Šta je novo u pčelarskoj nauci ?
Michael
Thiele
Bad
Sooden, Nemačka
www.thiele-und-thiele-consult.de
Lako
se može stvoriti utisak da je previše učesnika u domenu
prirodnog pčelarenja i knjiga na tu temu stavljeno pod lupom u mojoj
publikaciji, a da je izostavljena pčelarska nauka. Ali to nije tako.
Najnovija saznanja pčelarske nauke su takođe diskutovana, na primer u
72. pismu (pisma o organskom pčelarenju i još... deo III) (vidi sajt
autora - prim. prev.)
Osamdesetih
godina dvadesetog veka pretpostavke da, što duže letnje pčele žive,
češće mogu da izleću tragajući za nektarom ili mednom rosom,
bile su povod da se uradi istraživanje razlika životnog veka radilica u
zavisnosti od njihove genetike. Laboratorijski naučnik iz tog vremena je,
kao što se i očekuje, da bi odredio životni vek radilica, držao pčele
zarobljene u laboratoriji i nikako drugačije. Rekao bih da je nemoguće
da nam pčela otkrije svoje tajne ako je uzimamo izvan konteksta njene
zajednice. Sada je sa naučne strane utvrđeno:
«Sporno je da li je takav način zaista pogodan da se
odredi genetička zavisnost životnog veka pčele. Zimske pčele ne
preživljavaju zimu ako su čuvane zatvorene u kavezu, one to uspevaju samo
u svojim zajednicama» (1).
Stoga
naučnik danas radi sa obeleženim pčelama. Može se reći da
matica živi 3-4 godine u proseku, radilica 6-8 meseci (takozvana zimska pčela)
ili samo nekoliko nedelja (takozvana letnja pčela), i trut oko jedno leto.
Normalno život trutova se prekida takozvanim
pomorom trutova. Ipak, tu takođe ima izuzetaka:
«Tokom
procene populacije, pri kojoj se svi ramovi u društvu temeljno pregledaju, mi
smo još uvek sretali muške jedinke najmanje u jednom društvu na pčelinjaku
u jesen. Zaključak ‘ovde nešto nije u redu!' se većinom pokazuje
pogrešnim posle narednog posmatranja pčelinjeg društva» (2).
Ovo
je jedno zanimljivo posmatranje koje može biti indikacija da je ranije, kada
rase pčela nisu bile tako mnogo podvrgavane veštačkim metodama
odgajivanja, moglo biti prilično očigledno da malo trutova ostaje u
društvu tokom zimskog perioda. Gospodin Libig (Liebig) kaže: «Ali ja
pretpostavljam da skoro nijedan trut neće uspeti da prezimi zimu» (3).
Ipak, to je mogućno.
Kako
životni ciklus pčelinjeg društva izgleda? I ovde je g. Libig izneo
zanimljivo istraživanje. 1996. godine, 5 juna uzeo je malo društvo od oko 900
pčela sa plodišnim ramom bez legla, ram sa medom i polenom, novosparenu
maticu i 8 praznih ramova u medištu. Krajem juna, upravo pre nego što je prvo
leglo počelo da izlazi, društvo je imalo samo 500 pčela i 400 ćelija
legla. Kroz 2 meseca, na kraju avgusta, broj pčela je narastao na 8.000.
10. oktobra društvo je sa oko 7800 pčela pripremljeno za prezimljavanje.
Tokom zime društvo je izgubilo vrlo malo pčela. 6. marta je još uvek
imalo oko 7500 pčela i skoro 8.400 ćelija legla. Tokom tri meseca
leglo se konstantno povećavalo i 28 maja dostiglo maksimum od skoro 40.000
ćelija. U junu i julu društvo je do kraja odnegovalo oko 30.000 ćelija
legla. U avgustu i septembru leglo je ponovo smanjeno, i u oktobru 1997. društvo
nije imalo legla, kao i godinu dana ranije.
Kako
se može ispravno proceniti životni vek jedne pčele? Posmatra se stanje
društva na početku njegovog razvoja, u slučaju društva g. Libiga 27.
juna 1996. i 21 dan kasnije, 18 juna. 27. juna društvo je imalo 500 pčela
i 4000 ćelija legla. Prema g. Libigu, 500 pčela malog društva je 27.
juna bilo staro najmanje 22 dana. Za vreme procene populacije 18 jula te pčele
bi trebalo da budu mrtve. Samo one ili još i druge?
«Ali
ne samo te, takođe i veliki deo pčela koje se još nisu izlegle 27.
juna! U posmatranom intervalu između 27 juna i 18 jula, društvo br. 19 je
moglo da naraste do 4000 pčela, pod uslovom da svo leglo izađe i da
nijedna pčela ne bude izgubljena. Ali faktički, društvo je postalo
snažnije samo za 1750 pčela. Ako se pođe sa pretpostavkom da
najstarije pčele prve umiru, onda je 500 pčela koje su bile rođene
u malom društvu pre 5 juna nestalo u posmatranom intervalu, a pored njih i
skoro polovina pčela koje su se izlegle u periodu procene. Ove pčele u
proseku nisu živele ni dve nedelje (5).
Slične
rezultate daje sledeći posmatrani period između 18 jula i 8 avgusta. U
mnogo udžbenika se može naći da je životni vek radilica 4-6 nedelje. To
bi moglo da znači da leglo od maksimalno 4.000 ćelija vodi ka društvu
snage od 50-80 000 pčela. Prema g. Libigu, samo retko se mogu videti društva
snažnija od 40.000 pčela u leto, iako se po posmatranjima u periodu od
jula 1996 do oktobra 1997 izlegne više od 275.000 pčela! Ali takođe,
u istom tom periodu više od 265.000 ugine. G. Libig prema tome zaključuje:
«U
1997 godini od aprila do avgusta pčele iz društva 19 su narasle do prosečne
starosti između 2 i 3 nedelje! Taj rezultat nije pojedinačan slučaj,
već pravilo. Dakle, tvrdnje koje se mogu naći u mnogo ‘udžbenika'
gde se opisuje životni vek radilica, prema kojim radilica postaje izletnica tek
posle tri nedelje 'kućnog rada’ i nastavlja da traga za pašom više od
tri nedelje, nisu ispravne (6).
Od
kojih faktora zavisi dužina života pčela? Daleko najznačajniji je
briga o leglu. Što više pčelinje društvo odgaja leglo, njegove radilice
kraće žive. Ipak, što društva u proleće odgajaju više legla, više
narastaju. Pored toga, poznato je da efikasnost odgajanja u proleće u
velikoj meri zavisi od broja pčela. Snaga društva na kraju zime je ključni
faktor za naredni razvoj pčelinjeg društva. G. Libig kaže da je pravilo
jednostavno: više pčela - viče legla, više legla - više pčela
itd. (i više meda). Izgleda da traganje za pašom tokom pašnog perioda ne utiče
na životni vek letnjih pčela nimalo, jer radilice iz «lenjih» društava
ne žive duže od onih u «vrednim» društvima. Takođe, prerada tečnosti
ili čvrste hrane, koja se daje pčelama kao hrana u mladim duštvima
ili za pripremu zimske hrane, nema prema g. Libigu efekat na životni vek pčela
radilica. One ne žive duže, ako dobijaju sirup ili hranu u obliku zatvorenog
meda, umesto šećernog sirupa. Međutim, čak i ako, kao što g.
Libig kaže, nema razlika između vrste hrane, pčele su više
preokupirane kada je u pitanju proces prerade šećernog sirupa, čvrste
hrane ili sirupa, tako da će celo društvo ojačati zimskim
prihranjivanjem koje sadrži specijalni biljni čaj (7) i med sa sopstvenog
pčelinjaka.
«Odgajivanje
ne može biti stimulisano ni nektarskom pašom ili mednom rosom, niti hranjenjem.
Uporedjeno sa tim, moguće je da se leglo smanjuje pri jakoj paši ili
hranjenju, što ima pozitivan efekat na životni vek pčela radilica, koje
ne moraju da neguju leglo» (8)
Letnje
pčele koje kratko žive su suštinska osobina društva, koja je samo malo
uslovljena okolinom. To je izraz intenzivne smene generacija pčela, kojoj
tokom perioda legla teže sva društva bilo kakvog porekla, da bi sprečila
izbijanje bolesti (9). Tu biološku odbranu od bolesti ne bi trebalo slabiti pčelarskim
metodama, takvim kao što su potpuno slabljenje društva, niti veštačkim
osemenjavanjem i presađivanjem larvi.
(1)
Liebig, G., 2002: Uber das Lebensalter der Bienen. Kurylebigkeit ist die
Grundlage der Bienengesundheit. Deutsces Bienenjournal 10 (2): 48-50. Berlin,
Germany
(2)-(6)
isto
(7)
Vidi Internet Course#1 i #2. Bad Sooden, Germany
(8)
Liebig, G., 2002, vidi bel. 1
(9)
isto
Prevod
sa engleskog: Predrag Cvetković i Oliver Mihajlović
Povratak
na početak