Očekivalo se da bi pčelari koji imaju pčelinjake u brdovitim predelima, sa kasnijim cvetanjem bagrema, mogli biti bolje sreće od inače većine pčelara koji ove godine neće imati bagremov med za vrcanje, ali na žalost, i njih je snašla slična sudbina. Za vreme nekoliko lepih dana posle prestanka najobilnijih padavina i poplava, još uvek je bilo u cvetu bagremovih stabala na severnim stranama i u potocima, ali pčelari izveštavaju da taj bagrem nije medio, ili bar ne značajno. Kasniji bagrem, u brdima, takođe nije značajnije medio a uticaj velikog broja kišnih dana je bio odlučujući da se potre i ono malo unosa nektara. Ima ipak retkih pčelinjaka gde je u medišnim nastavcima nekih društava bilo nešto malo meda od bagrema, izuzetno retko gde je bilo nešto više i gde je prosek meda za vrcanje po košnici bio do 1-5kg. Neki novi unos nektara se uočio kasnije, tokom juna, koji je uglavnom utrušen za razvoj legla ili formiranje malih mednih venaca, a vrlo retko u medišta kao med za vrcanje. Ono što treba imati u vidu je da je čest slučaj, da u tim društvima, sa nešto meda u medištima, često nema dovoljnih količina meda u plodišnim nastavcima, a dešava se da su plodišta skoro i bez hrane.

Moglo se uočiti da su društva iz kojih su izletali rojevi ili u kojima se dešavala tiha zamena matica, sada sa vidno više hrane od jakih društava u kojima je matica regularno nosila jaja.

Zbog velikog broja kišnih dana i u junu, čest je slučaj da u društvima praktično nema rezervi hrane, krajnji ramovi (1 ili 2) sa strane legla su većinom sasvim prazni. U boljim slučajevima, gde je bilo nekog kasnijeg unosa nektara, pčele su formirale manje medne vence na ramovima sa leglom. Takođe se uočava da je zaleganje matica opalo u krajevima gde je izostala iole bolja podsticajna paša, tako da ima malo otvorenog legla.

I u junu se nastavio trend intezivnog rojenja, ali najpre tamo gde je imalo izvesnog unosa nektara, i u drugoj polovini meseca nagon za rojenjem je uglavnom sasvim prestao.

Što se tiče varoe, dugo se nije primećivalo veće prisustvo, ali krajem juna varoa se nešto češće mogla primetiti u košnicama, pogotovo na trutovskom leglu. Stiče se utisak da se zaraženost varoom dosta razlikuje od košnice do košnice na istom pčelinjaku.

Radovi na pčelinjaku

S obzirom na specifičnost ove godine, da je praktično izostao unos sa bagremove paše, koja je inače glavna paša za većinu pčelara u Srbiji kao i u okolnim zemljama, pred pčelarima je glavni zadatak da obezbede neophodnu količinu hrane u košnicama.

Bilo bi najbolje najpre steći uvid u stanje u košnicama na konkretnom pčelinjaku i odrediti koliko hrane je potrebno da im se doda. Takođe, savetuje se da se pre pristupanja prihranjivanju, pogotovo obilnijem, izvrši izvesno prepakivanje ramova u košnicama, ili premeštanje plodišnih nastavaka (zavisno od tipa košnice i načina pčelarenja), da bi se uneta hrana rasporedila na najbolji način za budući razvoj društava. To podrazumeva da se kasnije ne rade veća ponovna razmeštanja ramova, čime bi se remetilo stanje koje su pčele ostvarile tokom prihrane. U krajnjoj liniji, može se najpre sprovesti neko manje prihranjivanje a zatim nešto kasnije pristupiti eventualnom prepakivanju ramova i daljem prihranjivanju. Biće najverovatnije uobičajeno da se zatekne više potpuno praznih ramova (pogotovo kod LR košnica) i ovo je prilika da se eliminišu oni koji su loši, ili da se postave u donje nastavke i skraja košnice, gde će ostati do narednog proleća. Savetuje se da se eventualno proširivanje legla u ovakvoj situaciji radi najpre sa već izgrađenim, tamnijim saćem, a ne sa satnim osnovama i mladim saćem, jer ih najverovatnije, matica neće potpuno zalegnuti, niti će pčele želeti da u njima u punoj meri deponuju med-prerađen šećer. Ipak, tamo gde ima neke značajnije paše (suncokret...), satne osnove se mogu slobodno dodavati, i to je najbolje činiti usred legla, kako bi se što potpunije zalegle i što više generacija pčela da se u njima izvede pre zimovanja.

Pošto na većini košnica još stoje medišni nastavci, ukoliko bi se pristupilo prihranjivanju, njih bi trebalo privremeno skloniti (pa ako treba ponovo vratiti, bilo zbog eventualne paše ili količine pčela u košnici i mikroklime) pa zatim pristupiti intezivnijem prihranjivanju. Staviti veće hranilice, ako je potrebno, ili više manjih. Druga mogućnost je da se medišni nastavci (ili samo jedan nastavak), pogotovo ako u njima ima ponešto meda, postave na podnjaču, ispod plodišnog nastavka - kod svih tipova košnica (izuzev AŽ i pološki). Podmetanje medišnih nastavaka sa malo meda ispod plodišta se može smatrati veoma dobrom merom ove sezone, jer će prenošenje meda iz tih nastavaka gore u plodište predstavljati istovremeno i podsticaj razvoja društva, kao i priliku da se u plodištu nađe nešto prirodnog meda.

Dodatan razlog zašto bi bilo dobro što pre uraditi intezivno prihranjivanje društava je što bi im se na taj način obezbedio neki minimum hrane u košnici, koje pčele ne bi trošile ili bi ga trošile znatno sporije. Time bi se omogućilo da eventualni unos svežeg nektara pčele deponuju kao rezervu a ne da sve utroše samo na razvoj. Naravno, van svake diskusije je da bi za razvoj društava bilo najbolje da se isključivo zasniva na prirodnom medu a ne na šećeru, i savetuje se da se tome teži koliko god je moguće. Ukoliko postoje neke rezerve starog meda, bez obzira na trenutnu veoma povećanu potražnju za medom i visoku cenu, savetuje se pčelarima da društvima obezbede bar po 1-2kg tog meda iz rezerve. Druga mogućnost je ukoliuko na pčelinjaku ima nekih društava sa znatno više meda od ostalih, da se iz njih uzme nešto meda, kako bi se drugima obezbedio bar neki minimum. Ukoliko ne postoje rezerve ni u magacinu ni u košnicama, prihranjivanje šećerom je praktično jedina preostala mogućnost. Ne moraju se sada dati sve potrebne količine (koje podrazumevaju da bude prosečno 1-2kg hrane po ramu, zavisno od veličine rama), već je potrebno obezbediti da za sada, u košnicama bude bar po 4-5kg hrane, što u mednim vencima, što u ramovima sa strane.

Savetuje se da se tokom ovog meseca, a imajući pogotovo u vidu pojačano rojenje ove sezone na većem broju pčelinjaka, izveše pregledi društava sa ciljem da se ustanovi stanje - da li je bilo rojenja, ili eventualno tihe smene, da li su nove matice uspešno oplođene i pronele i sl. Ukolko se primeti da nešto nije u redu (nema legla, ili pojava trutovskog legla) treba intervenisati dodavanjem dobre matice, matičnjaka, ili spajanjem sa nekim drugim društvom. Još nije kasno da društva odgaje sama matice, pa ako postoji potreba da se neke matice zamene, ili da se nekom društvu pomogne da dobije maticu, sada se još može pristupiti obezmatičenju društava radi odgajanja novih matica. Pčelari koji mogu da nabave oplođene matice, ili ih imaju i rezervi, u oplodnjacima ili nukleusima, sada mogu da izvrše njihovo dodavanje u društva.

Društvima sa lažnim maticama ili onima kod kojih oplodnja matica nije uspela i nemaju maticu ni legla, može se dodati par ramova sa otvorenim i zatvorenim leglom (dovoljno je i po dva rama) ali uz obavezno stresanje mladih pčela. Postupak koji se može preporučiti a koji se može raditi najbolje pre podne, kada ima izvesnog unosa nektara i polena) je da se iz drugog, jakog društava, izvadi ram sa otvorenim i zatvorenim leglom i pčelama (prethodno se pronađe i ostavi u košnici matica). Na poletaljku košnice kojoj dodajemo te ramove stavi se neka daska ili eventualno karton ili platno, koje omogućava pčelama da se popnu u košnicu. Istresemo ram sa leglom na tu dasku (karton, platno) a ram bez pčela stavimo u košnicu koju pomažemo. Istrešene mlade pčele će ući u novu košnicu, dok će stare da se vrate u staru. Tako uradimo i sa drugim ramom koji dodajemo, a eventualno možemo natresti pčele još sa nekog rama, koji ne moramo dodati već vraćamo u staro društvo. To radimo ako u društvu koga pomažemo nema dovoljno pčela, ako se pojavile lažne matice i dr. Pčelar sa dovoljno iskustva, ako oseti da je pogodno dodavati i na taj način, može dodati odmah ram sa pčelama i leglom, pogotovo ako su pčele mirne i ima neke paše, pri čemu može pri stavljanju da po ramovima nakaplje sasvim malo meda ili da ramove sa pčelama poprska nekim biljnim čajem, rakijom razređenom sa vodom i sl.

Pčelari koji imaju pčelinjake odseljene na suncokretovu pašu, ili tu pašu koriste sa njihovih stalnih lokacija, imaju dobru priliku da obezbede prirodan med za svoje pčele, a verovatno i makar nešto meda za vrcanje. Iako su manje šanse da može biti meda za vrcanje na nekim drugim julskim pašama, nije isključeno da zaista i bude, pogotovo tamo gde ima većih površina nekih medonosnih biljaka (deteline u cvetu, kokotac, razno korovsko bilje idr.).

U ovakvim godinama, kada društva najčešće nemaju dovoljno obezbeđene prirodne hrane, treba posebnu pažnju posvetiti zdravstvenom stanju društava, posebno legla. Svaku priliku za otvaranje košnica i podizanje ramova, iskoristiti da se vidi da li je leglo zdravo. Već i po specifičnom mirisu, i bez podizanja ramova, može se osetiti ako je eventualno prisutna američka kuga pčelinjeg legla. To je srećom retka pojava (možda do 2% društava, retko više) i nije nikada masovna, osim ako se iz bolesnih društava nepažnjom formiraju rojevi. U najvećem broju slučajeva, pčelari srećom, nikada sei ne sreću sa tom bolešću, ili pak vrlo retko, ali dobro je znati znakove raspoznavanja bolesti.

Radi sakupljanja propolisa, na košnice se mogu stavljati skupljači, ili u vidu specijalnih mreža, ili prosto, u vidu plastičnih folija, možda ponegde namerno probušenih, pod koje se ponegde može postaviti neki vrlo tanak prut- štapić, koji bi odigao foliju od satonoša samo 2-3mm, toliko da pčele ne mogu da prođu a da budu stimulisane da te prostore pune propolisom.

Ostali radovi

Sada je vreme da se urede pčelinjaci, pogotovo ako je bilo nekih povoda za to usled nepovoljnih vremenskih uslova (poplave, rušenje drveća i granja, previše raskvašena zemlja i iskrenuta postolja za košnice, isuviše narasla trava...) a i kako bi kasnije bilo manje posla oko toga.

Medišne nastavke koji se ne koriste, treba pregledati, ukloniti eventualno oštećene ili suviše stare ramove, i presložiti na mestu gde će ostati i tokom zime. Radi efikasne zaštite od moljaca, za slučaj da se ne primenjuju nikakva hemijska sredstava, potrebno je izvršiti vrlo strogu selekciju ramova i eliminisati one u kojima je negovano leglo i unošen polenov prah, jer su oni potencijalni izvor i meta moljaca. Najbolje je obezbediti jaku ventilaciju (na dnu i vrhu naslaganih nastavaka) i čuvati ih ili u nekoj senci, napolju, ili u hladnijoj a provetrenoj prostoriji.

Ukoliko nema potrebe da se pčelinja društva prihranjuju, ili je pak, završeno to potrebno prihranjivanje, medišni nastavci se mogu vratiti na košnice, da bi tako bili zaštićeni od moljaca do kraja aktivne sezone (avgust - septembar) odnosno do trenutka kada će eventualno biti potrebno da se izvrši prihranjivanje. Nastavci se mogu staviti na plodište koje se može delimično pokriti plastičnom folijom - da pčele mogu da ulaze u medišne nastavke. Nastavci se mogu čuvati i u košnicama, postavljeni ispod plodišnih nastavaka.

Šećer trenutno ima veoma povoljnu cenu, pogotovo u odnosu na cenu meda (ne pamti se da je bila povoljnija) pa je dobro napraviti zalihe i čuvati ih na pogodnom mestu.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u julu prošle godine, možete se upoznati preko stranice Jul2013.