Januar se završio a februar počeo sa dosta niskim temperaurama, pa pčelari nisu skoro otvarali košnice i nemamo nove izveštaje sa terena. Početkom januara je bilo toplije pa su mnogi obilazili pčelinjake, dodavali pogače ili samo prokontrolisali stanje u ponekoj košnici.

Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li ima legla u košnicama, ali se može predpostaviti da nema, ili da pčele neguju sasvim malo legla koje su eventualno započeli u januaru. Za snažna društva, ove hladnoće ne predstavljaju poseban problem, jer su pčele kroz evoluciju prilagođene tome, ali slaba društva, posebno ona gde su pčele bile više iscprljene negovanjem kasnog legla, ili nedovoljno ishranjene, mogu da dodatno oslabe ili i stradaju. Poseban je problem pojava nestajanja pčela iz košnica, što se na ponekom pčelinjaku primećivalo još s jeseni. U međuvremenu imamo nekoliko izveštaja o tome ali srećom za sada sva ta stradanja nisu masovna na sirem području (jeste bilo vesti o nešto širim stradanjima u nekim delovima Makedonije, ali nadajmo se da to ipak nije tako masovno).

Radovi na pčelinjaku

Prilično hladno vreme nije pogodno da se košnice otvaraju, već treba sačekati nešto toplije dane. Sada se mogu samo obići pčelinjaci i pogledati da li se nešto karakteristično može zapaziti bez otvaranja košnica.

Kada otopli, a to se može očekivati u drugoj polovini februara, treba obići pčelinjake i može se uraditi letimični pregled, samo otvaranjem košnica, bez podizana ramova, ako je to potrebno i ako nije urađeno u januaru. Pčelari koji praktikuju stavljanje šećerno-mednih pogača, i oni koji strahuju da im pčele nemaju dovoljno hrane za preživljavanje, dodaće druge pogače. Oni koji su ostavili puno hrane, eventualno i pune polunastavke i nastavke meda iznad plodišta, ne treba da brinu i ti pčelari neće ni ovog meseca imati veći posao na pčelinjaku.

Ako na pčelinjaku ima stradalih društava, te košnice treba zatvoriti a ramove izvaditi, pretopiti, ali ako je saće dobro i ako uzrok stradanja nije neka zaraza, mogu se i dalje koristiti. To se odnosi i na stradanje koje se manifestuje praznom košnicom, koju su pčele napustile. Ramovi sa medom se mogu dodati drugim društvima, staviti skraja a kasnije pomalo otklapati da pčele iz njih prenose med. Deo takvog saća sa medom se može i iseći i staviti u hranilice (otvori se pregrada da pčele mogu da ulaze).

Kada pčele počnu da izleću treba postaviti pojilice na sunčana mesta, u blizini pčelinjaka.

Dobro je doći na pčelinjak prilikom intezivnog izleta pčela, da bi se već samim posmatranjem stanja na legu moglo ustanoviti ima li košnica koje treba odmah otvoriti da bi se eventualno reagovalo. Ako se u svim košnicama vidi novo leglo a samo u nekoj ne, uz to, ako pčele izrazito bruje i "šume" uz podizanje zatka, vrlo je verovatno da tu nema matice. Takva društva je najbolje što pre spojiti sa susednim društvom, obično se to čini preko lista novina, izbušenog na nekoliko mesta.

Veoma dobra mera je sužavanje pčelinjeg gnezda približavanjem ramova sa puno meda i polena odmah uz samo leglo. Time se olakšava pristup pčela hrani, a takođe se tako ograničava zaleganje na ramove u sredini, da se leglo ne širi isuviše na stranu dok društvo ne ojača.

Ostali radovi

Vreme je da se započnu pripreme za predstojeću sezonu. To se najpre odnosi na zamenu voska za satne osnove, ako to nije ranije urađeno, zatim izradu ili nabavku ramova, žice, ili čišćenje i dezinfekciju starih ramova ako se ponovo koriste, što predstavlja normalnu pčelarsku praksu.

Na pčelinjaku i u blizini treba saditi medonosno bilje: drveće i šiblje, kao i razno lekovito bilje koje je ujedno i medonosno. Sa vlasnicima obližnjih parcela se može razgovarati i o mogućnosti zajedničke setve nekog medonosnog bilja, kao facelija, uljana repica, slačica, bela detelina, i druge biljke.

Sada se uzimaju i uzorci mrtvih pčela i nose na analizu, a to je takođe i uslov za dobijanje potvrda o pregledu pčelinjaka, pri selidbi, prodaji rojeva i slično. Uzorci se daju preko veterinarske inspekcije ili pčelarskih udruženja, zavisno kako je gde organizovano.