Home

Predrag Cvetković

Pčelarstvo na prekretnici

Drugi intervju sa Miljkom Šljivićem, predsednikom SPOS-a

 

1. Gospodine Šljiviću, kao predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako gledate na pčelarstvo u Srbiji u protekloj godini?

M.Š. U 2005. godini nastavljen je trend ekspanzije pčelarstva u Srbiji. Nastavljeno je sa povećanjem broja pčelara i broja košnica. Kako je prinos u proseku bio zadovoljavajući, možemo reći da 2005. godina ne spada u one koje nazivamo rekordnim, ali je godina sa kojom su pčelari zadovoljni. Ima i nezadovoljnih pčelara, a to su oni kod kojih je tokom prvih meseci 2005. godine došlo do stradanja društava zbog slabih zaliha hrane i za to sami snose odgovornost.

 

 

Miljko Šljivić na jednom od svojih predavanja

2. U januaru 2006. godine ističe Vaš drugi mandat na mestu predsednika SPOS-a. Šta biste istakli kao najvažnije uspehe Saveza za period dok ste obavljali Vašu funkciju? Gde su bile najveće teškoće i da li ste zadovoljni onim što je postignuto?

M.Š. Mislim da je najvažnije otvorenost prema članstvu i sticanje poverenja u SPOS, što ranije nije bilo. Uključivanjem velikog broja članova stvara se jasnija slika o mogućnostima SPOS-a, odnosno o stanju u kome se pčelarstvo nalazi. Sve veća ponuda pčelinjih proizvoda zbog ekspanzije pčelarstva, sve manja tražnja zbog loših finansijskih mogućnosti kupaca i sve veća finansijska disciplina na tržištu izazivaju određene nervoze pčelara, odnosno nemirenje sa situacijom u kojoj jesmo. Ukupno gledano, sa postignutim sam zadovoljan. U svakom segmentu učinjen je korak napred: SPOS je primljnen u Apimondiju, učinjeno je mnogo na reklami pčelinjih proizvoda, časopis je  značajno poboljšan, izboren je povoljniji poreski tretman za med, matice i pčele, informisanje i edukacija su značajno unapređeni, održan je Treći kongres, broj članova je u porastu i javnost u radu je maksimalna.

 

3. Šta biste po Vašem viđenju posebno naglasili kao značajno za zadatke Saveza u narednim godinama?

M.Š. Glavni zadatak SPOS-a će svakako biti rad na prilagođavanju pčelarstva ulasku u EU. To znači od strane pčelara poštovanje zakonskih propisa, a od strane države istrajavanje u primeni istih. Mnogi će i dalje tražiti uticaj SPOS-a na prodaju meda, ali to je nemoguće u tržišnim uslovima, osim delimičnog uticaja na povećanje potrošnje kroz reklamu.

 

4. Nedavno je u Beogradu održan Treći kongres pčelara Srbije. Kakvi su Vaši utisci sa kongresa? Da li su donešeni neki zaključci ili odluke u pogledu standardizacije košnica i u vezi organizacije Saveza kako je najavljivano?

M.Š. Moj, a i zaključak prisutnih pčelara je bio da je Treći Kongres postigao svrhu održavanja. Nije bilo ni jednog pčelara da je za dva dana iskazao bilo kako nezadovoljstvo. Rezultati će biti tek sagledani posle izlaska Zbornika radova u martu 2006. godine, ali je jasno da je sa tolikim brojem radova (39) doprinos izuzetan. Doneti su zaključci u vezi standardizacije, ali oni nisu do kraja konkretizovani, već će više da posluže za dalji rad na standardizaciji opreme. Delegati su se skoro jednoglasno izjasnili da žele da se standardizuje dužina satonoše i velikom većinom da to bude prema dužini LR rama, ali ima još mnogo stvari koje treba standardizovati.

 

5. Kao i svi drugi građani Srbije, i pčelari su svesni da predstoje velike reforme u ekonomskoj sferi, koje će se odraziti i na pčelarstvo. S obzirom na Vaša saznanja i informisanost, šta očekujete u budućnosti kada je u pitanju zakonodavstvo, uslovi za bavljenje pčelarstvom, kao i plasman meda i pčelinjih proizvoda?

M.Š. Ako govorimo o zakonu i želimo da ga poštujemo, onda je to ukratko ovako: Pčelar mora svoje pčele redovno da kontroliše preko veterinara i za svako seljenje da obezbedi potvrdu o zdravstvenom stanju pčela. Takođe i za med, posle svakog vrcanja da ima potvrdu za izvrcanu količinu da je odgovarajućeg kvaliteta. Sa tom potvrdom jedino može i sme da prodaje, bilo na veliko ili na malo. Da bi dobio takvu potvrdu, med mora da bude skladišten u prostoriji koja je registrovana za te namene i ispunjava higijensko-sanitarne uslove. U takvim uslovima, ima pravo da prodaje na veliko u refuzu, a za prodaju na malo mora da ima registrovanu pakirnicu sa uslovima koje ona zahteva. Posebno je pitanje "statusa pčelara". Može da bude u okviru preduzeća ili radnje i da posluje po pravilima za privredne subjekte ili preko poljoprivrednog gazdinstva, gde je pčelar osiguran kao poljoprivrednik. Dosledno poštovanje ovakvih propisa bi unakazilo pčelarstvo, ali moramo biti svesni da nas to čeka na putu u Evropsku Uniju.

 

6. Koji biste savet dali pčelarima da bi mogli ne samo da opstanu već i da unaprede svoju delatnost?

M.Š. Ako nameravaju da se profesionalno bave pčelarstvom, neka dobro prouče zakonsku regulativu, razmotre mogućnost investiranja kako bi ti uslovi bili ispoštovani i organizuju veliku proizvodnju koja će imati znatno niže troškove. Druga mogućnost je da budu hobisti gde ne mogu da očekuju veliku ekonomsku korist.

 

7. Kako vidite ulogu pčelarskih udruženja u neposrednoj budućnosti?

M.Š. Pčelarska udruženja će morati da postoje, jer bi bez njih mnoge stvari bile rešene dekretom, što za pčelare neće biti dobro. Oni će pomoći kod raspoređivanja košnica na određenim prostorima koja će biti evidentirana prilikom seljenja. Imaće značajnu ulogu kod informisanja o paši, u obuci pčelara, propagandi pčelinjih proizvoda i slično. Problem će biti veliki troškovi društava, što će morati da padne na teret pčelara, a radi smanjenja određenih troškova manja društva će morati da se ujedinjuju.

 

8. Koje će biti Vaše glavne aktivnosti u vezi pčelarstva kad predate dužnost predsednika SPOS-a?

M.Š. Više, mnogo više, ću se posvetiti deci, porodici i svojim pčelama.

 

9. Da li biste želeli da nešto istaknete što nismo pomenuli u razgovoru?

M.Š. Ako se uporedi pčelarstvo Srbije i rad SPOS-a po godinama, mislim da je i jedno i drugo u stalnom usponu i biće dobro dok je tako.

 

Zahvaljujem Vam se u ime posetilaca sajta pcela.co.yu

 

Intervju vođen elektronskom poštom 9-10 januara 2006.