Indeks radova

V. I. Lebedev (NII pčelovodstva)

Šta se može pročitati sa sa saća u pčelinjem gnezdu

Pčelar treba da zna kako je sagrađeno saće i pčelinje gnezdo. Svaki sat se sastoji iz zajedničke tanke vertikalne pregrade, po čijim stranama su šestougaone ćelije u horizontalnim redovima. Slojevi saća u gnezdu su uvek vertikalni. Debljina saća koje je predviđeno za odgajivanje legla je konstantna i iznosi 24-25mm. Među saćem, pčele ostavljaju 10-12mm slobodnog prostora - ulicu. Pri takvom rastojanju, one mogu da rade na obe strane saća, ne smetajući jedna drugoj. To rastojanje ne bi trebalo da se u znatnoj meri povećava ili umanjenje. Tako, u proširenim ulicama, pčele uvek grade ˛jezičke˛ novog saća. Najveće rastojanje koje pčele ostavljaju među krajevima susednog saća najčešće iznosi 35mm (dopušteno odstupanje u stranu umanjuje se za najviše 3mm). U gornjem delu saća, gde, po pravilu, skladište med, pčele produbljuju ćelije. Kao rezultat toga, ulica je na tom mestu skraćena do 5mm, što je dovoljno za prolaz jedne pčele, a ukupna deblljina saća se povećava na 30mm. U prirodnim staništima, u prostoru gde je smešten med, debljina može da bude preko 45mm.

Dno ćelije se gradi iz nagnutih rombioda. Dno svake ćelije jedne strane saća istovremeno služi kao deo danca tri ćelije sa njegove druge strane, što povećava njihovu čvrstinu i kapacitet i umanjuje gubitke, koristeći toplotu devet drugih jedinki, koje se nalaze u susednim ćelijama. Do 75% površine koju zauzima zimsko klube, raspoređena je na delovima saća koji su slobodni od meda. Pčele koje se nalaze u praznim ćelijama, imaju intenzitet razmene belančevina 20,4% manje nego one na površini saća. Prazno pčelinje saće je dobar toplotni izolator (koeficijent provodljvosti je oko 0,03 W¤m grad). Ako su pri zimovanju pčele na saću sa medom, onda će gubiti približno 3 puta više toplote nego pri smeštanju klubeta na delovima praznog saća.

Na prirodno izgrađenom saću razlikuju se sledeće vrste ćelija: radiličke - za izvođenje pčela, smeštanje i čuvanje meda i perge; trutovske -  radi odgajivanja trutova i skladištenje meda (pčele izbegavaju da u takvim ćelijama čuvaju pergu); matičnjaci - ćelije za izvođenje matica; prelazne – ćelije nepravilnog oblika, koje pčele grade pri prelazu od radiličkih na trutovske ćelije (obično u gornjim i bočnim ivicama; medne – produženog oblika sa primetniim usmerenjem naviše, što isklljučuje mogućnost da matica u njih polaže jaja.

S obzirom da dimenzije pčela raznih rasa nisu jednake, to je i prečnik ćelija različit. Na primer, prečnik radiličkih ćelija kod srednjeruske rase je prosečno 5,56mm, a trutovskih 6,98mm, kod sive planinske kavkaske – iznose 5,46 i 6,69mm. Prečnik ćelija srazmerno raste idući od juga na sever, što odgovara geografskj promenljivosti veličine tela pčele. Dubina radiličkih ćelija je 12mm, usmerene su malo naviše, pod uglom 4-5 stepeni ka horiznontu.

Saće jednog standardnog rama dimenzija 435´300mm sadrži do 9.100 ćelija, od njih za izvođenje legla je pogodno oko 8.000.

Poznati su slučajevi da je društvo koristilo jedno isto gnezdo (sveukupnost saća) više od 30 godina.

Pčele uvek grade saće koje se nalazi jedno uz drugo. Ako se naruši celovitost gnezda, pčele će odmah uspostaviti biološli normalno stanje: na mestu porušenog ili oduzetog saća izgrade novo.

Položaj legla i zaliha hrane u gnezdu podležu strogoj zakonomernosti: na saću blizu leta pčele odgajaju leglo, gde su najbolji uslovi ventilacije, na udaljenijem saću smeštaju zalihe meda. Tu su bolji uslovi zaštite.

Tek izgrađeno saće je svetlo. Ako pčele u njega smeštaju hranu, dugo vremena će ostati svetlo. Saće koje se koristi za odgajivanje legla brzo stari, jer posle izvođenja svake generacije pčela, u ćelijama ostaju kokoni i izmet larve, čvrsto prionuli za zidove i dno. Kao posledica, zapremina ćelija se smanjuje i saće postepeno tamni (videti ˛Pčelovodstvo˛ 2  ¤1999). Kakvu  pak informaciju o stanju pčelinjeg društva daje sat uzet iz gnezda?

Prvo, po načinu pečaćenja meda može se odrediti rasno poreklo pčela. Srednjeruske pčele zatvaraju ćelije ostavljajući između površine meda i voštanog poklopca sloj vazduha (svetlo- suvo pečaćenje). Takvo saće se odlikuje belom bojom, što svedoči o njegovim povišenim toplotnim kvalitetima i boljoj prilagođenosti pčela za zimovanje.

Kavkaske pčele ne ostavljaju u ćelijama gorepomenuti vazdušni prostor, pa prema tome, zapečaćeno saće ima tamnu boju (tamno – mokro pečaćenje). Kod pčela hibridnih sojeva, pečaćenje je mešovito.

Drugo, po saću u gnezdu može se proceniti količina i kvalitet zaliha hrane. Količina meda, odoka se određuje po površini saća pod medom ili merenjem pomoću dinamometra, računajući da je težina samog saća novosagrađenog saća 400 g, smeđeg 600 g, tamnog 800 g. Ako je sat u ramu dimenzija 435´ 300mm u celini ispunjen i zapečaćen, u njemu je 3,6kg meda (traka zapečaćenog meda širine oko 7cm odgovara 1kg meda.

U jednoj ćeliji ima 102- 175mg perge (konzerviran polen – prim. prev.). Masa perge u saću u kome je napunjeno 3 ¤4 ćelija (oko 6.000) sa obe strane približno je 840 g (1kg perge zauzima približno 7.000 ćelija).

Od proleća do glavne paše, pčelinjem društvu je potrebno 6-8kg meda i 2-2,5kg perge, u periodu narastanja za zimu 15-18kg meda i 2,5-3kg perge, a za jesenje – zimski period 16-25kg i 1,5kg.

Potrebno je obavezno proceniti i kvalitet hrane: kristalizaciju i kišeljenje, ubuđalost perge. Pri intenzivnoj kristalizaciji meda, obavezno se sklanjaju poklopčići i periodično se obilno ubrizgava raspršivačem topla voda, koriste prihrane tečnom hranom. Na pčelinjaku je neophodno imati pojilicu za pčele. Kristalisam med od prošle godine je sasvim nepogodan za zimovanje, on se udaljava. Med koji se ukiselio, otkriva se po karakterističnom kiselom mirisu i po izdvajanju mehurića gasa, on se najčešće izliva iz ćelija. Saće sa tim medom se uklanja iz gnezda. Jako ubuđala perga se udaljava iz gnezda i dopunjava se do normi iz zaliha.

Treće, pri posmatranju saća može se dobiti informacija o matici: prisustvo ili odsustvo; fiziološko stanje (plodna ili neplodna), kvalitet. O radu plodne kvalitetne matice u društvu sudi se po količini legla različitog uzrasta na saću. Kvalitetna matica polaže po jedno jaje redom u sve ćelije, u središnjem delu saća, leglo bolesne ili stare matice je razbacano po saću, sa puno propuštenih ćelija, u svakoj od njih može biti po dva i više jaja. Takve matice obavezno zameniti mladim.

Bezmatičnost pčelinjeg društva se ustanovljava po odsustvu legla (otvorenog legla). U prvom redu, obraća se pažnja na prisustvo ili odsustvo jednodnevnih jaja u ćelijama (oni vertikalno stoje na dnu ćelija). Osim toga, za odsustvo matice je karakterističan povišeni šum i uzbuđenje pčela, agresivnost pri posmatranju klubeta i oduzimanju ramova. Pri iznenadnom gubitku matice pčele grade na saću prinudne matičnjake, koje one započinju na osnovi radiličkih ćelija, u kojima se nalaze larve koje nisu starije od tri dana. Prinudni matičnjaci za razliku od rojevih, nalaze se po celoj površini saća, a ne skrajeva. Ako pčele progrizu matičnjake, znači da je u društvu mlada neplodna matica, koja će početi da polaže jaja prosečno za 14 dana posle izlaska iz matičnjaka.

Ako je u ćeliji položeno po nekoliko jaja (deo od njih na zidoviima), a celo leglo je zapečaćeno ispupčenim poklopcima, znači da u društvu matica odsustvuje i pčele – trutuše su počele da polažu jaja. Ako u toku 2-3 nedelje pčele ostanu bez matice i otvorenog legla, one će zadobiti sposobnost da polažu jaja, iz kojih se razvijaju isključivo trutovi. Jaja položena na dno i leglo, koje je zapečaćeno ispupčenim poklopčićima, svedoče o tome da je u društvu prisutna matica – trutuša. Njeno pojavljivanje, po pravilu je vezano sa nemogućnošću da se spari sa trutovima u optimalnom roku (do tri sedmice) zbog nepogoda. Kao posledica, ona gubi sposobnost za sparivanje i počinje da polaže neoplođena jaja.

U gnezdu je prisutno leglo različitog uzrasta i jednodnevna jaja, a pčele započinju matičnjake. To ukazuje na nizak kvalitet matice. Ako matica znatno snizi ili skoro prekine polaganje jaja u pogodnom periodu života pčelinjeg društva, pčele će započeti prinudne matičnjake i (ili) rojeve matičnjake (dva - tri) i izvode novu. Ona se sparuje sa tutovima i počinje sa polaganjem jaja. Pri tihoj zameni matica, ponekad u društvu rade i mlada i stara matica, kroz neko vreme pčele ubijaju staru.

Ukupna količina legla na saću ukazuje na snagu društva, a takođe na intenzitet njegovog rasta i razvića. Ako u proleće pčele počnu da odgajaju trutovsko leglo, a kasnije i mlade matice, znači da se društvo sprema za prirodno razmnožavanje – rojenje. Pojavljivanje osnova rojevih matičnjaka - ˛zvonca˛ sa jajima svedoči o ulasku društva u rojevo stanje. Zvončići se pojavljuju duž krajeva saća. U društvu ih obično ima od 10 do 100 komada. Prema tome kako se razvijaju matične larve, može se izračunati kada se može očekivati izlazak roja. Prvi roj sa starom plodnom maticom najčešće izlazi pri lepom vremenu devetog dana posle polaganja jaja u rojeve matičnjake.

Uzrast matičnjaka se može odrediti po spoljnom izgledu. Kod zrelog, površina kokona je ogoljena (matice pred izlaženjem grizu poklopčić, znači, u najskorije vreme će napustiti društvo.

Kada je u društvu mlada neoplođena matica, pčele počinju da pripremaju ćelije, glačaju ih radi polaganja jaja – to se dobro vidi pri pažljivom posmatranju saća. Takva priprema svedoči o tome da se matica sparila sa trutovima i da će u toku 1-2 dana da zapčne sa polaganjem jaja.

Četvrto, po tome kada saće pobeli, moće da se utvrdi vreme stavljanja ramova sa satnim osnovama u gnezdo, to jest, počinje obnavljanje gnezda od strane pčela. Saće zabeli samo u uslovima stabilnog i dovoljno visokog unosa nektara. U to vreme, kod pčela se primećuje obilno lučenje voska, što im daje mogućnost da brzo izgrađuju satne osnove.

Peto, pojava legla na pretposlednjem satu ramu ili unutrašnjoj strani krajnjeg rama, ukazuje na neophodnost proširenja zapremine gnezda. Pri tome, saće dobrog kvaliteta, predviđeno za polaganje jaja, preporučuje se da se stavi iza poslednjeg rama sa leglom. Tako se postupa i pri postavljanju rama sa satnoom osnovom. Raširiti gnezdo stavljanjem saća i ramova sa satnom osnovom u sredinu gnezda, moguće je samo kada društva dovoljno ojačaju i prođe opasnost da se povrate hladnoće.

Naprotiv, ako se leglo na saću nalazi u ovalnim krugovima malog prečnika (5-6cm), neophodno je gnezdo skratiti i pažlljivo utopliti. Suvišno rašireno i neutopljeno gnezdo, u proleće može da izazove uginjavanje legla ili pojavljivanje unakaženih pčela – sa nerazvijenim krilima, rilicom ili zatkom. Uginjavanje legla se dešava u ćelijama koje su jedna do druge, a ne u odvojenim ćelijama.

Po saću koje se izvadi iz gnezda pčelinjeg društva, pčelar može potpuno taačno da odredi:

-         rasnu pripadnost pčela;

-         prisustvo i odsustvo matice u društvu, njen kvalitet i fiziološko stanje (plodna, neplodna);

-         uzrast i količinu legla, snagu društva, brzinu njegovog rasta;

-         početak pripreme društva za rojenje i rokove izlaska roja;

-         količinu i kvalitet zaliha hrane, neophodnost njihove zamene i popunjavanje do optimuma;

-         prisustvo raznih bolesti u pčelinjem društvu;

-         unos meda i sposobnost pčela da luče vosak (beljenje saća);

-         starost saća, njegov kvalitet i dallje korišćenje ili uzimanje radi pretapanja;

-         stanje pčelinjeg društva, njegove potrebe za proširenjem ili skraćenjem zapremine gnezda, utopljavanje;

-         prisustvo glodara i drugih štetočina u gnezdu pčelinjeg društva.

 

Sa ruskog preveo P. Cvetković