najcesce greske i propusti u pcelarstvu

Indeks radova

Predrag Cvetković

Najčešće greške i propusti u pčelarstvu

Razmatraćemo dve vrste grešaka i propusta u pčelarstvu. Jedne su u pristupu i organizaciji pčelarenja, a druge u tehnologiji rada na pčelinjaku. Po intezitetu, obe variraju od sitnih do veoma grubih grešaka i zavisno od uslova, mogu ostaviti lakše i teže posledice na pčelinje društvo.

Svaki pčelar pristupa pčelarenju prema svojoj ličnosti, mogućnostima i željama, a tehnologiju pčelarenja bira prema finansijskim i drugim mogućnostima, znanju i uslovima paše. Ne postoje oštra pravila kako se mora pristupiti pčelarstvu i kako treba pčelariti. Određene zakonitosti razvoja pčelinjeg društva se svakako moraju poštovati. Zbog toga, ovog puta ne govorimo o tome kako treba pčelariti, već koje propuste i greške bi trebalo izbeći.

Greške u pristupu pčelarstvu

Mnogo je lakše naučiti kako se pristupa košnici nego pčelarstvu i organizaciji pčelarenja.

	Odsustvo ljubavi prema pčelama, nemar i pohlepa,verovatno su najteže greške u pristupu pčelarstvu. Iz njih praktično proizilaze i sve druge.
	Nedovoljno znanja o pčelama i tehnologiji pčelarenja je česta pojava kod naših pčelara. Takođe, mnogi se uporno drže nekih zabluda, svoj metod proglašavaju za najbolji a sve ostale za pogrešne. Dosta je slučajeva da se pčelari ne trude da shvate zakonitosti razvoja pčelinjeg društva, da bez ikakvih kriterijuma i često naopako, usvajaju tuđe metode pčelarenja. Neki minimum znanja se mora posedovati, bez obzira na broj košnica.
	Poneki pčelari početnici, umesto da se prvo upoznaju sa osnovama pčelarstva i da nauče samo da uspešno održavaju pčelinja društva, pokušavaju odmah da ostvare visoke prinose meda sprovodeći neke komplikovane i njima nejasne metode.
	Aljkavost i nemar ni u kom slučaju nisu odlike dobrog pčelara.
	Obraćanje pažnje na detalje, estetsku stranu, a zanemarivanje suštine je takođe velika greška.
	Zbog nedostatka novca, vremena ili iz drugih razloga, pčelari često ne uspeju da urade i neke važne poslove. Mnogo je važnije da svi radovi budu objavljeni kako treba i na vreme, pa makar to i ne bilo baš savršeno, nego da pojedine radove obavimo najbolje moguće a druge propustimo.
	Nedostatak ikakvog planiranja, kao i preveliko planiranje, komplikovanje metoda rada, ne dovodi do dobrih rezultata.
	Pčelari se nedovoljno trude oko povećanja proizvodnje i prodaje meda i drugih pčelinjih proizvoda, kao i rojeva i matica. To smanjuje ekonomičnost proizvodnje i uzrokuje visoku, nekonkurentnu cenu. Iako je ljubav prema pčelarstvu osnov za bavljenje pčelarstvom, preporučljivo je da svaki pčelar, pa i onaj sa malo košnica, nastoji da povećanjem obima proizvodnje i raznolikosti proizvoda ostvari ekonomično pčelarenje.
	Pčelari su nedovoljno zainteresovani za ozbiljniji rad i ulaganja u pčelarstvo. Jako pčelinje društvo troši mnogo hrane, ali mnogo i daje. Isto tako, u pčelinjak treba uložiti više da bi se više dobilo.

Greške i propusti u tehnologiji pčelarenja

	Držanje društava na minimumu hrane ili čak sa nedovoljno hrane za normalnu aktivnost je jedna od najtežih grešaka. Pčele nikada neće potrošiti više hrane nego što je potrebno. Značaj i količine polena u košnici često se podcenjuju. Nedostatak polena se veoma štetno odražava na razvoj društava, posebno u jesen i rano proleće.
	Slabe i stare matice uzrokuju slab rad i neproduktivnost društva, a mogu da izazovu i njegovo propadanje, posebno u toku jeseni, zime ili ranog proleća. Kada se jakom društvu, sa mladim saćem i pri dobroj podsticajnoj paši, ostavlja da odgaji prinudnu maticu pčelar neće previše pogrešiti, iako se zna za bolje metode odgajivanja matica. Mnogo je teža greška ako se to čini sa slabim društvima, nekad i onima u propadanju, bez hrane, sa starim i crnim saćem. Pogrešno je očekivati da će tako loše odgajene matice ikada moći da daju dobro potomstvo.
	Opredeljenje za odgajivanje matica nekom složenijom metodom, npr. presađivanjem larvi, nije nikakva garancija kvaliteta matica, jer propust u samo jednoj fazi gajenja može potpuno upropastiti celokupan trud.
	Držanje slabog pčelinjeg društva je neekonomično i veći su troškovi njegovog održavanja nego korist. Međutim, nukleuse sa mladim maticama ne treba smatrati za slaba društva.
	U pogledu prihranjivanja, pčelari često greše ako to obavljaju suviše kasno u jesen i iscrpljuju pčele.
	Loše saće se čest propust u pčelarstvu. To je staro, crno, oštećeno, iskrivljeno saće, sa mnogo trutovskih ćelija. Takvo saće nikada neće omogućiti takav razvoj legla kao ispravno i mlado saće. Uz to, predstavljaće stalan izvor bolesti, pčelinje vaši i voštanog moljca.
	Česte greške su i u dodavanju ramova. Jedna krajnost je da u društvu ne proširuje prostor za leglo, ili se to ne čini na vreme, a druga da se proširuje preko svake mere, i time koči razvoj. Posebno se misli na dodavanje satnih osnova. Pčelari ih nekad dodaju isuviše slabim društvima, u vreme kada nema paše i pri hladnom vremenu. Pojedini pčelari ih čak stavljaju između ramova sa medom. Kod jakih društava, pri dobroj paši, greška se stavljati ih skraja legla, jer matica neće stići da ih zalegne. Kod slabijih društava ne treba dodavati drugu satnu osnovu dok pčele dobro ne izgrade već dodatu.
	Prilično čest propust je nedovoljan broj medišta. Time se jakim društvima uskraćuje da pri dobroj paši unesu više meda i direktno se umanjuje mogući prihod.
	Društva se ne tretiraju na vreme protiv bolesti, pogotovu varoe, pa dolazi do ozbiljnijih posledica. Čest je slučaj i da se preterano i nestručno tretiraju, pa se zagađuje i vosak i med, slabi imunitet pčela i povećava otpornost varoe. Greška je ako se pri davanju leka ne prati njegovo delovanje i efikasnost.
	Loše mesto za pčelinjak predstavlja veliku smetnju za uspešno pčelarenje. Ima slučajeva kad pčelar nema veliki izbor, ali greši ako pčele drži na mestima gde se zadržava vlažan vazduh, gde ima vetra, nedovoljno sunčeve svetlosti ili gde će biti uznemiravane.Pri svemu tome, treba da vodi računa da pčelinjak bude na mestu bogatom pčelinjom pašom.
	Greške pri pregledanju košnice su najčešće zbog uznemiravanja pčela suviše čestim pregledima i zbog opasnosti da se izazove grabež u bespašnom periodu. Nepažnja pri rukovanju ramovima je česta, pogotovu kod mlađih pčelara.
	Za propust se može smatrati i to ako pčelar nema na svom pčelinjaku izvestan broj pomoćnih društava i nukleusa, koji bi mu mogli biti od višestruke koristi.
	Propust je i držanje starih, oštećenih i nestandardnih košnica, nepogodnih za rad i seobu.

Ne možemo ići dalje u analiziranju grešaka i propusta u tehnologiji pčelarenja, jer bismo morali da izložimo i analiziramo sve postojeće tehnologije. Greške se mogu praviti pri svakom koraku, pri seobi pčela, odgajivanju matica, umnožavanju pčelinjih društava itd. One uvek nastaju kada se ne shvata da je gajenje pčela jedan složen proces u kome postoji mnogo uzroka i posledica o kojima se mora voditi računa, i kada se ne poznaju osnovne zakonitosti života pčelinjeg društva.