Indeks radova

L.F. Solovjeva NIIP

Faktori koji utiču na otpornost pčelinjih društava na krečno leglo

U patogenezi krečnog legla, pored izazivača, važnu ulogu igraju snaga pčelinjeg društva, uzrast matice, kvalitetna hrana, poštovanje zoohigijenskih normi pri proširovanju i utopljavanju pčelinjeg gnezda. Razmotrićemo neke faktore, čijom regulacijom je moguće, u određenoj meri, povećati otpornost društva na krečno leglo i druge bolesti. Temperatura društva se formira pod uticajem složenih bioloških procesa u gnezdu, gde toplotni režim zavisi od njenog stanja, aktivnosti i pod uticajem je temperature spoljašnje sredine. Pošto su temperatura i vlažnost uzajamno povezani, pri promeni vlažnosti u gnezdu pčele usaglašavaju  i temperaturu. Situacija se usložnjava u tom slučaju kada je promena tih faktora povezana sa nepoštovanjem pravila za odgajivanje pčela (prevremeno proširenje gnezda bez vođenja računa o snazi društva i spoljašnjoj temperaturi; obilna prihrana retkim šećernim sirupom i drugo), sprovođenje lečenja protiv krečnog legla i drugih bolesti bez obaziranja vremensku sezonu, stanje društva, vreme, oblik lekovitog preparata i niz uslova, koji mogu da naruše mikroklimu pčelinjeg gnezda.

Radi proučavanja uticaja nekih abiotičkih fakora na tok krečnog legla, posebno temperature i vlažnosti, postavili smo eksperimente na dve grupe pčelinjih društava: nedovoljno utopljena pri proširenom gnezdu, posebno u proleće, i utopljeniih i suženiih prema njihovoj snazi. U dve grupe kontrolu smo vršili posle primene mikocida (preparata protiv gljivica, prim. prev) u raznim oblicima. Temperaturu i vlažnost u gnezdu merili smo u više tačaka, termometrom sa 18 sondi, predviđenih za pokazivanje ²suvog² i ²vlažnog² termomera. Po psihometrijskoj tablici izračunavali smo relativnu vlažnost. Istovremeno smo registrovali spoljašnju temperaturu i relativnu vlažnost vazduha. Pokazivanja spoljašnje temperature upoređivali smo (koreriralli) sa pojavom krečnog legla u pčelinjem gnezdu.

Utvrđeno je da spoljašnja temperatura u određenooj meri odražava dinamiku javljanja infekcije. 1996. godine maksimum kliničkih znakova krečnog legla u uslovima srednjeg pojasa pojavljivao se u drugoj dekadi maja i produžavao do kraja meseca. U to vreme je cvetalo voće, ali pri relativnoj vlažnosti 80-84% spoljašnja srednjednevna temperatura je bila malo viša od 10°C, što je ometalo aktivan izlet pčela. Naredno zaoštravanje oboljenja nastupilo je u drugoj dekadi juna, kada se poklapalo sa snižavanjem temperature u tom periodu. Srednjednevna temperatura je bila 12,4 ±0,9°C sa kolebanjima od 10,4 do 14,5°C. Narednih godina eksperimenti su ponovljeni. Merenja spoljašnje temperature i relativne vlažnosti vazduha od aprila do septembra 1998. godine (merili smo temperaturu svakodnevno na dva mesta na prostoru pčelinjaka) pokazala su da je srednjednevna temperatura u aprilu i maju bila 12,4 ±2,94 °C , odnosno 15,6 ±2,2 °C, pri relativnoj vlažnosti 62,3 ±9,7% , odnosno 80,7±8,0%. (Krajem aprila i u maju bili su slabi jutarnji mrazevi). Prema tome, temperatura označena u prolećnom periodu, tj. u periodu intenzivnog razvitka društva, nije bila dovoljno visoka radi izletne aktivnosti pčela i održavanja neophodne otpornosti na oboljenje. Krečno leglo se pojavilo početkom maja i registrovano je do juna. Maksimum infekcije je porastao u drugoj dekadi juna, alli već zbog velike dnevne temperature, što je smanjilo unos nektara i polena. Na tok krečnog legla u datom slučaju pokazivali su negativan uticaj oba faktora: abiotički – znatno snižavanje ili povišenje temperature  i biotički - odsustvo paše.

Merenja temperature unutar gnezda su pokazala, da pri istom zootehničkom stanju društava, ali pri njihovom različitom utopljavanju i sužavanju, taj pokazatelj se koleba od 5,2 do 4,7°C. U gnezdu društava, dobro utopljenih i suženih, srednja temperatura se nalazila u oblasti 35,2 - 35,7°C. U društvima sa proširenim gnezdima, koja nisu bočno utopljavana, pri nedovoljnom gornjem utopljavanju, temperatura se spuštala do 30°C i postajala pogodnija za razvoj gljive Ascosphaera apis.

Na stranicama časopisa (Pčelovodstvo) već je sapštavano, da kao rezultat velikog sužavanja gnezda (posebno u proleće), u njemu se bolje čuva toplota i manje pojavljuje krečno leglo (A.I.Skibenok, 1999). Po našim posmatranjiima, snižavanje temperature u plodišnom delu gnezda iz raznih razloga (preterano proširenje ramovima, trovanje pesticidima) pozitivno je uticalo na pojavljivanje krečnog legla.

Radi dopunske potvrde uticaja spoljašnje temperature na pojavu krečnog legla, sprovedeni su eksperimentalni u laboratoriji i na pčelinjaku. Radi toga, zagrevani su i hlađeni komadi saća (10´ 10cm) sa otvorenim i zatvorenim leglom, a zatim stavljani u plodišni deo gnezda. Pri posmatranju zatvorenog legla, koje je u toku 2 časa zagrevano na 45 °C, nije bilo promena u njegovom stanju. Ipak, nakon 3 dana posle njegovog stavljanja u gnezdo, skoro 50% ćelija je bilo otklopljeno od strane pčela, a ličinke udaljene. Leglo koje pčele nisu dirale, nastavilo je da se razvija. Posle tri dana od stavljanja u gnezdo, u leglu koje je prethodno držano 2 časa na 10 - 12 °C, u 20% ćelija je dijagnostikovano prehlađeno leglo. Znaci krečnog legla su odsustvovali u oba slučaja.

U komadima saća sa otvorenim pčelinjim legloom, koji su se nalazili 2 časa na temperaturi 45°C, 10% ličinki (od 120) je uginulo, u društvu su se pojavili znaci krečnog legla.

Uginule ličinke nisu bile zaražene krečnim leglom. U otvorenom pčelinjem leglu, koje se nalazilo 2 časa na 10 °C, kroz četiri dana primećeno je 5% uginlih ličinki i 12% zaraženih gljivicom Ascophaera apis. Na kontrolnim deloviima saća sa otvorenim leglom, koji su na 23°C držani na pčelinjaku u toku spomenutog perioda, uginulog legla nije bilo, znaci krečnog legla su primećeni kod dve ličinke od 120. Dobijeni podaci su pokazali, da zagrevanje, hlađenje i držanje saća izvan gnezda dovode do pojave oboljenja samo kod otvorenog legla, pri čemu negativnije dejstvo ima hlađenje. Ne isključujemo, da je pored temperature, u uginuću i pojavi obolelog legla, svoju ulogu odigrao i faktor stresa – udaljavanje i vraćanje legla u gnezdo društva.

U eksperimentima na pčelinjaku, sprovedenim na 15 društava, utvrđeno je, da je obrada mikocidima (antigljivičnim preparatima) u obliku rastvora (čak i toplih), kojima je prskano saće, dovodila do povećanja vlažnosti i snižavanja temperature unutar gnezda. Temperatura se spuštala za 4-5 °C, a njeno povišavanje je nastupalo kroz 3-4 časa, što je negativno uticalo na stanje legla. Posle etape lečenja rastvorima preparata, u društvima su prilično često opažani znaci prehlađenog legla, posebno na gornjim bočnim uglovima saća i u nižim delovima, gde je, posle tretiranja, lekovit rastvor nastavljao da teče. Od rastvora, posebno vodenih, obolele ličinke (delimično mumificirane, a ponekad i mumije) su, po pravilu, nabubrile i čvrsto prilegale za zidove ćelija, ispunjavajući celu zapreminu, zbog čega pčele nisu bile u stanju da ih izvuku. One su ih poklapale. To je opažano posle primene dikobina, askomizola i drugih preparata, posebno u slučaju tretiranja u vreme prohladno za izletanje pčela. Pri tome, kod naizgled zdravog legla, u centru ćelija su primećivani jedva uočljivi otvori. Voštani poklopčići ponekad nisu prianjali za sadržaj ćelija i pri njihovom otkrivanju videle su se ličinke nabubrele od vlage.

Pčele ih nisu izvlačile, već su se od infekcije štitile poklapanjem. Udaljavale su bolesno leglo posle isušivanja ličinki i povlačenja poklopčića unutar ćelije.

Po našim posmatranjima, najbolji lekoviti efekat, koji otklanja navedene nedostatke, postiže se posipanjem pčela praškastim preparatima. Mikocid (antigljivični preparat), koji se unese u gnezdo u obliku praška, ubrzava isušivanje obolelog legla, što povećava efikasnost pčela u njegovom udaljavanju. Uspešno se koriste sa šećerom u prahu nistatin i askosan. Metodom posipanja, mešavina 100g šećera u prahu i 0,5g (92 mil int.jedin.) niistatina, unosi se u košnicu, posipanjem kroz dvoslojnu gazu, u meri 10 g smeše po jednom ramu sa pčelama. Tretiranje ponoviti kroz 5-7 dana. Režim korišćenja askosana je isti kao i nistatina, samo što se na 100 g. šećera u prahu stavlja 5-6 g lekovite smese.

U društvima koja su zaražena krečnim leglom, primećeno je umanjenje mase trutova, izletnica i kućnih pčela. Radi istraživanja uzimano je više od 100 uzoraka obolelog materijala od 70 društava. Na četvorodijapazonskoj torzionoj vagi mereno je više od 2000 jedinki iz gnezda bolesnih i uslovno zdravih društava. Pri slabom stepenu zaraženosti krečnim leglom (do 10 bolesnih ličinki po ramu, računajući mumificirane na dnu košnice) masa izletnica (kraj jula) prosečno po jednoj pčeli bila je 96,3 ±9,15 mg. Pri srednjem stepenu zaraženosti (od 10 do 50 obolelih ličinki po ramu) taj pokazatelj je bio niži i iznosio 80,3± 8,95mg. Srednja masa jednog truta je iznosila 226,5 ±18,2 , odnosno 209,5 ±8,7mg pri malom i srednjem stepenu zaraženosti. Kod uslovno zdravih društava, srednje mase jedne  izletnice i truta na kraju jula su bile 106,7± 14,5 , odnosno 240,7 ±4,8mg. Srednja masa jedne kućne bolesne pčele (bez krila), koja se razvijala u uslovima društva sa jakom zaraženošću krečnim leglom (od 50 i više zaraženih ličinki po ramu, računajući i one sa podnjače), bila je 79,8 ±7,0mg. Kod uslovno zdravih društava (bez kliničkih znakova bolesti), tak pokazatelj za kućnu pčelu je iznosio 130,7 ±18,7mg, tj. bio je 1,6 puta veći. Treba primetiti, da na masu jedinki pčelinjeg duštva nije uticala samo bolest, već i odsustvo ili nedostatak rezervi hrane. Odsustvo paše i kritična zaliha meda u gnezdu (4kg i manje), takođe su dovodili do napredovanja infekcije i snižavanja prosečne mase jedinki pčelinjeg društva.

Na taj način, saglasno snazi pčelinjeg društva, treba primenjivati, posebno u proleće, zoohigijenske norme proširivanja gnezda; u zavisnosti od spoljašnje temperature obezbediti pčele dobrim utopljavanjem, pošto kolebanja temperature, posebno njeno snižavanje, pogoduju razvoju krečnog legla.

Neophodno je održavati određenu rezervu hrane u gnezdu, ne dopuštajući njeno snižavanje do kritičnog nivoa. Na tok krečnog legla pozitivno dejstvo pokazuje ne samo temperatura (posebno njene niske vrednosti) i vlažnost, već i odsustvo zaliha hrane, posebno prekid ili opadanje paše.

Tretiranje pčela mikocidima u obliku rastvora dovodi do povećanja vlažnosti i snižavanja temperature unutar gnezda. Najbolji efekat u lečenju se postiže posipanjem pčela praškastim preparatima.

U društvima koja  su obolela od krečnog legla, posebno u srednjoj ili jačoj meri, prosečna masa trutova, izletnica u kućnih pčela, u poređenju sa masom istih jedinki iz uslovno zdravih društava umanjuje se 1,2 ; odnosno 1,3  i 1,6 puta po jedinki. Na taj pokazatelj utiče ne samo prisustvo oboljenja, već i nedostatak zaliha hrane.

Na stanje pčelinjeg društva i njegovu otpornost na bolest, takođe utiče veličina pH vrednosti, koja karakteriše aktivnu reakcijju biološke sredine organizma. Narušavanje kiselo - bazne ravnoteže izaziva različite patološke procese. Tako, po podacima iz Male medicinske enciklopedije (1966), promena pH vrednosti krvi u organizmu čoveka za više od 0,4 na jednu ili drugu stranu, po pravilu, vodi do smrti, a promena za 0,3 uzrokuje stanje kome.

U literaturi  postoje saopštenja o uticaju oksalne kiseline na povećanje osetljivosti pčela u pogledu oboljevanja od krečnog legla. V.D. Bobov, V.F. Titov (1985); O.F. Grobov, A. K. Lihotin (1989) i A. N. Mančev (1989) smatraju da tretiranja pčela rastvorima oksalne kiseline, često nepravilno sprovođena (previšene doze, narušavanje roka primene), stvaraju pogodne uslove za razvoj uzročnika. Drugi autori (M.M. Sičev i V. M. Alejnik, 1991), potvrđuju, da kiseliine posebno, ne samo oksalna, već i mlečna (istina, u manjoj meri), imaju stimulativno dejstvo na rast i razvitak gljivice Ascospaera apis. Ipak, o konkretnim vrednostima pH faktora u pčelinjem gnezdu, pri oboljenju od krečnog legla, nema podataka. Rezultati koje smo dobili, dopuštaju da se izvede zaključak, da se merenja pH vrednosti mogu koristiti kao indirektan faktor delovanja na stanje pčelinjeg društva na planu povećanja njegove otpornosti na krečno leglo i druge bolesti.

Radi određivanja pH vrednosti, iz gnezda uslovno zdravih i od krečnog legla obolelih društava, uzimani su uzorci meda, perge, polenovog praha, pčela, trutova, larvi i lutki. (Ispitivano je više od 200 uzoraka patogenog materijala, izabranog  iz 70 društava.) Uzorci, mase koja nije manja od 10 grama, smeštani su u sterilne posude. Prema preporuci Državne farmakopeje, od patogenog materijala smo pravili 1-2% rastvore. Radi određivanja koncentracije vodonikovih jona koristili smo pH metar – milivoltmetar tipa pH-150. Razjasnili smo zavisnost pH od sredstava koja se primenjuju radi lečenja društava - akaricida i mikocida, i od postupaka alkalizacije gnezda rastvorima (suspenzijama), napravljenim od drvenog pepela i drugih preparata. Svakim preparatom smo tretirali po tri društva, od kojih smo uzorke za istraživanje uzimali pre i posle tretiranja. Kontrolne uzorke smo uzimali iz društava koja nisu tretirana.

Po našim podacima, oksalna i mlečna kiselina, koje se primenjuju pri varozi, čiji lekoviti rastvori imaju pH 1,01 ; odnosno 1,06; izazivaju snižavanje koncentracije vodonikovih jona i objekata gnezda pčelinjeg društva koji se njima tretiraju. Tako, pH zatvorenog pčelinjeg legla, izabranog sa saća koje nije tretirano oksalnom kiselinom iznosi 6,36 - 6,62 (slabo kiseli). Posle tretiranja kiselinom, pH vrednost legla je opala na 5,09. Veća kiselost od normalne, nastajala je kod pčela posle prskanja spomenutim preparatima. Posle tretiranja pčelinjih društava oksalnom i mlečnom kiselinom, tok krečnog legla kod njih je očigledno napredovao. Utvrđeno je, da pH vrednost otvorenog trutovskog legla iznosi 6,43; zatvorenog trutovskog – 6,89; otvorenog pčelinjeg legla – 6,58; zatvorenog pčelinjeg legla – 6,62. Vrednost pH faktora obolelog trutovskog legla (prvi znaci oboljenja) – 6,0; obolelog pčellinjeg legla – 5,89. Kod uslovno zdravih pčelinjih društava pH vrednost pčela i meda se nalazila na nivou 6,20 odnosno 5,39; u društvima, koja su zaražena krečnim leglom (srednji stepen zaraze od 10 do 15 obolelih ličinki po ramu), pH vrednost pčela i meda opadala je saglasno na 5,85 ; odnosno 5,06. Pri oboljevanju od krečnog legla, kao što se vidi iz dobijenih podataka, uočava se tendencija pomeranja pH na stranu veće kiselosti, zato povećanje kiselosti gnezda različitim preparatima pojačava razvoj krečnog legla.

Prema vrednosti pH lekovitih rastvora antigljivičnih preparata vidi se da praktično svi oni imaju slabo baznu ili baznu reakciju. pH vrednost nitroofungina je slabo kisela. Reakcija 5%-nog rastvora joda u šećernom sirupu je praktično neutralna. Merenje pH vrednosti rastvarača lekovitih preparata pokazalo je, da za šećerne sirupe i lekovite rastvore treba koristiti prokuvanu vodu, u kojoj se povećava koncentracija vodonikovih jona, što se ispoljava na efektivnost lekovitih tretiranja. pH vrednost vode iz vodovoda pre ključanja je 7,60; posle ključanja povećava se do 8,26;  još veću baznu reakciju dobija destilisana voda posle ključanja (8,51). U pogledu šećernih sirupa primećeno je, da, što je veća koncentracija šećera u rastvoru, to je manja vrednost pH faktora. Što je sirup manje koncentrovan, to je veća njegova pH vrednost. Prema tome, preparat predviđen za lečenje pčela, može da se rastvara u sirupu neznatne koncentracije (ne više od odnosa 1:5), što povećava njegovu terapeutsku efikasnost.

U našim eksperimentima, tretiranje pčelinjeg društva protiv krečnog legla je efikasnije (za 20-25%), ako je za rastvaranje preparata, najčešće nistatina, uzimana ne voda, već šećerni sirup. Rastvor nistatina, napravljen od destilisane vode i vode iz vodovoda bez ključanja, imao je slabo kiselu reakciju (pH 6,95 ; odnosno 6,84); od proključale vode reakcija je bila bazna – 7,10. Sa šećernim sirupom, reakcija rastvora nistatina postajala je još više bazna (pH 7,34), što je povećavalo efikasnost dejstva preparata. Osim toga, šećerni sirup u malim dozama stimuliše maticu na polaganje jaja, povećava higijenske sposobnosti pčela za čišćenje ćelija saća od obolelih ličiki. Primetili smo, da neki preparati, koji imaju baznu reakciju, pokazuju pozitivno dejstvo na ozdravljenje pčelinjeg društva od krečnog legla. Pri tome, umesno je spomenuti korišćenje baznog rastvora pepela od drveta od strane pčelara, za lečenje krečnog legla (P. J. Nikolaev, 1987). U našim eksperimentima rastvori (suspenzije),  napravljeni od drvenog pepela, aktivnog uglja, natrijum bikarbonata (bikarbona soda - prim.prev.), imali su jaku baznu vrednost pH od 12 do 8,44. Pčele su podnosile tretiranje saća gnezda 2-4% -nim baznim rastvorima, ali konačnu ocenu njihovog dejstva na krečno leglo moguće je dati posle sprovođenja dopunskih istraživanja.

Preparati koje smo ispitali, tilan i farmazan (antibiotici iz grupe makrolida sa širokim spektrom dejstva, koji sprečavaju razmnožavanje i razviće mnogiih mikroorganizama) u laboratoijskim eksperimentima nisu imali mikocidno (antigljivično) dejstvo. Ipak pri tretiranju saća sa leglom tim preparatima, poboljšavalo se čišćenje ćelija sa obolelim leglom od strane pčela, za 10-15% i poboljšavalo se stanje pčelinjeg društva. Efikasno dejstvo tih preparata pri krečnom leglu objašnjavamo njihovom baznom reakcijom u šećernom sirupu i potiskivanjem propratnih infekcija u gnezdu. Preparati nisu pokazivali toksično dejstvo na pčele (ispitan je na desetinama pčelinjih društava). Ipak smatramo da je potrebno da se eksperimenti  ponove.

U uputstvima za primenu mikocida (antigljivičnih preparata) se kaže, da se tretiranje preparatima ponavlja, po pravilu, do isčezavanja kliničkih znakova bolesti. To znači, da se predviđa njihovo višestruko unošenje u gnezdo. Pčelari sprovode višestruka tretiranja društava, ali ne dobijaju uvek očekivane rezultate u njihovom ozdravljenju, smatrajući pri tome, da preparat nije efikasan. Veliko iskustvo rada na proizvodnim pčelinjacima je pokazalo, da lekovita sredstva, koje preporučuje Ministarstvo veterine za borbu protiv krečnog legla, imaju prihvatljivu efikasnost, ali se ona može povećati bez dodatnih tretiranja, samim tim umanjujući ukupnu količinu unešenih lekovitih preparata u gnezdo, kroz ispunjavanje niza uslova. Zadržaćemo se na nekima od njih. Potrebno je odmah pri pojavi prvih znakova bolesti pristupiti lečenju od krečnog legla, jer uspešnost primenjenih mera zavisi od stepena zaraženosti gnezda. Prognoza lečenja pri istovremenom ispunjavanju drugih veterinarsko – sanitarnih mera (dezinfekcija, zamena matica itd.) može biti povoljna za pčelinja društva sa slabom zaraženošću. Pognoza je neizvesna i nepovoljna za ozdravljenje pčelinjih društava sa srednjom i velikom zaraženošću. U slučaju ta dva poslednja stadijuma toka bolesti (ponekad i pri slaboj zaraženosti) preporučuje se sprovesti (u prisustvu nadražajne paše u prirodi) prebacanje pčela na voštane satne osnove ili dezinfikovano saće.

Utvrđeno je, da pri dugotrajnoj upotrebi jednog preparata, na pčelinjaku se pojavljuju populacije uzročnika krečnog legla, koje su otporne na mikocid. Tako, unisan nije davao očekivan efekat već treće godine korišćenja. Prema tome, pre lečenja je neophodno je odrediti osetljivost uzročnika krečnog legla (i drugih bolesti) na lekove. Radi ostvarenja toga, uzimaju se od sumnjivih pčelinjih društava komadi (10´10cm) saća sa leglom, šalje u veterinarsku laboratoriju, gde se sprovode odgovarajuća ispitivanja. U laboratoriji instituta otkriveno je, da su najveću osetljivost gljivice Ascospaera apis, izdvojene sa pčelinjaka Rjazanske oblasti, ispoljile prema nitrofunginu i nistatinu, koji su i bili preporučeni radi lečenja bolesti.

Efikasnost dejstva preparata zavisi i od načina njegovog unošenja u gnezdo, o čemu je prethodno govoreno. U određenoj meri, ona je vezana i sa vremenom sezone i sa pašom. Dejstvo preparata je efektnije, ako se primenjuje pri suvom vremenu na 15-17°C (za praškasta sredstva), pri obradi lekovitim rastvorima potrebno je da spoljašnja temperatura ne bude niža od 18-20°C. Mikocidi (antigljivični preparati) su efikasniji u prolećno vreme, kada je energija pčela usmerena na rast i razvitak društva i kada se znaci oboljenja tek pojavljuju. Prisustvo, pak, nadražajne paše, pojačava filogenetsku sposobnost pčela za uklanjanje uginulih ličinki iz gnezda, samim tim povećavajući  i dejstvo preparata. Što je veći unos nektara i polena, to se intenzivnije ispoljava higijensko ponašanje pčela za udaljavanje obolelog legla.

Efikasnost sprovedenog lečenja zavisi i od uzrasta saća u gnezdu pčelinjeg društva. Pri oboljenju legla od krečnog legla, truleži, kamenog legla i drugih bolesti, ćelije su napunjene milijardama spora različitih uzročnika, koji svoju virulentnost čuvaju desetine godina. Sa takvim startom zaraženosti, pčele nisu u stanju da se bore. Med iz takvog saća sadrži ogromnu količinu hifa i spora gljivica, košuljice obolelog legla. Društva koja se drže prvenstveno na tamnom saću, sedam puta češće oboljevaju od krečnog legla, nego ona na svetlim. pH vrednost legla, uzetog sa saća raznog uzrasta nije jednaka. Pčelinje leglo iz tamnog saća (4-5 godina upotrebe) ima niži pH (6,10 - 6,24). pH vrednost legla koje je odgajeno na sveže izgrađenom saću, viša je i iznosi 6,86 – 6,75; zaraženost takvog legla krečnim legom je znatno niža. Prema tome, radi povećanja otpornosti pčelinjeg društva na krečno leglo i sniženja zaraženosti pčelinjeg gnezda i pčelinjih proizvoda različitim mikroorganizmima, na pčelinjacima je neophodno svake godine sprovoditi obnavljanje saća (najmanje 1¤3 za sezonu, i više od toga) na račun gradnje saća.

Novo saće efikasnije podnosi tretiranje, bez čega mere lečenja ne daju pozitivne rezultate u borbi sa bolestima. Spore uzročnika na saću, u košnici, na opremi i drugim objektima, ne uginjavaju pod dejstvom terapeutskih preparata. Moguće ih je uništiti samo odgovarajućim dezinfekcionim rastvorima. Prirodna otppornost pčela na krečno leglo u meri kliničkog ispoljavanja, veoma varira. Mehanizam otpornosti na bolest nije do kraja upoznat.  Registrovani su slučajevi, kada su u prisustvu uzročnika u gnezdu odsustvovali znaci bolesti. U izvesnoj meri, ta činjenica se objašnjava prisustvom instikta za čišćenje gnezda, čija razvijenost varira ne samo po rasama, već i linijama, grupama i čak posebnim društvima. Praktično, taj kvalitet (instinkt čišćenja gnezda ili higijensko ponašanje pčela) u osnovi je selekcije društava otpornih na oboljenja, među njima i krečno leglo i potrebno je, po svoj prilici, da bude jedan od pokazatelja uspeha u selekciji u pčelarstvu uopšte. Na važnost veštačke selekcije ukazivao je G.I. Igrošin još 1928. godine, čije reči je neophodno doslovno shvatiti. On je pisao: «...lečenju bolesti treba priznati samo pomoćno i sporedno značenje, glavni rad pčelara treba da se sastoji u odgajivanju pčela sa povećanom otpornošću na bolesti. Jedinstveno sredstvo za to je – selekcija, koja se vrši na osnovu opštih zahteva higijene, i ukoliko prirodna selekcija za nas, velike proizvođače, nije prihvatljiva, veštačku je neophodno postaviti na čelo našeg rada sa pčelama, jer je samo u tome spas od buduće katastrofe pčelarstva...» Kao rezultat sprovedenog posla, moguće je izvesti zaključke, da se pri oboljevanju od krečnog legla opaža tendencija pomeranja pH vrednosti ka kiseloj reakciji, zato dodatno povećavanje kiselosti gnezda različitim preparatima pojačava tok krečnog legla.

Radi povećanja uspešnosti primenjenih mera u borbi sa krečnim leglom, neophodno je pristupiti lečenju pri pojavljivanju prvih znakova bolesti; odrediti osetljivost uzročnika na mikocidno sredstvo; u zavisnosti od pogodnih uslova izabrati najefikasniji način primene preparata u gnezdu; redovno sprovoditi zamenu saća, popunjavajući njihovu zalihu sveže sagrađenim; vršiti dezinfekciju saća, košnica, pčelarskog pribora i opreme, magacina i zimovnika; sprovoditi usmerenu selekciju pčelinjih društava, otpornih na oboljenje.

²Pčelovodstvo² 1 i 2 ¤2000

www.beekeeping.orc.ru

Povratak na početak