Tokom prve polovine januara, posebno na samom početku meseca i zatim oko sredine, vreme je bilo neuobičajeno toplo. U drugoj polovini meseca nastupilo je hladnije vreme, ali i dalje bez većih mrazeva. Za zimovanje slabih društava, kakva su na žalost mnoga ove zime, to je naravno vrlo pogodno. Bojazan da je u košnicama izrazitije krenulo leglo je bila bez osnova. Moguće da ima krajeva i pčelinjaka gde je u većem broju pčelinjih društava započelo negovanje novog legla, ali na osnovu toga što je autor ovog teksta mogao da vidi na svom i nekim drugim pčelinjacima u okolini, reklo bi se da u većini košnica nema legla, ili je sasvim malo. Ako se i dalje zadrži hladnije vreme, kako i priliči za ovo doba godine, može da se smatra da će i ona društva u kojima je bilo leglo, da prekinu odgajivanje novog legla, ili da ga makar znatno ograniče. To može da se smatra za dobro.

Ima krajeva, negde su to uske lokacije, gde su pčelinja društva u veoma dobrom stanju, brojna i jaka, čak možda može da se kaže i neobično jaka u poređenju sa nekim prosečnim stanjem.

Što se tiče hrane, kao što je bilo rečeno za januar, ni sada se ne vidi neka posebna potrošnja i čak naprotiv, stiče se utisak da su pčele potrošile sasvim malo hrane. Za slučajeve što neki pčelari tvrde kako su im društva ostala bez hrane može da se skoro sa sigurnošću kaže da je reč ili o vrlo loše spremljenim društvima, ili su to bile žrtve tihe grabeži, ili pak da ti pčelari ne prikazuju realno stanje. Više puta je ovde govoreno, da na primer ako pčele potroše pogaču koja im se doda, to uopšte nije pouzdan znak da u košnici nema hrane, prema tome, na osnovu toga ne mogu da se izvode zaklučci.

Leska se otvorila u nižim krajevima i na sunčanijim terenima. Vrlo malo je mogla da bude iskorištena, ali može da se očekuje da znatan broj žbunova pusti cvetove tek krajem zime, pa će cvetanje ipak još u nekoj meri da bude iskorišteno. Dren je bio na ivici da otvori cvetove, negde se to sigurno i desilo ali srećom, dren je otporan na hladnoću i cvetanje može da se nastavi kada nastupi toplo vreme.

Radovi na pčelinjaku

Pošto prava zima praktično nije ni započela sve do sredine januara ove godine, najbolje je da se pčelinja društva ostave da miruju. Nema potrebe da se otvaraju niti da im se "za svaki slučaj" dodaju pogače. Sada praktično ničim ne može da im se pomogne, treba sačekati kraj zime, dok krene leglo, pa ako se već oseća potreba da se nešto uradi oko pčela, tada treba obaviti pregled i eventualne intervencije. S obzirom na to da su, prosečno gledano, društva prilično slaba i da ih ima dosta u kategoriji "kritično slaba", može se predpostaviti da ako stradaju, to će da bude ne zbog nedostatka hrane, već iscrpljenosti pčela, loše strukture pčelinjeg društva ili pojave nozemoze. Tu se ne računaju razlozi koji su možda još krajem leta i tokom jeseni prošle godine doveli do takvog stanja.

Za prošlu sezonu je bilo govoreno, da je po mišljenju autora ovog teksta blo neuobičajeno mnogo slučajeva grabeži, a toga je bilo i tokom toplih dana ove zime - tamo gde je bilo slabih i kritičnih društava. Može da se očekuje da se krajem zime i početkom proleća nastavi taj trend sa čestom pojavom grabeži, toga treba biti svestan i pri svakom dolasku na pčelinjak obraćati pažnje na eventualne znake grabeži. To su izmrvljeno saće na poletaljci i ispred košnice (treba razlikovati od ulaska miša), zamazano leto voskom i eventualno pomalo medom, mogu da budu i mrtve pčela na početaljci i ispred. Ako grabež i dalje traje, onda ćemo videti neuobičajeno veliku aktivnost kod te košnice, u odnosu na druge košnice na pčelinjaku. Takođe, ta aktivnost može da bude u periodima dana kada ostala društva miruju.

Ako se naiđe na košnicu koja je stradala od grabeži, leto treba zatvoriti i ramove izvaditi i odneti u magacin da se tamo proceni šta dalje sa njima - dalje korišćenje ili pretapanje. U slučaju da društvo nije stradalo, a grabež traje, onda ne pomaže zatvaranje već tu košnicu je najbolje preneti na neko drugo mesto, nekoliko kilometara udaljeno. Na mesto te košnice treba postaviti neku praznu košnicu, kako bi pčele koje lete u grabež ulazile u praznu košnicu i kako bi se sprečilo eventualno napadanje nekih drugih košnica.

Ukoliko se pri nekom otvaranju košnice vidi da je društvo iz nekog razloga ostalo bez hrane, najbolje je dodati mu ram sa medom iz neke druge košnice, koji tamo predstavlja višak. Takav ram se dodaje uz samo klube pčela - društvo se maksimalno sužava, na 4-5-6 ramova ukupno, računajući i ramove sa medom koji mu se eventualno dodaju. Ako baš nema takvih ramova za dodavanje, onda se dodaje pogača. Za slučajeve da je društvo sasvim bez hrane, mogu da se spoje dve pogače i zajedno daju (jedna strana svake od pogača se potpuno oslobodi od folije, pogače se spoje i zatim naprave prorezi samo sa jedne strane.

U slučaju da i ostatak zime bude sa temperaturama višim od prosečnih, može da se očekuje da se krajem ovog meseca pojavi leglo u košnici i da društva poču aktivnije da se razvijaju - posebno ako duže vreme bude toplih dana i počne cvetanje najranijih cvetnica. U tom slučaju, biće korisno da se već krajem februara uradi prvi pregled, koji ne mora da bude detaljan. Dovoljno je samo uveriti se da u košnici ima legla, da je matica u redu, i da ima dovoljno meda koji je na raspolaganju pčelama. Ako su ramovi sa medom udaljeni, treba ih primaknuti uz samo klube a odmaknuti prazne i time je pregled završen. Takav pregled se obično radi u martu, i za slučaj normalne, hladne zime, i dalje ostaje da njega treba obavljati u martu. Ovde se govori o slućajevima koji su česti u zadnjh 10-15 godina, da već krajem zime zbog toplog vremena i ranog cvetanja bilja dođe do intezivnije aktivnosti društava - tada i pčelar mora ranije da reaguje i obavlja preglede. Osim samog pregleda, sada je od velike koristi da se društvo suzi na manji broj ramova, pošto će broj pčela da nastavi da opada i sada i tokom većeg dela marta.

Ostali radovi

Vreme je da se vrše pripreme za novu sezonu, ako to ranije nije započeto sada treba pripremati ramove, satne osnove, nabaviti šećer za prolećnu prihranu...

Ako ima stradalih društava, pretapaju se preostali ramovi koji nisu za dalju upotrebu.

Dok nema više snega, na pčelinjaku i u okolini može se saditi medonosno drveće i šiblje.