U januar ulazimo sa snegom i prilično hladnim vremenom, ali to ne bi trebalo da zabrinjava pčelare. Dosadašnja potrošnja hrane nije bila velika i ako je društvima jesenas obezbeđeno dovoljno hrane, skoro je sigurno da pčelari nemaju potrebe da intervenišu i dodaju pogače.

Neki pčelari su u decembru javljali da u košnicama ima novog legla, ali nadajmo se da to nije masovnija pojava. Nekada, ako nastupe veća zahlađenja, kao sada, matice mogu da prestanu sa daljim nošenjem jaja. To bi bilo dobro i to ne toliko sa stanovišta potrošnje hrane, kako obično pčelari povezuju, već sa stanovišta iscrpljivanja pčela negovateljica. Negovanje legla je posao koji najviše iscrpljuje pčele, troši im rezerve belančevina iz organizma i uzrokuje kraći život, pa te pčele često ne mogu da dožive da ih mlade pčele zamene, što znatno umanjuje snagu društva. Prema tome, ne bi trebalo suvišnim intervencijama (pogače i dr.) podsticati zaleganje, već prepustiti pčelama da što mirnije provedu zimu.

Ove godine je primetna najezda miševa i drugih glodara, pa su i pčelari verovatno primetili znatno više ulazaka miševa u zbegove, košnice i dr.

Radovi na pčelinjaku

Kao što smo napomenuli, u većini slučajeva sada nisu potrebne nikakve intervencije u košnicama, ali dobro je da pčelari obiđu pčelinjake i pogledaju da li je sve u redu, spolja gledano. Oni su to verovatno već učinili krajem decembra, dok još nije bilo snega, a sada su košnice zavejane i ne može se mnogo toga videti. Po prisustvu snega na krovovima košnica se eventualno može zaključiti o tome da li u košnici ima legla ili ne, jer je prisustvo legla praćeno višim temperaturama u košnici, koje u nekoj meri otapaju sneg na krovu.

Sneg još ne treba uklanjati sa košnica jer on predstavlja izolaciju i jedino može zasmetati ako pri naglom topljenju (koje se ne očekuje u prvom delu januara) počne da klizi sa krova, što bi pretilo da obori košnicu, kada košnice ne stoje stabilno, što se retko dešava. Ni na poletaljkama, sneg ne predstavlja problem dok je rastresit, ali može biti nezgodno ako pri delimičnom otapanju počne da se ledi i sasvim zatvori leto. U košnicama pod snegom je svakako toplije nego da su izložene vetrovima. Najčešće, bojazni pčelara vezane za sneg su izlišne, ali ako neko želi da ga očisti, može da to učini, vodeći računa da ne potresa košnice. Međutim, kada nastupi otopljenje i stvore se uslovi za pročisne letove, dobro je da nema snega ispred košnica, kako pčele ne bi padale pri sletanju i uginjavale. Zato se na sneg ispred košnica može bacati slama, granje, ili stavljati neka druga prostirka na koju bi pčele eventualno padale i posle mogle da polete do košnice. Uloga te prostirke bi bila i da svojom bojom smanji uticaj beline snega na orijentaciju pčela, jer je otkriveno da usled uticaja beline snega pčele greše u letenju i orijentaciji i padaju na tlo.

Pčelari koji su zabrinuti za zalihe hrane u košnicama, teba da imaju u vidu da je vrlo verovatno da se pri ovako niskim temperaturama klube nalazi duboko ispod satnoša (zavisno od tipa košnice, odnosno dubine rama) i da, kao što je već rečeno, najverovatnije ima dovoljno hrane. Eventualno dodavanje pogače može da prođe i bez ikakve reakcije pčela u klubetu, bez pomeranja, ali se može desiti da se pri nešto višim temperaturama klube podigne gore i pčele počnu da uzimaju pogaču, iako sa strane ima mednih venaca, čime će suvišno da opterećuju želudac. Dakle, savetuje se da se pre eventualnog dodavanja pogača otvori par košnica i pogleda da li je to dodavanje zaista potrebano. Ukoliko jeste, to se može učiniti čak i po hladnom vremenu, dok pčele ne izleću, vodeći računa da što manje uznemiravamo klube.

Dobro je obići pčelinjake kada se stvore vremenski uslovi za obavljanje pročisnog leta, da bi se stekao bolji uvidu u stanje na pčelinjaku. Ipak, treba skrenuti pažnju da ukoliko iz neke košnice pčele ne izleću, to uopšte ne mora da znači da nešto nije u redu, pa ne treba po svaku cenu otvarati i gledati. Možda su pčele iz te košnice već obavile pročisni let, ili im on nije neophodan, ili prosto, klube je još uvek dosta sabijeno i treba mu više vremena da reaguje na promenu spoljašnje temperature. Eventualno se može doći neki drugi dan i pogledati kakvo je tada stanje.

Što se tiče eventualnog problema sa miševima, ako se pri otopljenju primeti trunje od voska ili ramova na poletaljkama, potrebno je pažljivo otvoriti košnicu i očistiti najkrupnije trunje, ako ima gnezda ili miševa izbaciti ih, a detaljno čišćenje i razmeštanje ramova ostaviti za povoljnije vremenske prilike, kada pčele izleću. Ukoliko je u nekoj košnici oštećeno mnogo saća, eventualno možemo uzeti neki ram iz neke druge košnice ili iz rezerve, ako ih imamo.

Još sada treba pripremiti pojilice, da budu pristupačne pčelama kada izleću na pročisne letove sada u januaru, ili februaru. One treba da su na sunčanom mestu, da voda ne bi bila previše hladna. Dobro je u vodu sipati malo soli. Sada je za ishranu ljudi i za druge svrhe sve popularnija himalajska so, a ona bi mogla da se preporuči i pčelarima da je stavljaju u vodu u pojilicama, jer sadrži preko 80 različitih minerala, koji su sigurno korisni za pčele.

Ostali radovi

Ovaj period bi trebalo iskoristiti da se urede pčelarske prostorije, ukoliko to nije ranije urađeno. Sada pčelari imaju više vremena za čitanje pčelarske literature.

Obično se sada održavaju pčelarske skupštine, predavanja, razna okupljanja, pa je preporučljivo prisustvovati takvim skupovima, radi sticanja novih znanja, informacija, kontakata. Pčelari koji planiraju nabavku nove opreme, košnica i dr. ukoliko to ranije nisu učinili, najbolje je da što pre kontaktiraju proizvođače i prodavce i da ugovore kupovine ili gradnju opreme.

Ukoliko vremenski uslovi to dozvole, dobro je što pre uraditi obradu zemlje ukoliko želimo da na proleće sejemo neke medonosne biljke ili sadimo sadnice.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u januaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice januar2014.