indeks radova

Predrag Cvetković

Rad ramom i rad nastavkom

Prilikom rada na pčelinjaku, pčelari praktikuju rad pojedinačnim ramom i rad celim nastavkom.

Pojedinačnim ramom se radi pri pregledu pčelinjeg društva, pri premeštanju rama sa jednog na drugo mesto u košnici, dodavanju ili uklanjanju rama iz košnice, proširivanju legla dodavanjem praznog rama ili satne osnove, pri otklapanju meda, preokretanju rama itd.

Rad nastavkom se obavlja zamenom mesta nastavaka, okretanjem nastavka za 180 stepeni, dodavanjem ili umetanjem nastavka. Vrši se i prilikom dodavanja medišta i zamene mesta medišta.

Ovim merama se pčele, koje su inače štedljive čak i kad je razvoj u pitanju, podstiču da u većoj meri troše med, da ga premeštaju iz jednog u drugi deo košnice i pri tom oslobađaju veću površinu za leglo. Dodavanjem ramova ili celih nastavaka, stvaraju se uslovi da se pčelinje društvo razvije, da ima više prostora za skladištenje polena i meda i za negovanje legla.

Kod AŽ košnica i pološki isključivo se radi ramom. Leglo se proširuje ramovima a ne nastavkom, a u paši, umesto punih ramova sa medom, dodaju se prazni ramovi ili satne osnove. Pološkama se mogu dodavati i veliki medišni nastavci.

Kod DB košnica, preovlađuje rad pojedinačnim ramom. Rad nastavkom se izvodi okretanjem plodišta za 180 stepeni, dodavanjem medišta i podmetanjem medišta ispod plodišta.

Rad nastavkom najviše dolazi do izražaja kod LR i Farar košnica. Kod košnica tipa Farar, pošto su nastavci plići u odnosu na LR, pčele lakše mogu da prelaze u dodate nastavke, pa je rad nastavkom još efikasniji. Dok se pčelinja društva razvijaju, ako zaposedaju samo deo nastavka, i kod njih će biti neophodan rad pojedinačnim ramom.

Rad ramom

Osnovni vid rada ramom je pri pregledu društva ram po ram, koji se vrši kada želimo da utvrdimo stanje pčelinjeg društva, kvalitet saća, količInu hrane, kvalitet legla, kada tražimo maticu itd.

U vreme burnog razvoja pčelinjih društava i pri dobrom unosu nektara ili polena, potrebno je da pčelar interveniše dodavanjem praznog rama i pomeranjem ili uklanjanjem rama blokiranog medom ili polenom. Rad ramom se vrši i prilikom pojačavanja društva za glavnu pašu, kada se dodaje ram sa leglom, sa ili bez pčela.

Rad ramom u proleće

Na izmaku zime i u rano proleće, dok pčelinje društvo još stagnira u pogledu broja pčela, može se vršiti približavanje i preokretanje ramova sa medom i polenom, ne dirajući leglo, Ako je vreme toplo, kod jačih društava delimično se može otklopiti med na ramovima sa medom, neposredno uz leglo.

Sl. 1 Otklapanjem meda proširujemo prostor za leglo

  U martu, u košnicama obično ima 3 rama sa leglom. U zavisnosti od snage pčelinjeg društva, leglo je elipsastog oblika i zauzima veći deo rama kod snažnih društava, ili je kružnog oblika i samo na manjem delu rama, kod slabijih društava. Pčelaru treba da je cilj da mu društva budu jaka i da leglo pokriva što veći deo rama. Bolje je da u košnici bude manje ramova sa leglom, ali veće površine, nego da je leglo malo, razvučeno na više ramova “kao harmonika”. Mnogo je lakše raditi ramovima sa velikom površinom pod leglom. Ramove sa satnim osnovama, koje uz njih dodamo, pčele brže zaposedaju i matica brže zaleže.

Ukoliko je društvo slabije, možemo mu pomoći u razvoju ako srazmerno njegovoj snazi otklapamo med iza i iznad legla, kako bi ga pčele uklonile i obezbedile matici veći prostor za zaleganje (sl. 1). Ako na tim ramovima nema dovoljno meda, onda ćemo vršiti prihranjivanje. Tek kada društvo ojača i kada se površina pod leglom poveća, može se vršiti preokretanje srednjeg rama (sl. 2). Pčelar će dobro učiniti ako društvima sa malim krugovima legla ne dozvoli da razvijaju leglo po širini, na druge ramove, već da ih stimuliše da povećaju površinu legla. To se može postići tako da se neposredno uz ramove sa leglom sa jedne i druge strane doda ram sa medom i polenom, koji će istovremeno predstavljati i hranu i prepreku za zaleganje na drugim ramovima.

Sl. 2 Preokretanjem srednjeg rama legla omogućava se brži razvoj pčelinjeg društva

  Pčelaru treba da je cilj da pčele pokrivaju što veći deo rama i da je površina legla na ramu što veća. Tada je veoma lako raditi i društvo se odlično razvija i bez velikih intervencija.

Kada u košnici zateknemo leglo veće površine, koje dobro prelazi polovinu rama i ako pčele pokrivaju veći deo rama, prvi rad se sastoji u tome da preokrenemo srednji ram legla, tako da med, koji se nalazio pozadi, dođe između legla dva susedna rama. Ako ima više ramova legla, možemo preokretati svaki drugi ram i eventualno malo otklapati med na njima, kao i na ramovima sa medom, pokraj legla. Posle nekoliko dana, dodavaćemo i ramove za proširenje legla.

Preokretanje rama se može i preskočiti ako je leglo veliko i ako je sezona već odmakla. U tom slučaju, možemo odmah dodati izgrađen ram ili satnu osnovu. Ukoliko su unos ili prihrana znatnije veći od potrošnje, preokretanje rama i otklapanje meda ne daju rezultate.

O dodavanju praznih izgrađenih ramova i satnih osnova u cilju stimilisanja razvoja pčelinjeg društva, među pčlelarima ima različitih mišljenja. Jedni smatraju da se ne sme vršiti presecanje legla praznim ramovima, a drugi da se to sme raditi, čak i da je poželjno. I jedan i drugi stav zahtevaju da pčelar prati razvoj pčelinjeg društva i da prema stepenu razvoja primeni odgovarajuću meru. U suprotnom, može da pogreši i prilikom dodavanja rama sa strane, kao što možda neće napraviti grešku ako ram doda u sredinu legla.

Šta se događa prilikom dodavanja praznog rama ili satne osnove sa strane ili u sredinu legla? Ukoliko je društvo slabo i zauzima sevga 3-4 rama i to nepunih, sa naprimer 3 rama legla male površine (npr. 10-12 cm prečnika), ono nije spremno ni za kakvo proširivanje. Ako se i proširi ramom sa strane, pčele će taj ram eventualno puniti nektarom i polenovim prahom i to samo uz malu površinu pored legla, a ostali deo rama ostaće prazan.

Kod dobro razvijenih društava, u velikom broju slučajeva, matica zaleže dodat ram sa strane, a pčele ga pune medom i polenom, koje smeštaju oko legla. Kada je veliki unos polena i nektara, dodati ramovi često budu odmah napunjeni medom i polenom, čime je onemogućeno zaleganje i može se desiti da uopšte ne posluže za proširenje legla, već za sužavanje. Zato se kod razvijenih društava ram sa izgrađenim saćem može dodati u sredinu legla. Pčele sa ramova na kojima nema legla preći će na ubačen ram, pripremiti ga za zaleganje i kasnije hraniti i grejati leglo. U nekim slučajevima i ram dodat u sredinu legla može biti ispunjen medom i tako pregraditi leglo.

Slabim društvima se ni u kom slučaju ne dodaju ramovi u sredinu legla. Snaga pčelinjeg društva je jedan od osnovnih uslova da pčele mogu da izgrade saće na dodatim ramovima sa satnim osnovama. Pčele treba da dobro zaposedaju dodate ramove, bez obzira da li se oni dodaju u sredinu ili sa strane legla.

Važno je proceniti da li se društvo dobro razvija ili je možda u slabljenju, oštećeno nekom bolešću (nozemoza, krečno leglo, varoa, virusi i dr.) ili sa slabom maticom. U tim slučajevima, proširenje legla ne dolazi u obzir, već treba primeniti sve mere za saniranje obolelog društva.

Prilikom dodavanja satnih osnova, potrebno je da vreme bude toplo, da u košnici bude mladih pčela i da pčele unose nektar i polen. U slučaju da nema unosa, neophodno je prihranjivanje. Pčele najbolje izgrađuju satne osnove ako se one nalaze unutar legla, gde je najtoplije i to kraj velikih površina pod otvorenim leglom. Satne osnove koje se stave uz ram sa otvorenim leglom najbrže se izgrađuju, uz ramove sa zatvorenim leglom nešto sporije, a uz ramove sa medom i polenom najsporije. Naravno, vrlo jako društvo će brzo izgraditi satnu osnovu ili napraviti zaperak i uz sam zid košnice. U proleće, kada težimo što većem leglu u košnici, tako zaležen ram će nam biti od manje koristi, nego da je dodat u sredinu. Kod slabijih društava, ako se proceni da mogu da izgrade satnu osnovu, nju treba dodati skraja legla, a kasnije eventualno preokrenuti za 180 stepeni, da i druga strana bude bolje izgrađena. Tako izgrađen ram, ako ga matica nije zalegla, može se staviti u sredinu legla, ukoliko je društvo u međuvremenu malo ojačalo i može da pokrije celokupno leglo. I u slučaju kada matica zalegne sa strane dodat ram, pogodno je da ga premestimo u sredinu, gde je veća površina legla i gde će ram moći da bude još više zaležen i bolje negovan.

Analiziranje raznih mogućnosti rada ramom ne sme se tumačiti kao poziv pčelarima da što više otvaraju košnice, neprestano nešto rade i time remete rad društva. Rad ramom najviše dolazi do izražaja pri negovanju slabijih pčelinjih društava. Činjenica je da mnogi pčelari ne prave dobre procene prilikom rada ramom, da čine mnoge propuste i time koče razvoj društva, propuštaju povoljne pašne i druge prilike.

Kada je saće u pitanju, ne treba zaboraviti da je dobro izgrađen ram pogodan kako za zaleganje, tako i za skladištenje meda i polena, a loše saće pčelama može samo poslužiti za smeštaj meda i polena ili za trutovsko leglo. Pošto se život pčela odvija isključivo na saću, kvalitet i higijena saća su od najvećeg značaja za pčelinje društvo.

Ostali vidovi rada pojedinačnim ramom

Kod košnica pološki, ali i kod AŽ košnica, pa i drugih tipova košnica, ponekad će biti potrebno da se izvadi ili izmakne i stavi na stranu pun ram sa medom i doda prazan, ili satna osnova.

Pojačanje slabijeg pčelinjeg društva ramom legla iz druge košnice, može biti sa pčelama i bez. Obavezno voditi računa o tome da li društvo kome dodajemo ram može da pokrije celokupno leglo i u slučaju da ne može, odustati od dodavanja, ili ga pojačati i pčelama, ako procenimo da ima perspektivu. Ram sa najvećom površinom pod leglom se stavlja u sredinu legla. Ukoliko pojačavamo ramom sa pčelama i legom, kada je dobra paša i ima mnogo mladih pčela, možemo ga odmah direktno dodati ili eventulano prethodno poprskati razblažnom rakijom, sirćetom ili vodom sa lekovitim biljem. Veoma dobar način je da pred košnicu postavimo kosu dasku, na koju istresemo pčele sa rama, pa takav ram stavimo u košnicu. Stare pčele će odleteti, a mlade će mirno ući u novu košnicu i biti dobro prihvaćene.

Rad nastavkom

Pri radu nastavkom, pregled društava se svodi na posmatranje nastavka odozgo ili sa donje strane. Tom prilikom, pažljiv i iskusan pčelar može da uoči snagu društva - zaposednutost ramova, količinu hrane kroz težinu nastavka, da li ima mednih kapa, da li ima rojevih matičnjaka, da li je u društvu radno raspoloženje i prisutna matica.

Osnovni vid rada nastavkom pri prolećnom pregledu se obavlja kada se plodišni nastavak rotira za 180 stepeni i kasnije, kada se zamenjuju mesta nastavaka. Obrtanje nastavka za 180 stepeni ima za cilj da podstakne pčele da u većoj meri troše med, koji će posle rotacije doći bliže letu.

Korišćenje matične rešetke dobija svoj puni smisao pri radu nastavkom, čime se olakšavaju i pojednostavljuju mnogi poslovi u pčelarstvu.

Za rad nastavkom neophodno je da društvo bude jako i da ispunjava ceo nastavak i bar deo drugog nastavka, što će zavisiti i od vremenskih prilika, paše i drugih uslova. Prelazak pčela u drugi nastavak nekada se olakšava podizanjem nekoliko ramova sa leglom iz donjeg u gornji nastavak ili spuštanjem u podmetnuti donji nastavak. Na njihovo mesto stave se satne osnove ili prazni ramovi. To je primer kombinovanog rada ramom i nastavkom.

Kada društvo zimuje u dva nastavka, što je praksa kod košnica nastavljača, ako u gornjem nastavku ima dosta meda, brzo će biti ispunjen pčelama, leglom, medom i polenom. Matica će sama preći u donji nastavak, što je idealna prilika da se jednostavno zamene mesta nastavcima, bez diranja ramova. Kasnije se samo mogu ukloniti lošiji ramovi, a još je efikasnije da se to izvede umetanjem nastavka sa praznim saćem i satnim osnovama. Posle izvesnog vremena, najniži nastavak će biti ispražnjen od meda i legla i može se ukloniti.

Zamena mesta plodišnih nastavaka se ne može obavljati tako često, kako neki olako savetuju, jer matica ne može brzo da zalegne ceo nastavak. Kada društvo zauzima dva i više nastavaka, umesto dodavanja satnih osnova ram po ram, može se između njih dodati ceo nastavak sa satnim osnovama.

Jednu varijantu rada nastavkom predstavlja rad polunastavkom. Primenjuje se kod medišnih polunastavaka (LR i DB polunastavci). Kada se nalaze iznad plodišta, oni služe kao medišta ili rezerve meda za zimu, a kada se postave ispod plodišta, predstavljaju podsticajno prihranjivanje u toku proleća ili jeseni i zamenjuju duboku podnjaču.

*

U praksi, najčešće se vrši kombinovan rad nastavkom i rad ramom. Radom pojedinačnim ramovima, pčelinja društva se podstiču u razvoju, a kada dostignu snagu, radi se celim nastavkom. Idealno je postići, pogotovu na većim pčelinjacima, da se što više radi nastavkom, a ne ramom. Međutim, važno je još jednom naglasiti da je pravi rad nastavkom moguć tek kada je društvo jako i kada odlično zaposeda nastavke. Kod košnica sa kvalitetnim saćem i snažnim pčelinjim društvima, potreba za intervencijom pčelara je minimalna, a rad pojedinačnim ramom najčešće nepotreban.

Da bi uspešno radio nastavkom, pčelar treba prvo da savlada rad ramom, da pažljivo posmatra kakvi su efekti njegovih postupaka i kako se pčelinje društvo razvija. Tako će bolje upoznati prirodne sklonosti pčela i najmanje remetiti njihov rad.