Početkom januara bilo je dosta snega i imali smo pravu zimu. U drugoj polovini meseca došlo je do manjeg otopljenja pa su pčele uglavnom mogle da izleću na pročisne letove, ali to je sigurno zavisilo i od drugih faktora. Posle toga je ponovo pao sneg, ali je već krajem meseca ubrzano počeo da se topi.

Pošto su pčelinja društva bila u pravom zimskom klubetu i zimovanje je teklo nekim normalnim tokom, nije bilo razloga za otvaranje košnice ni intervencije. Ipak, neki pčelari praktikuju dodavanje pogača, pa su oni verovatno koristili povremena otopljenja da otvaraju košnice i dodaju pogače.

Radovi na pčelinjaku

Kao što je pomenuto, pčelinja društva su u pravom zimskom klubetu i ukoliko su bila dobro pripremljena za zimovanje, sada nema razloga da se košnice otvaraju. Čak i da se strahuje da pčele nemaju dovoljno hrane, ovo je period kada je potrošnja hrane još uvek mala i nema razloga za strahovanje.

U dane kada pčele izleću na pročisne letove dobro je obići pčelinjake i videti šta se dešava. Ako iz neke košnice pčele ne izleću, dok na primer iz drugih izleću, to najčešće ne treba da zabrinjava. Razlog može da bude da su pčele iz te košnice možda već izvršile pročisni let tog dana ranije ili nekog prethodnog dana. Takođe, dešava se da su neka društva u vrlo čvrstom klubetu i nemaju tako jaku potrebu da izleću. Na to da li će pčele da izleću i kada veoma utiče položaj pčelinjaka i košnica, a od posebnog uticaja je i to da li postoji gornje leto ili ne. Jak uticaj naravno ima fiziološko stanje pčela, pa ako su se na primer pčele hranile medom koji ima više nesvarljivih sastojaka (obično medljika), one imaju i veću potrebu za pročisnim letovima. U slučajevima kada spoljašnje temperature nisu dovoljno visoke i pogodne za izletanje, gornje leto može da ima ključnu ulogu za obavljanje pročisnog leta.

Ako se ispred neke košnice ili na njenoj poletaljci vide komadići i trunke voska, vrlo je moguće da je tu ulazio miš. U slučaju da se vide ostaci izgriženih pčela, u takvu košnicu je verovatno ulazila rovčica. U takvim slučajevima, košnica se može otvoriti da se utvrdi šta se dogodilo i da se eventualno pomogne pčelama, ako su preživele.

Sneg koji je napadao na poletaljke ne treba da zabrinjava jer je porozan i u košnicu ulazi dovoljno vazduha. Ako košnica ima samo donje leto, a tokom zime u njoj dođe do povećanog uginuća pčela, treba obratiti pažnju da se leto ne zatvori mrtvim pčelama koje su padale na podnjaču. To se retko dešava ali ipak treba znati da može da se desi pri povećanom uginuću pčela.

Obilaske pčelinjaka pri otopljenjima treba iskoristiti da se uzmu izorci mrtvih pčela i odnesu na pregled kod nadležnih institucija.

Ostali radovi

Vreme je da se počne sa ozbiljnijim pripremama za narednu sezonu, pa pčelari, posebno oni sa većim brojem košnica imaju sve više posla. Dobro je što pre naručiti košnice i opremu koju pčelar namerava da nabavi za predstojeću sezonu. Ako pčelar koristi subvencije države za te nabavke, onda treba da na vreme pripremi svu potrebnu dokumentaciju.

Tokom zime, kada se otopi sneg, može se saditi medonosno drveće i šiblje pa ako pčelar namerava da nešto sadu, potrebno je da na vreme rezerviše sadnice. Sadnju je uvek bolje obaviti što ranije i ne treba čekati proleće.