|
|
|
IZVEŠTAJ O RADU IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a ZA PERIOD FEBRUAR - OKTOBAR 2002.GODINE
Za period od devet meseci (februar- novembar 2002.godine), možemo reći da Izvršni odbor pokušao da u svakoj oblasti učini pomak nabolje u cilju poboljšanja stanja u pčelarstvu. Organizacija i funkcionisanje SPOSa je prvi zadatak na kome je trebalo raditi. Odmah je konstituisan Izvršni odbor, donet poslovnik o radu istog, izabrane komisije, putem oglasa, a po Statutu izabran je Sekretar saveza, definisan je plan rada za 2002. godinu, izabran je Izdavački savet i Uredjivački odbor u cilju poboljšanja rada na kvalitetu časopisa Pčelar. U medjuvremenu je uradjen i predlog Poslovnika za narednu Skupštinu. Prema zaključku skupštine da se sastanu delegacije SPOSa i SPOVa i razgovaraju o promenama Statuta realizovan je 22.marta zaključkom da delegacija SPOVa konkretne predloge dostavi Izvršnom odboru. Sekretar Spova je najavio uskoro nove razgovore. O potrebi da postoji telo koje bi kordiniralo SPOS sa Savezom Pčelara Crne Gore tj. na nivou novodefinisane države, razgovarano je sa predsednikom Pčelara Crne Gore i dogovoreno da se odmah po usvajanju Povelje definišiu i odnosi naša dva saveza. Uradjene su i neki radovi koji su bili neophodni kao što je krečenje prostorija, izrada zaštitnih rešetaka, popravka kompjutera a u evidenciji uvedeno zavodjenje primljenih časopisa iz inostranstva kako bi se omogućilo pčelarima njihovo korišćenje. Rad Izvršnog odbora je bio otvoren za sve ideje i predloge i sugestije, kao i javan o čemu su pčelari obavešteni u Pčelaru. Mnogi pčelari su bili u prilici da lično kroz razgovore sa Predsednikom ili članovima Izvršnog odbora čuju o radu, ili daju predloge za Izvršni odbor. Sve bitne odluke Izvršnog odbora javno su objavljene, a kad se radi o značajnijim poslovima kao što je štampanje časopisa izbor štampača će se izvršiti javno. Pčelarska udruženja su pozvana da prijave održavanje manifestacija kako bi se napravio jedinstveni kalendar manifestacija za 2003.godinu. ,,Pčelar'' kao informativni i stručni časopis SPOSa, po oceni pčelara sa terena znatno je poboljšao svoju ulogu i samo u par slučajeva čule se loše ocene. ,,Pčelar'' je izlazi i pčelarima dostavljan na vreme. Rad redakcije sa novim ljudima je poboljšan a i dalje će se pojačavati sastav redakcije kako bi časopis bio još mnogo bolji. Najveći problem u boljem kvalitetu časopisa je nedostatak materijala. Paradoksalno je da imamo veliki broj predavača a mali broj članaka sa njihove strane. Posle razgovora sa predavačima na Tašmajdanu očekujemo da se broj članaka poveća tako da redakcija i urednik budu u prilici da biraju članke po kvalitetu. Radi bržeg komuniciranja u Savezu funkioniše elektronska pošta, a ovih dana treba da se postavi internet prezentacija kao i razmatra mogućnost da u periodu 15. april do 31. jula pruži informacija o kretanju unosa u pojedinim predelima. Kako bi smanjili štete od stalnog problema pčelara, prskanja voća doneta je odluka da se u martovskom broju časopisa odštampa plakata kojom se pozivaju voćari da ne prskaju voće u cvetu. U tom cilju održano je više sastanaka medju kojima su najveći u Kragujevcu za jedanaest opština i sa veterinarskim i poljoprivrednim inspektorima, kao i u Nišu za niški i južnomoravski region. Sa ovih sastanaka je upućen apel voćarima koji su prenela sredstva informisanja naročito RTS u okviru ,,Jutarnjeg Programa'' i emisije ,,Srbija Danas''. Bilo je i više drugih nastupa u javnosti, a naročito je važna konferencija za štampu koja je održana u prostorijama SPOSa 22.marta. Za sledeću sezonu priprema se kaseta sa izjavama stručnjaka, zaštitara kako zaštiti voće (šljive, jabuke, malione i višnje), a da ne dodje do štete po pčele. Kasete će biti podeljene udruženjima kako bi mogla na lokalnoj televiziji prikazati i time znatno više uticati na voćare kako bi se izbegle štete. Da bi štete od prskanja šljive bile što manje u Koštunićima u okviru ,,Dana Šljive'' izloženo je predavanje ,,Uloga i značaj pčela u oprašivanju voća sa osvrtom na šljivu''. Što se tiče prskanja protiv komaraca u 2002.godini najveće štete je pretrpeo Loznički kraj gde je protiv komaraca tretiranje vršeno ,,Malationom,, iz aviona. Odmah je upućeno pismo predsedniku opštine Loznica i uz pomoć lozničkih pčelara sprečeno je novo tretiranje. U oblasti edukacije članstva početo je od spiska predavača. Prvi put su na spisak predavača, novi predavači uključeni konkursom na osnovu prloženog rada. Ubuduće će se osim rada tražiti i da ima objavljene članke u časopisu Pčelar i na taj način ćemo se boriti za bolji kvalitet časopisa. U okviru tašmajdanske izložbe odoržan je sastanak sa predavačima koji su bili na izložbi. Zaključeno je da predavčima treba obezbediti zakonske propise iz oblasti kvaliteta meda i organskog pčelarenja ili nastojati, što je još bolje, da se deo toga objavi u ,,Pčelaru''. Dalje je zaključeno da predavači kojih ima oko sedamdeset imaju najveću obavezu da pišu za ,,Pčelar'' i time doprinesu kvalitetu časopisa. Sledeće godine treba izvršiti analiza aktivnosti predavača, njihova pisanja i predavanja. Takodje se pozivaju udruženja da dostave Izvršnom odboru mišljenja o predavanjima koja su održana u njihovim udruženju. U cilju obezbedjenja pčelara potrebnom literaturom, veći deo zaliha knjiga koji je bio u magacinu SPOSa u Beogradu podeljen je udruženjima kako bi knjige bile bliže pčelarima, a udruženja iskoristila za svoje potrebe. Želja da se pomogne ozbiljnijem razvoju pčelarstva u školama nije realizovana zbog slabih finansijskih mogućnosti škola koje su tu saradnju odbijale a i zbog nedostatka kadrova. Najbolje rezultate ima bogoslovija u Sremskim Karlovcima koju je SPOS skromno pomogao. Održano je i više razgovora sa ciljem da se bolje iskoristi deo koji se bavi pčelarstvom u okviru Instituta za krmno bilje u Kruševcu, čiji se rezultati tek očekuju. U saradji sa Poljoprivrednim i Veterinarskim fakultetom planiraju se savetovanja na neko od sada dosta aktuelnih tema kao što su: - Rezistencija varoe na lekove - Organsko pčelarenje - Propisi o kvalitetu meda u Evropskoj Uniji i mogućnost izvoza meda - Standardizacija opreme - Marketing u pčelarstvu U oblasti reklame meda i pčelarstva kako bi se uticalo na potrošnju meda započeto je konferencijom za štampu i davanjem intervjua tako da su skoro svi dnevni listovi objavili o problemima u pčelarstvu. Neki listovi kao što je Privredni Pregled i Ekonomska Politika su objavili po celu stranu. U vreme tašmajdanske izložbe su gotovo svi dnevni listovi pisali o medu i njegovom značaju za zdravlje ljudi. Da bi se ta aktivnost nastavila što povoljnije po nas nabavili smo deset knjiga o medu i podelili novinarima iz dnevnih listova, koji o tome pišu. Značajno mesto u propagiranju potrošnje meda jeste i predavanje koje je uz podršku SPOSa u Vrnjačkoj Banji u okviru susreta zdravstvenih radnika Srbije 27.oktobra, održala Živka Vlajković nutricionista iz Beograda. To predavanje je dostavljeno SPOSu, biće odštampano u 9000 primerak i biće podeljeno udruženjima koja će ih dostaviti zdravstvenim radnicima u svom mestu.Cilj akcije je bolje informisanje zdravstvenih radnika o medu i pčelinjim proizvodima. Poseban vid reklame je uradjen plakat u 45000 primeraka koji je podeljen udruženjima radi isticanja na javnim mestima kako bi do potencijalnih potrošača stogla informacija o medu. U sklopu te aktivnosti uradjena je samolepljiva nalepnica koja je trebala da posluži da se nalepi na javnim mestima gde će biti u prilici da je vidi veliki broj potencijalnih potrošača. Umesto toga nalepnica je završila na teglama za prodaju tako da ju je videlo mali broj ljudi. Izvršni odbor je tri svoja sastanka održao van sedišta u Beogradu i to u:Rači, Užicu i Aleksincu i time doprineo popularisanju pčelarstva u tom kraju. Ranije donetu odluku o pomoći SPOSa u organizovanju kongresa u Aleksincu, ovaj Izvršni odbor je podržao i uzeo aktivno učešće. Kongres je pokezao potrebu za organizacijom kongresa na kongresnim načelima, zastupljenost cele teritorije srazmerno članstvu i sa izabranim delegatima. Izvršni odbor će o ovome odlučivati tokom sledeće godine kako bi u narednim godinama organizovali novi kongres. Zdravstvena zaštita pčela i borba protiv bolesti je problem koji da se iz godine u godinu smanjuje on se povećava. Varoa je svetski problem, koji u svetu nema zadovoljavajuće rešenje. Želeći da čujemo iskustva drugih očekujemo da početkom decembra u Srbiji gostuje načelnik službe za lečenje pčela moskovskog veterinarskog instituta Sergej Luganski. Ako se ima u vidu da je Evropska unija februara 2002.godine zabranila uvoz medova iz Kine, zato što zdravstvena zaštita pčela nije u nadležnosti veterinara. Kako je opredeljenje naše države približavanje i uključivanje u Evropsku Uniju to je važno de se zakonski propisi što je moguće pre usklade sa propisima Evropske Unije, kako bi se i veterinari što pre osposobili za lečenje pčela, a pčelari pripremili med za moguć izvoz. Imajući to u vidu ni smo se zalagali i dalje ćemo se zalagati za uvodjenje reda jer je to pre svega u interesu pčelara. U Službenom glasnik Srbije 39/2002 od 05.jula donet je Odluka o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2002.,2003., i 2004. godinu. Takodje je u Službenom Glasniku broj 44/2002 objavljena Naredba o sprečavanju pojave zaraznih bolesti životinja gde su ravnopravno i pčele. Medjunarodna aktivnost odvijala se kroz medjusobne susrete sa rukovodiocima Bugarske, Makedonije, Madjarske, delegacijom Tuzle i preko Apislavije. Sa Bugarima imamo još od ranije dobru saradnju koja je nastavljena i dalje i koja će verovatno i u narednim godinama dobiti više na značaju kada se očekuje da med sa celog Balkana bude izvršen u većim količinama. Mi smo učestvovali na dve bugarske manifestacije a oni su u velikom broju (dva autobusa) posetili izložbu na Tašmajdanu 2002. godine. Značajan deo naše opreme i lekova se izvozi za Bugarsku. Sa Makedoncima se očekuje veća saradnja posebno što je Makedonija domaćin Apislavije 2004.godine. Sa Madjarskom delegacijom je razgovarano na tašmajdanskoj izložbi, kada su uputili poziv za posetu njihove izložbe. Saradjnja je do sada bila izmedju madjarskih pčelara i pčelara opština severnog dela Vojvodine, mada je neophodno tu saradnju proširiti i u tom pravcu biće angažovan madjarski predavač za predavanje u Srbiji. Sa delegacijom Tuzle razgovarano je o saradnji pre svega kroz slanje časopisa Pčelar i angažovanje predavača, odnosno izmeni iskustava. Na kongresu Apislavije u Češkoj u okviru saradnje sa drugima uspostavljeno je niz kontakata od kojih je najvažniji kontakt sa Slovačkom delegacijom koju smo pozvali da poseti tašmajdansku izložbu, dok za nas stoji otvoren poziv. Značajno priznanje našoj delegaciji od strane Apislavije učinjeno je izborom Miljka Šljivića za predsednika nadzorne komisije Apislavije. Na kongresu je bila prilika za razgovor sa Erihom Šiferštajnom podpredsednikom Apimondije oko prijema u Apimondiju. Gospodin Šiferštajn je odmah preduzeo korake da mi dobijemo potrebnu dokumentaciju za prijem u Apimondiju, a Izvršni odbor je takvu odluku doneo i prijava je poslata u Rim u sedište Apimondije. Komisija za medjunarodnu saradjnju je uspostavila kontakte i organizovala putovanje u Moskvu (nažalost medju putnicima bili su samo putnici iz Crne Gore). Komisija je planirala i radi na organizovanju predavanja predavača iz Moskve o lečenju pčela u decembru, zatim predavača iz Madjarske u januaru 2003.godine i Krivcova i Lebedejeva marta 2003.godine. Razmatrajući problematiku paše zaključeno je da se u tom pravcu: - Saradjuje sa ,,Goranima'' kako bi se povećalo zasadjivanje medonosnog bilja. - Apel pčelarima za lično i preko udruženja zasadjuju medonosno rastinje i seju medonosno bilje u cilju poboljšanja paše. - Besplatno objavljivanje oglasa za prodaju medonosnog bilja u Pčelaru (obavezna cena) kako bi pčelari bili informisani o mogućnosti nabavke sadnica i semena medonosnog bilja. - Pozivaju se sva udruženja da urade pašnu kartu svog područja kako bi se posle objedinjavanjem tih karti dobila jedinstvena pašna karta. Standardizacija opreme u pčelarstvu je problem za čije rešenje je formirana komisija. Medjutim radi se o kompleksnom problemu što je dokazala i rasprava na kongresu u Aleksincu gde je trebalo dogovoriti standardizaciju dužinu satonoše. Zaključak je da tom problemu treba posvetiti posebno savetovanje gde bi se čuli argumenti koji bi uveli više reda u standardizaciju. Po planu rada Izvršnog odbora svi predlozi za priznanja SPOSa koji su bili na skupštinama udruženja, trebali su do leta (jula), da stignu na Izvršni odbor (i u Pčelaru je dva puta pozivano za to). Medjutim predlozi nisu stigli ni do 25.avgusta uz mnogo grešaka i nepotpune dokumentacije tako da je Izvršni odbor morao tri puta da zaseda. Poseban problem su bili predlozi koji nisu ispunjavali uslove, nesrazmerno veliki broj predloženih u odnosu na broj članova, bez potrebnih objašnjenja sa pogrešno objavljenim imenima zbog nečitkosti i dr. Izvršni odbor je imao dve mogućnosti: da bez ikakve promene deli priznanja koja su lošim predlaganjem degradirana ili da se bori za dostojanstvo i vredost priznanja i drži ustanovljenih kriterijuma. Važna aktivnost SPOSa trebala je da bude rad na omasovljavanju članstva u SPOSu. Povećanje broja je važno kako bi na taj način uključili veći broj neorganizovanih pčelara čiji pčelinjaci nestručnim radom bivaju izvor zaraze za okolne pčelinjake. Uključivanjem u SPOS dobijali bi više informacija, uključivali bi se više u predavanja, pa predpostavljam više učinili na zaštiti svojih pčela a time i okoline. Sa većim članstvom naša organizacija bi bila jača i mogla bi da izvede više aktivnosti za dobrobit pčelara. Delegacija SPOSa je bila primljena kod ministra poljoprivrede, čime je otvorena saradnja sa ministarstvom o čemu su pčelari detaljno informisani i od čije saradnje mnogo više očekujemo tokom 2003.godine.
ZA IZVRŠNI ODBOR MILJKO ŠLJIVIĆ
|
|
|