Prognoze relativno hladnog decembra se nisu ostvarile, bilo je toplije nego što se predviđalo i pčele su imale mogućnost dodatnih izletanja - obavljanje pročisnih letova. Neki pčelari, koji su u ovom periodu otvarali košnice javljali su o tome da u košnicama ima novog legla. Nadajmo se da to nije masovno i da površine pod leglom nisu velike, jer zima je praktično tek na početku a negovanje legla za pčelinje društvo predstavlja vrlo veliko opterećenje. Sada tokom zime to je i neuporedivo teže. Dešava se i da matice posle tog prvog, probnog legla prekinu dalje zaleganje i da zatim čekaju toplije vreme. Jakim društvima negovanje legla svakako predstavlja manji problem nego slabijim i u slučaju povoljnih vremenskih prilika u daljem toku zime, takva društva mogu da održe broj pčela pa i da ojačaju. Za slaba društva, rano leglo praćeno hladnim vremenom može da bude kobno, da ih vodi vrlo velikom iscrpljenju a često i stradanju. Tu najčešče nije problem hrana već iscrpljenost pčela i nedostatak polena - u nedostatku polena pčele hraniteljice troše belančevine iz svog tkiva da bi hranile larve ili jedu jedne larve da bi hranile druge.

Što se tiče zaliha hrane, ne treba brinuti jer je potrošnja bila veoma mala. Već je ranije govoreno da su ove zime pčelinja društva u većini slučajeva veoma dobro snabdevena hranom i da je mnogo veći problem brojnost društva nego hrana.

Pri zimskim tretmanima oksalnom kiselinom moglo je da se vidi da društva veoma mnogo variraju po snazi.

Radovi na pčelinjaku

Po prognozi, najavljuje se prilično topao početak meseca i zatim hladno vreme do kraja meseca. Pčelari sada u principu ne mogu ničim posebnim da pomognu pčelama - sve je prepušteno prirodi. Generalno, nema svrhe otvarati košnice niti išta raditi, posebno pri hladnom vremenu. U slučaju da otopli i da pčele izleću dobro je obići pčelinjak i posmatrati šta se dešava. Ako ima potrebe, ako se uoči neki problem ili nešto sumnjivo, košnica može da se otvori, pogleda i uradi ono što je potrebno. Pčelari sa većim brojem košnica mogu da otvore nekoliko izabranih košnica, kako bi stekli bolji uvid u stanje na pčelinjaku.

Krajem meseca može da se uradi dodatno utopljavanje, kako bi se malo pomoglo društvima koja odgajaju leglo. Ranije utopljavanje takvim društvima može da bude naizgled pomoć a u suštini da ih podstiče da nastave sa negovanjem legla što se, kako je već govoreno, ne smatra baš poželjnim u ovo doba. Ipak, mora se reći da je utopljavanje kompleksan problem, jer generalno, utopljavanje može povoljno da utiče u smislu sprečavanja kondenzacije ispod krova ili ispod poklopne daske.

Davanje pogača se ne savetuje, o ovome je često ovde pisano, izuzetak mogu da budu samo posebni slučajevi da je društvo iz nekog razloga ostalo bez hrane i da mu zbog toga preti stradanje. Mnogo bolja pomoć pčelama bi bila da se pri toplijem vremenu košnica otvori i da se klubetu približe ramovi sa medom, ako ih ima iz te košnice, ako ne, onda iz drugih košnica. Ramovi se stavljaju neposredno do ramova sa leglom, ako ga ima, ako ne, onda skrajeva klubeta - nešto bliže ka sredini.

Košnice u kojima su društva stradala treba zatvoriti, ramove izvaditi i saće pretopiti a ako nije u pitanju zarazna bolest, ramovi mogu i dalje da se koriste.

Ostali radovi

Sada već treba početi sa prvim pripremama za predstojeću sezonu - nabavka ili pravljenje ramova, žičenje, priprema nastavaka, košnica i dr. Sada je i vreme učlanjivanja u udruženja pčelara, kao i posećivanje skupština, predavanja i dr. Pčelari koji nameravaju da uvećaju broj košnica treba da se za to pripreme - da se povežu sa prodavcima ili da naprave plan kako od svojih košnica to da urade. Takođe, potrebno je i nabaviti košnice, opremu i dr. U slučaju da se koriste polovne košnice i oprema, treba prethodno uraditi dezinfekciju.

Ukoliko vremenski uslovi i stanje zemljišta to dozvoljavaju, sada je pogodno vreme da se sade sadnice medonosnog drveća i šiblja na pčelinjaku i oko njega. Pčelari koji imaju uslova da poseju neko medonosno bilje (facelija, kokotac i dr.) treba da na vreme pripreme zemljište.