Predrag Cvetković
PČELARSTVO - učenje i podučavanje
Intervju sa Džonom Fipsom (John Phipps), urednikom časopisa "The Beekeepers Quarterly"
3. deo (3. od 4)
7. Iskoristiću ovu lepu priliku za razgovor da Vas zamolim da nam nešto kažete i o pčelarstvu u Britaniji. Mi smo imali priliku da pre više desetina godina u našem časopisu “Pčelar“ čitamo neke reportaže o britanskom pčelarstvu ali mislim da je u celini ono vrlo malo poznato u Srbiji.
Dž.F. Susreo sam se s vašim časopisom u Britaniji, ali su moje jezičke veštine loše i nikada nisam imao nikoga da mi pomogne da razumem šta je napisano u "Pčelaru".
Za mene je
pčelarstvo u Britaniji imalo jedan nedostatak jer većina mog meda je bila od
uljane repice. Držao sam oko 60 košnica i bilo je nemoguće sa školom i pisanjem
stići da izvrcam sav med pre nego što se kristališe u saću. Zato sam ostavljao
sav med u košnicama do prvih mrazeva, onda uklanjao ono što pčelama nije bilo
potrebno i topio saće i med. Koristio sam samo starter trake voska i kada sam
sekao saće uvek sam ostavljao oko 1cm ili približno saća na vrhu trake da pčele
imaju od čega da započnu naredne sezone.
U ranijim godinama imao sam mnogo problema sa
prskanjem useva insekticidima i fungicidima i uvek sam zatvarao košnice ili ih
selio da bih ih zaštitio od trovanja. To je značilo ustati u 5 sati ujutru i
raditi pre škole, ili kasno noću. To je bilo teško vreme.
Jedna od radosti pčelarenja u Britaniji je bila kada sam selio košnice na polja vrijeska. Iako je to bilo samo dva sata putovanja, uključivalo je veliki posao pripreme košnica. Ipak, biti tamo na poljima vrijeska u zoru sa pčelama na mestu i posmatrati ih kako obavljaju orijentacione letove bilo je predivno iskustvo. Onda, nekoliko nedelja kasnije, kada je bilo vreme da se ponovo voze kući, osećao se izvanredan miris vrijeskovog meda iz košnica. Pčele koje sam selio na polja vrijeska uvek su zimovala najbolje i u proleće su se brže razvijale od drugih društava.
 |
Pčele na polju uljane repice. To je sada ovde jedna od najvaćnijih pčelinjih paša. Na žalost med se može kristalisati u saću pre nego što pčelar ima priliku da gaizvrca. Med je beo, veoma sladak, ali nema drugi ukus. Najbolje se koristi kao kremiran med.
|
 |
Polja vrijeska - izuzetna pčelarska paša
|
|
|
 Košnica tipa "British Commercial" koje je autor koristio u Engleskoj
|
|
 Košnica tipa "Glen" |
||
| Jedan od urednikovih šumskih pčelinjaka u Engleskoj. Držao je košnice na visokim postoljima da bi izbegao saginjanje. Košnice su tipa "British Standard National" i "British Commercial". Ove druge su istih dimenzija kao prve pa medišta prvih mogu da se koriste na košnicama "British Commercial" koje imaju dublje telo za plodište. Urednik je mogao na jednom pčelinjaku da drži po svega 6 košnica jer nije bilo dovoljno paše za više. Biljka na slici je kiprovina, dobar izvor nektara i polena u kasno leto. |
8. Šta mislite o popularizaciji pčelarstva kroz rad sa decom? Da li Vi stižete da se time bavite i kakva su Vaša iskustva?
Dž.F. Uvek sam koristio mogućnost u školi da podučavam decu o pčelama. Kad savladaju početni strah deca su fascinirana životom pčelinjeg društva i uživaju u oblačenju pčelarske odeće, paljenju dimilice, posmatranju košnice i posebno u vrcanju meda. Ipak, kao mnogi pčelari, izgleda da moju decu nisam uspeo da zainteresujem da preuzmu zanat. Ponekad mislim da je u redu ako pčelarstvo do mnogo ljudi dolazi kasnije u životu; možda to nije previše loša stvar – jer pčele danas zahtevaju više pažnje da bi preživele, a rad sa pčelama je pravi eliminator stresa, vi upravo zaboravljate sve drugo kada radite sa njima.
|
|
 |
|
Katarina i Džim se igraju |
|
1. deo (urednički rad, časopis BKQ)
2. deo (pčelarstvo u Grčkoj)
3. deo (pčelarstvo u V. Britaniji, rad sa decom)
4. deo (savremeni tokovi u pčelarstvu, budućnost pčelarstva)