Posle relativno prosečnih temperatura u decembru za to doba godine, krajem decembra ulazimo u osetno hladniji period ali bez snega. To je sigurno nešto teže za prezimlavanje slabih društava ali za normalna društva ne bi trebalo da predstavlja nikakvu teškoću. Takođe, ne treba se bojati da su društva eventualno ostala bez hrane, to je sigurno redak slučaj jer je potrošnja hrane mala u periodu kada nema legla i pčele miruju. Pčelare, posebno početnike ali čak i one sa više pčelarskog staža, obično zabrine ako vide da se klube podiglo do satonoša i smatraju da je to siguran znak da društvo nema hrane. U praksi nije baš tako, hrane vrlo verovatno ima, iza klubeta i sa strane, a često se dešava da klube upravo i pokriva rezerve hrane (medni venac) ali se ipak iz nekih razloga (možda temperatura ili nešto drugo) podiglo na vrh.

Priličan broj pčelara dodaje pogače "preventivno" još s jeseni ili odmah na početku zime. To može da bude opravdano samo ako ima zaista objektivnih razloga da sumnjamo da durštva nemaju dovoljno hrane, odnosno da nisu dobro pripremljena, ili ako pčelinjaku ne može da se priđe u durgoj polovini zime zbog loših puteva i snega. U svim drugim slučajevima, to predstavlja nepotrebno uznemiravanje pčela, nepotrebno posticanje da troše dodatu pogaču, da troše svoj organizam zbog prerade pogače i može da vodi nagomilavanju hrane u želucu pčela. Dodatno, može eventualno predstavlajti podsticaj za negovanje legla i uticati na povećanje vlage u košnici.

Što se tiče snage pčelinjih društava, mogla se zapaziti dosta velika razlika u snazi i to možda više od pčelinjaka do pčelinjaka nego na jednom pčelinjaku. To je možda posledica vremena pripreme pčela za zimu, jesenjeg prihranjivanja, negovanja legla, uslova letnje paše, soja pčela... U svakom slučaju, ni ta velika razlika u snazi nije pouzdan znak da će društva koja su sada jača bolje prezimiti od onih koja su slabija. Glavni i najteži period zimovanja tek predstoji, to je sredina i kraj zime, kada će se pokazati kakva je prava struktura pčelinjih društava i koliko su pčele i pojedinačno i kao društvo pripremljene za prezimljavanje. Treba znati da pčele retko uginjavaju od gladi, a mnogo više od iscrpljenosti i zbog toga što im je životni vek kratak (ako su to na primer stare pčele ili pčele bez rezerva masnog tkiva).

Ne treba ničim dodatno stimulisati rano pokretanje legla, jer to nepotrebno iscrpljuje pčele i na kraju nikako ne daje dobar rezultat. To može da se radi samo u primorskim krajevima, tamo gde je zima veoma blaga i kratka. Za uslove u kontinentalnim krajevima važno je da tokom zime pčele imaju pročisne letove, a s obzirom da je protekle sezone u velikom delu Srbije bilo unosa medljike, ove zime su pročisni letovi još važniji. Za olakšavanje izletanja na pročisne letove, na košnicama treba da postoje i da su otvorena gornja leta.

Radovi na pčelinjaku

U ovakvim uslovima kada je početkom meseca prilično zahladnilo i kada se niske temperature najavljuju za prvu polovinu januara, na pčelinjacima praktično nema posla, osim što je dobro da ih pčelari obiđu i vide da li je, spolja gledano, sve u redu.

Hladno vreme, kada pčele ne izleću, pogodno je za eventualno premeštanje košnica sa jednog na drugo mesto na pčelinjaku. Pri prenošenju treba biti vrlo pažljiv da se izbegnu i najmanji potresi košnica, kako pčele ne bi padale iz klubeta. Radi toga je najbolje ipak sačekati nešto više temperature, ali takve da pčele ni tada ne izleću.

Nadamo se da će tokom meseca pčele imati mogućnost da obave pročisni let i ako vreme osetnije otopli treba otići do pčelinjaka i videti kakvo je stanje, da li pčele izleću iz svih košnica, a po potrebi, tada se može kod neke košnice i intervenisati - otvoriti ako mislimo da nešto nije u redu. Košnice u kojima su pčele stradale treba zatvoriti kako ne bi postale plen grabeži na pčelinjaku.

Kod društava za koja eventualno strahujemo da su možda ostala sa manje hrane, pri toplijem vremenu, kada pčele izleću, može se otvoriti košnica i ramovi sa medom, kojih obično ima skraja, mogu se približiti do samog lega a ako u sredini ima praznih, njih stavljamo na kraj košnice. Obezbeđujemo da uz samo klube sa obe strane bude po pun ram sa medom. U sučaju da zima duže traje, to može da bude odlična mera i na celom pčelinjaku koji je po snabdevenosti hranom u nekom proseku ili malo ispod toga. Na dobro pripremljenim pčelinjacima, sa dobrim zalihama hrane neće biti potrebne nikakve intervencije. Dakle, mnogo bolja i efikasnija mera od dodavanja pogače je približavanje rama sa medom uz samo klube sredinom ili krajem zime, kada vreme otopli i omogući otvaranje košnica. Dodatno, time se klube u nekoj meri stešnjava a novo leglo ograničava na manje ramova, što je svakako bolje nego da je sa majim površinama a razvučeno na više ramova. U našim uslovima, takvo eventualno približavanje meda obično se radi u februaru ili na samom početku marta a ranije se obavlja samo u slučaju potrebe.

Ukoliko se pri eventualnom otvaranju košnica tokom januara (pri toplijem vremenu) primeti da u nekom društvu nema legla, to nije sasvim siguran znak da nema matice, posebno u uslovima hladnijeg vremena, pa je najbolje ostaviti to društvo takvo kako jeste do narednog pregleda.

Ako se planira neko dodatno utopljavanje košnica, savetuje se da se sa tim sačeka bar do februara ili kraja februara pa tek tada postavi, kako se tim utopljavanjem ne bi stimulisao raniji početak zaleganja matice.

Imajući u vidu neobično dugu i toplu jesen, uglavnom suvu izuzev jednog kraćeg perioda, moglo bi da se očekuje da hladno zimsko vreme duže potraje ili da proleće bude hladnije pa je zbog toga potrebna ne samo povećana briga o stanju pčelinjih društava, već i povećana odgovornost za mere koje preduzimamo.

Ostali radovi

Sada se održavaju pčelarske skupštine i okupljanja pčelara, pa se savetuje posećivanje tih skupova. Na njima se pored redovnog sadržaja ostvaruju međusobni kontakti pčelara, ugovara saradnja, kupovina i prodaja rojeva, izgradnja košnica i slično. Na takvim skupovima se obično razmenjuje vosak za satne osnove, pa treba unapred pripremiti vosak. Vrši se i učlanjivanje u pčelarska društva.

U ovo vreme pčelari imaju više slobodnog vremena pa ga mogu iskoristiti za čitanje literature i za pripremanje za narednu sezonu. Takođe, sada je pogodno posvetiti više vremena promociji i prodaji meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u januaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice januar2015.