolisa. Da bi olakšali sakupljanje propolisa za svoje potrebe, pčelari postavljaju razne rešetke za sakupljanje a odlično mogu da posluže i obične folije od deblje plastike koje se stavljaju preko medišnih nastavaka ili direktno na plodišta.

Ostali radovi

Ako je pčelar doneo odluku da prihranjuje pčelinja društva potrebno je da na vreme nabavi šećer. U slučaju da se planira selidba na neku pašu treba na vreme pronaći lokaciju i obaviti sve zakonom predviđene mere za selidbu.

Mnogi pčelari su verovatno i mimo svoje volje ove godine uvećali broj pčelinjih društava zbog izrazitog rojenja, pa je potrebno da se hitno nabavljaju košnice i nalazi neko rešenje za smeštaj novih rojeva. Oni pčelari koji žele da dodaju matice u bezmatična društva a nemaju svoje, moraće da ih nabave od odgajivača.

Pošto je tokom cvetanja bagrema a i posle toga bilo mnogo kiše i vazduh je bio vlažan, ako pčelari nisu pravili strožiju selekciju ramova za vrcanje, moglo je lako da se dogodi da izvrcan med nije dovoljno zreo. Zato se savetuje da se sa površine posuda u kojima je med skladišten pokupi gornji sloj meda, koji sadrži najviše vode. To može i da se ponovi posle nekoliko dana i time bi ostatak meda u posudi bio znatno bolje

Pčelari koji nameravaju da sele pčele na suncokretovu pašu na vreme treba da pronađu i obezbede lokaciju, dokumentaciju sa selidbu i da na vreme presele, već krajem ovog meseca.