Home

 

Pčelarstvo u Srbiji - sadašnjost i budućnost

Intervju sa Miljkom Šljivićem

predsednikom Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)

  

1. Gospodine Šljiviću, na godišnjoj izbornoj skupštini Saveza pčelarskih organizacija Srbije održanoj u januaru ove godine, Vi ste izabrani za predsednika SPOS-a u još jednom mandatu. Kako gledate na sadašnju situaciju u pčelarskoj organizaciji na čijem ste čelu?

Savez pčelarskih organizacija Srbije je danas jedna jaka i aktivna organizacija koja je sposobna da informiše, edukuje i zastupa pčelare, što u svom radu i čini. Na Savez danas gledam sa mnogo više optimizma nego ranije. Prevaziđeni su mnogi problemi koji su opterećivali rad i organizacija se poboljšala u odnosu na raniji period. Mnogo pažnje poklanjamo javnosti rada. Naš časopis "Pčelar" koji izlazi svakog meseca, sve je kvalitetniji, a broj članova Saveza svake godine raste u proseku za 3% što je dobar pokazatelj boljeg rada i boljeg stanja u Savezu.
   

2. Koje aktivnosti Saveza tokom Vašeg prethodnog mandata biste posebno istakli i koje su bile glavne teškoće sa kojima ste se susretali?

Od aktivnosti, u prošlom periodu posebno bih istakao međunarodnu aktivnost: prijem našeg Saveza u Apimondiju svetsku pčelarsku organizaciju, aktivnosti u Apislaviji - organizaciji slovenskih i podunavskih zemalja, dolazak predsednika nemačkog pčelarskog Saveza i podpredsednika Apimondije, gospodina Šiferštajna u Beograd, dolazak profesora sa ruskog istituta Ribnoe, doktora Krivcova i doktora Lebedeva, zatim aktivnosti na polju reklame meda i pčelinjih proizvoda i aktivnosti čiji je cilj bio smanjenje štete od prskanja voća.

U vezi problema, mislim da je glavni problem - siromašno društvo, kako nizak standard stanovništva, tako i male mogućnosti državnog budžeta. To je praktično osnova iz kojih proizilaze drugi problemi, a kao drugi može se dodati to što udruženja pčelara, tj. baza ne prate uvek aktivnosti SPOS-a. Tako, Savez je inicirao više akcija u pravcu reklame meda. Akcije su zamišljene da Savez odradi ideju, recimo odštampa plakate a društva iste plakate izlepe na vidna mesta u svojim opštinama. Veliki broj društava se nije uključio u akciju kako bi preuzeo plakate i na taj način nije poslata poruka potrošačima pčelinjih proizvoda.

 

3. Recite nam, šta će biti glavni zadaci SPOS-a u naredne dve godine?

Glavni zadaci SPOS-a u narednom periodu biće težnja za većim brojem članova, kao stalni zadatak, aktivnosti na povećanju potrošnje meda kod nas, aktivnosti na stvaranju dobrog imidža u svetu o našem pčelarstvu sa mogućnošću izvoza u perspektivi, kao i održavanje 3. kongresa pčelara Srbije krajem 2005.godine.

 

4. Na šta pčelari Srbije mogu da računaju kada je država u pitanju? Da li se mogu očekivati neke promene u pčelarstvu kao grani poljoprivrede, s obzirom na nove ekonomske tokove u našoj zemlji i zemljama bivše SFRJ?

Odnos države prema pčelarima imaće sudbinu odnosa države prema poljoprivredi. Prema prvim najavama nove Vlade značajno mesto u programu Vlade biće posvećeno poljoprivredi, što se vidi i iz budžeta za 2004.godinu. Očigledno je da program ima za cilj pomoć poljoprivredi da bude konkurentna na svetskom tržištu kako bi se povećao izvoz gde i pčelari vide svoju šansu. Vlada planira ulaganja u labaratorije koje će moći da izdaju certifikate priznate u svetu, zatim izvozne podsticaje, stimulacije za robne proizvđače i slično. Vlada je donela Program mera za unapređenje poljoprivrede gde je predvidela i značajna sredstva na selekciji matica, zatim odluku o regresiranju nabavke novih pčeluinjih društava sa 3.500,00 dinara, a počela je i registracija poljoprivrednih gazdinstava, koja će da ima za cilj veću pomoć poljoprivredi kroz kratkoročne i dugoročne kredite.

  

 

5. Pokrenut je rad na nacrtu zakona o pčelarstvu Srbije. Činjenica je da već postoji veliki broj raznih pravilnika koji se tiču pčelarstva, na žalost, deo njih se i ne poštuje u potpunosti. Nov nacrt zakona predviđa nove obaveze pčelara ali socijalni status pčelara uopšte nije dotaknut. Takođe, činjenica je da je i postojeće pravilnike teško sprovoditi. Kako Vi gledate na sve to?

To što mnoge stvari adekvatno ne funkcionišu, ne znači da mi treba da se prepustimo tim tokovima, već naprotiv, da pokušamo da nametnemo funkcionisanje vezano za pčelarstvo. To je sigurno veoma teško, ali bi bilo neopravdano ništa ne preduzimati. Predlog Zakona o pčelarstvu Srbije je pokušaj da se objedini problematika koja je tretirana u više zakona i podzakonskih akata i da se aktivira njihova primena. Taj predlog zakona za sada nije prihvaćen od baze tj. pčelara, jer pčelari teško prihvataju obavezu a jasno je da nema reda u pčelarstvu dok ga mi pčelari ne uvedemo. Sa ili bez našeg mišljenja, ta problematika će biti rešena kroz zakone koji će da reše poljoprivredu a da nas niko više neće ništa ni da pita. Iz tih razloga, bolje je da imamo naš stav u vidu predloga zakona. Što se pak statusa pčelara  i drugih sličnih zanimanja tiče: farmera, živinara, kalemara i drugo, status je moguć na jedan od tri načina: bavljenjem pčelarstvom u okviru preduzeća (pravno lice), osnivanjem zanatske radnje ili kao poljoprivrednik. Do sada poljoprivrednici nisu morali da se posebno registruju, ali Uredbom Ministarstva za poljoprivredu republike Srbije je od 15. maja 2004. počela registracija poljoprivrednih gazdinstava. Tako registrovana poljoprivredna domaćinstva poslovaće preko žiro računa i ostvarivaće određene subvencije. Ovom uredbom o registraciji pčelari su ravnopravno svrstani sa svim robnim proizvođačima u poljoprivredi.

 

6. Srbija spada u brojniju grupu zemalja gde postoji veliki raskorak između broja pčelara organizovanih u udruženja i onih koji to nisu. Na drugoj strani, smatram da možemo bez lažne skromnosti reći da u Srbiji postoji dosta jaka mreža pčelarskih organizacija. Da li se Vi slažete sa tim ocenama i šta mislite o budućnosti pčelarskih udruženja i pčelarstva uopšte? 

Tačno je da je procentualno veći broj pčelara koji nije učlanjen u Savez od onih koji jesu članovi Saveza. Ja mislim da je to posledica manje brige države za pčelare, odsustvo pomoći i slično, zatim socijalističke navike pčelara koji očekuju neku socijalu, veliki broj pčelara sa malim brojem društava i odsustvo discipline u ponašanju naših ljudi. Sa druge strane, veliki broj pčelarskih udruženja je posledica potrebe  za organizovanim aktivnostima, uz to i mentaliteta ljudi, gde dominira želja za dokazivanjem i liderstvom, odnosno dominacijom, što je imalo za posledicu veliki broj podeljenih društava na više manjih, a što ukupno povećava broj društava. Moj stav i stav Izvršnog odbora je da jedinstvena društva u mestima mogu da postižu zbog brojnosti bolje rezultate, ali istovremeno ne treba sputavati formiranje novih u mestima gde postoje društva, ako je to želja članstva.

 

7. Šta se u sadašnjim uslovima i eventualno u nekoj bližoj budućnosti može učiniti da bolje profunkcionišu veze: pčelar (imaoc pčela) - pčelarsko udruženje - veterinarska stanica - veterinarski inspektor - veterinarski institut - lokalna vlast - država?

Očekivanja će ići u pravcu tržišnog privređivanja. Država će stimulisati robne proizvođače dok će ostali poslovati u težim uslovima. Veterinari i instituti će raditi, obučavati se, specijalizirati pčelarstvo samo ako im to bude donosilo zaradu. Znači,  njihov rad će plaćati pčelari ili ako toga ne bude, oni se neće ni obučavati.Ta plaćanja će moći da vrše samo robni proizvođači dok će ostali biti u znatno težem položaju. Udruženja će morati zajednički udruživanjem da se bore da sa većim brojem usluga snize cenu. Znači, polazeći od pčelara, društvo će pomagati pčelarima da ostvare ono što ne bi mogli pojedinačno, veterinari će da odrade svoj deo sa institutima samo ako imaju interesa (ako pčelari plaćaju), a država će pokušavati da stvara povoljne uslove u smislu zakonske regulative i uz težnju da se zakon poštuje. Država se neće mnogo mešati, osim što će obezbediti efikasnije mere tamo gde bude nadležna (regresi, izvozne stimulacije, brzu isplatu štete od zaraznih bolesti i sl.).

 

8. Kakva su Vaša predviđanja u pogledu plasmana pčelinjih proizvoda u Srbiji? Da li mislite da će doći do promena u načinu njihove prodaje, prvenstveno mislim na med, i šta predviđate da će biti sa cenama? 

Na domaćem tržištu veći uticaj u budućnosti će imati: povećana ponuda meda zbog ekspanzije pčelarstva zadnjih godina u Srbiji i smanjenje potražnje zbog niskih ličnih primanja. Posledica toga biće smanjenje cene i preorjentacija na druge proizvode u pčelarstvu, gde će pre svega rojevi da imaju značajnu ulogu jer im je tražnja povećana. Sređivanje ekonomije na domaćem tržištu (uvođenje fiskalnih kasa, platnih kartica…), imaće za posledicu manji promet direktno između kupca i prodavca i povećanje prometa u otkupu po otkupnim cenama što nama pčelarima ne ide u prilog. Sve u svemu, mislim da će tendencija biti da pčelar prodaje u refuzu pakerima koji će nastupati na tržištu pod svojom firmom, gde će preko maloprodaje dolaziti do kupca. Pčelar će morati da bude robni proizvođač, što znači da proda veliku količinu po malim cenama, ili neće opstati na tržištu.

 

9. Poslednjih godina se dosta učinilo na popularizaciji pčelinjih proizvoda preko mnogobrojnih izložbi, predavanja, plakata, knjiga, nastupa na TV i drugim medijima. Da li će se sa tim nastaviti? Šta na tom svetu planu vidite kao konkretne zadatke Saveza? 

Savez pčelarskih organizacija Srbije svojim finansijskim planom za 2004. godinu planirao je značajna finansijska sredstva za svrhu reklame i propagande pčelinjih proizvoda. U drugoj polovini godine napravićemo sveobuhvatno kampanju gde će na prvo mesto doći jedan prospekt koji će se štampati u oko 200.000. primeraka u cilju upoznavanja javnosti o značaju meda. Ako nas u akciji podrže društva pčelara, pa i ona odštampaju još toliko ili još više prospekata, to bi bilo značajno informisanje građanstva o značaju meda u ishrani i zdravlju. Pokušaćemo da sprovedemo i jednu akciju "U svakom domu tegla meda za Badnji dan". Ako ovu akciju dobro odradimo, to može da potroši 30% naše proizvodnje.

 

10. Šta će Savez učiniti na boljem predstavlajnju pčelarstva Srbije svetu? 

Glavni pravci predstavljanja u svetu ići će preko kongresa Apislavije 2004. godine u Skoplju, zatim kongresa Apimondije 2005. u Dablinu, poziv delegacijama iz inostranstva na Tašmajdansku izložbu oktobra 2004. godine, kao i poziv stranim delegacijama na jedan skup koji će SPOS organizovati u vreme lipove paše 2005.godine. Posebnu pažnju ćemo pokloniti i prezentaciji na sajtu saveza kao i dopisima stranim pčelarskim časopisima.

 

11. Da li biste na kraju želeli još nešto da kažete, što nismo obuhvatili razgovorom? 

Osim meda moramo uticati na pčelare da se orjentišu na druge proizvode za koje postoji tržište kao što su med u saću, propolis, cvetni prah, rojevi i drugo i  moramo seliti pčele na više paša radi postizanja većih prinosa sa manjim troškovima.

 

Gospodine Šljiviću, zahvaljujem Vam se na razgovoru i želim Vam uspeh u radu.

 

Intervju vođen elektronskom poštom, u aprilu i maju 2004. godine.

Razgovor vodio Predrag Cvetković