Kraj novembra je doneo niže temperature i mnogi pčelari su to iskoristili za tretman oksalnom kiselinom. Tom prilikom, imali su mogućnost i da steknu neku predstavu o dosadašnjem toku zimovanja. Na žalost, mora se reći da već sada ima izveštaja o gubicima pčelinjih društava, na nekim pčelinjacima oni uopšte nisu zanemarljivi. Srećom, to bar za sada još uvek nije masovnije i veliki broj pčelinjaka mirno i dobro zimuje. Pokazalo se, kao što je ranije pisano u kalendarima radova, da su ove godine društva ušla u zimovanje sa manje pčela a da hrane uglavnom imaju dovoljno, čak i više od prosečnih količina. Gubici su se uglavnom ispoljili kao napuštanje košnica (prazna košnica, bez pčela ni na ramovima ni na podnjači, ostali su ramovi sa medom) ili vrlo veliko slabljenje društava i na kraju uginjavanje (relativni manji broj mrthih pčela na podnjači). Povećan je i broj slučajeva stradanja zbog gubitka matice, što je uglavnom rezultat loše oplodnje i lošeg kvaliteta matice. Posle napuštanja ili slabljenja, iz nekih košnica je grabežom raznet med, dok je kod drugih ostao netaknut. Može se smatrati da su razlozi napuštanja dosta složeni, smatra se da je to kombinacija delovanja virusa, varoe i azijske nozemoze i po tome, ne mogu se samo pripisivati varoi. Samo prisustvo varoe nije dovoljan razlog za stradanje društva, a neki pčelari su primetili da je i posle više uzastonih tretmana varoa opadala, a društva su ostala živa.

Iako se dakle pokazalo, a to se znalo i pred zimovanje, da sada hrana u najvećem broju slučajeva nije priblem, znatan broj pčelara i dalje, iz inercije, predrasuda ili nekih druih razoga još sada dodaju pogače i to pravdaju različitim razlozima. Bez ulaženja u analizu tih razloga, treba ukazati na činjenicu da ako vidimo da su pčele izašle na satonoše to uopšte ne znači da nemaju dovoljno hrane ispod. Takođe, ako pčele troše pogaču, to uopšte nije dovoljan dokaz da nemaju hrane u košnici.

Verovatno da je ključni uticaj na sadašnju snagu pčelinjih društava imao tok njihovog letnjeg razvoja. Društva koja su tada imala dobru podsticajnu pašu i kojima je posvećeno više pažnje pri razvoju (dodavano pogodno saće i satne osnove za proširenje) sada su jaka i u odličnom stanju, nevezano za to da li su ranije to bili rojevi ili proizvodna društva.

Za društva srednje snage, u ovo doba verovatno se može postaviti kriterijum 4-5 ramova zaposednutih pčelama i to ne celom dužinom rama već manje od toga. To se može odnositi i na društva u LR i DB košnicama. Jaka društva imaju 6-7 ramova, pa i više, što je zaista odlično. Slaba društva zaposedaju 3-4 rama i to samo u jednom manjem delu rama (najčešće je to prednjem, pri normalnom zimovanju) i ona sa 3 rama mogu da budu na kritičnoj granici za opstanak, posebno u slučaju da se zima oduži i da bude oštrija. Društva slabija od toga su gotovo sigurno u krajnje kritičnom položaju i skoro pouzdano se može smatrati da nemaju šanse da prežive do proleća.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji praktikuju tretman oksalnom kiselinom a još ga nisu obavili, imaju još vremena da ga obave tokom decembra, pre pojave novog legla. Uputstvo za tretman dato je na ovom linku.

Sada je potrebno obeznediti mir na pčelinjaku. Ukoliko su iz bilo kog razloga neka društva stradala, košnice treba zatvoriti a ramove izvaditi, ali u slučaju da pčelar trenutno nema gde da ih smesti može da ih tako zatvorene još neko vreme, tokom zime drži u košnici.

Ukoliko bude toplih dana kada pčele izleću, mogu se otvoriti košnice za koje se sa razlogom smatra da im je potrebna pomoć i može se intervenisati. Najverovatnije su to ona društva gde se broj pčela znatno smanjio, gde se klube pomerilo na stranu sa manje ili nedovoljno hrane, ili ona kod kojih su u sredini klubeta greškom ili nemarom ostavljeni poluprazni ramovi, ramovi sa mladim saćem i slično. Za takve intervencije najbolje bi bilo da temperature vazduha budu preko 12 stepeni, ali u slučaju nužde može se raditi i na nešto nižim. Tom prilikom, klubetu pčela treba približiti ramove sa medom i dobrim saćem a ukloniti loše izgrađene, bez dovoljno meda i sa isuviše mladim saćem (nezaležene).

Stavljanje pogača se nikako ne preporučuje jer je gotovo sigurno da društva imaju dovoljno hrane tokom zime a da bi pogače samo izazivale nepotrebno uznemiravanje - nepotrebnu potrošnju.

Ako se primeti da je u neku košnicu ulazio miš ili rovčica, treba ih izbaciti a podnjaču i oštećene ramove očistiti.

U slučaju da su zaprljane, hranilice se mogu izvaditi iz košnica i oprati.

Ostali radovi

I dalje je pogodno za sadnju medonosnog drveća i žbunja, a i za obradu zemlje radi pripreme za prolećnu setvu medonosnog bilja.

U radionicama se mogu raditi pripreme za narednu sezonu - sastavljanje, kucanje i žičenje ramova, pravljenje ili popravljanje košnica, priprema oplodnjaka i drugog što je potrebno.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u decembru prošle godine, možete se upoznati preko stranice Decembar2015.