Indeks radova

Čarls Martin Simon

10 pravih principa drugačijeg pristupa pčelarstvu

Bee Culture - Juli 2001

Uspostavio sam mistični kontakt sa duhovnim jezgrom pčelarstva, i sada je sve moguće. Neki od vas iskusnijih moći će da se saglase sa tim, ali većina vas, siguran sam, neće znati o čemu govorim. Mnogi će biti iritirani onim što će videti kao moju aroganciju, ali naprotiv, to nije arogancija, to je skromnost. Pokušaću da pojasnim ali bez odavanja bilo koje od tajni zanata (tehnika preuzeta od gurua (duhovnih učitelja)). To je bila šala na moj račun. Ja nisam guru. Na njih gledam sa cinizmom. Ja sam pčelar sa četrdeset godina iskustva i sa mogućnošću da vam kažem gde grešite.

Naši pčelarski preci, velike ličnoste koja su definisale principe modernog pčelarstva, Langrstrot, Dadan, Rut, ... zašto su oni bili tako vidno uspešni? Odgovor je jednostavan: zato što nisu znali šta rade. Oni su sve smišljali i stvarali usput. To je kreativan princip, i tako se to radi. Jednom kad su standardi bili postavljeni i uklesani u kamen, slike i dijagrami i postupci odštampani u knjigama, mi sad imamo modele da sledimo, a mi to ne možemo. Sve što dolazi posle prvog je sporedno (u najboljem slučaju). Nikad više neće biti isto. Da bi mi uspeli moramo postati prvi. Moramo videti pčelarstvo potpuno novim očima, baš kao što su radili naši veliki pioniri.

Što sam više učio pčelarstvo, manje sam znao, dok, konačno, nisam znao ništa. Ali, iako nisam znao ništa, još uvek sam imao mnogo toga da zaboravim. Mi ne možemo nikako, mislim zaista nikako, ponavljati ideale iz knjiga, iz istorije. Kako je Langstrot radio sa svojim društvima bez velike opreme? Posebno kada je bio potpuno onemogućen mesecima i mesecima. Kako je to radio? Jednostavno. Bio je lud. Ludi ljudi mogu da urade fenomenalne stvari. Genijalnost je druga strana ludosti.

Rano sam shvatio da ako pratim napisana pravila, propašću. I kako neko ko zna za bolje može da odluči da propadne? Ali trebalo mi je mnogo vremena da to shvatim. Počeo sam baš nalik svakom drugom, pokušavajući što mogu bolje da pratim knjige.

Trebalo mi je 20 godina da sakupim hrabrost da prodam moju centrifugu, iako mi je pre toga trebalo 10 godina da uštedim dovoljno da je kupim, kao i kamion sa pavoljonom pozadi da služi kao pokretna prostorija za vrcanje. Baš sam bio glup tada. Mislio sam da je  med najvažniji. Čitao sam sve knjige, posebno Ormandovu, posebno deo gde on kaže: “Med je novac”. Kupio sam svu “potrebnu” opremu.

Ali nemojte me pogrešno shvatiti. Ja volim Ormanda (Ormand). On je moj prijatelj. Priznat velliki majstor igre, pčelar treće generacije, autor dve velike knjige, nosilac svetskog rekorda u Ginisovoj knjizi rekorda za najveći prinos meda dobijen iz jedne košnice u jednoj sezoni sa jednom maticom, 404 funti (oko 202 kg) rekord koji je trajao od 1957-1963, kada je oboren jedino korišćenjem više matica. Ormanov pravi rekord sa jednom maticom najverovatnije nikad neće biti ozbiljno ugrožen. Ali on ipak više ne gaji pčele. Desilo se nezamislivo. To nije zato što je previše star. On jeste veoma star, ali još radi u stolarskoj radionici. Ono što se desilo su krpelji koji su ga zbrisali.

Ormand je igrao po pravilima. Kupovao je sredstva protiv krpelja i pratio upustva. Ja sam kupovao takođe. Ali kada sam rukovao njima, mogao sam da ih osetim u mojim desnima, dok su još bila zapakovana i osetio otrov, tako da to nisam koristio. Tako su moje pčele stradale. Ali Ormanove pčele su stradale takođe. Osim toga, mi smo slušali izveštaje sa svih strana države da to nije delovalo. Ali “oni” su insistirali da mi to ipak koristimo, navodeći da smo, ako ih ne koristimo, i mi deo problema. Ali kad bi to koristili, naše pčele bi i dalje stradale. Godina za godinom, ja to nisam koristio. Godina za godinom, počinjao sam sa novim rojevima u proleće, samo da uginu u jesen i ranu zimu. Nisam odustajao samo zato što nisam mogao. Onda smo čuli da su sredstva protiv krpelja zakonom zabranjena u Skandinaviji.

Ormand sluša svoj unutrašnji glas. Ja odgovaram na svoj unutrašnji impuls. Nije da sam protiv detaljnog rada. Ipak, napisao sam i dalje održavam deset knjiga u štampi. Prepravljao sam ih bezbroj puta - još uvek ih prepravljam, radim sav posao, uredjivanje, dizajn, štampu, sečenje, ručno povezivanje. Ali nešto me muči u vezi sa satnim osnovama, od prvog dana. Moj unutrašnji impuls mi definitivno nije dao da ih koristim. Naučio sam kako je sve u redu, koristio ih mnogo godina, čak i kada sam nedvosmisleno bio protiv njih.

Onda sam pronašao (smislio) moje ramove bez satnih osnova. Napravio sam ih ručno, uz pomoć Ormana, pošto mu se dopao način kako oni funkcionišu i želeo je da učestvuje u tome, i prodavao ih širom sveta nekoliko godina, sve dok se cena drveta nije udvostručila, a onda i utrostručila, i završilo se da me je više koštalo sirovo drvo nego što sam mogao prodati gotove ramove. Tako da sam morao da ostavim posao. Ali, poenta je da sam platio cenu. Ne izbegavam da radim tek da to izbegnem. Kao što je već rečeno, ne radim posao bez smisla, tek da nešto radim. Radije neću da radim ništa nego nešto bez smisla.

Masovna proizvodnja u pčelarstvu je najopasniji proces u našem svetu. Veliki pioniri modernog pčelarstva stvorili su ogromnu imperiju ne znajući šta su uradili. Motivacija je bila i još uvek je, kako uzeti najviše ulažući najmanje. Ti veliki ljudi nisu imali predstavu kakve su stare budale, i kako će njihovi principi postati univerzalno opasni.

Uzmimo situaciju sa trutovima kao primer. Oni su ispravno rezonovali da, pošto je potrebno samo nekoliko trutova da oplode maticu, uzalludan je posao društva da održava stotine ili hiljade trutova. Zato su veliki umovi seli za sto za crtanje i opisali parametar šestougaone ćelije baziran na dimenzijama pčele radilice, isto tako su stvorili satnu osnovu na ovom principu, čime su otežali društvu odgajanje trutova. Odvijao se rat između društva koje se priprema da odgaja trutove i pčelara koji nastoji da  suzbije njihove prirodne težnje. Vrhunac ovog procesa je postignut plastičnim satnim osnovama za radiličko leglo, koje to (gajenje trutova) čine nemogućim. Ali čak onda, pčele izvlače poprečno saće i pokušavaju da tu odgaje trutove. Ljudska genijalnost i tehnologija su nadjačale, i populacija trutova se smanjila, proizvodnja meda se povećala, praksa je smatrana brilijantnom, i radiličke satne osnove su bile jednostavno još jedan standard industrije koji se ne dovodi u pitanje.

Problem je u tome što varoa više voli trutovsko leglo. I kada je nestašica trutova, prljavi pokvareni parazit nema izbora već da migrira u radiličke ćelije. Klopke trutovskog legla postale su aktuelne u Evropi, ali izgleda da u SAD zahtevaju previše intenzivnog rada. Neki inteligentni proizvođači nude trutovske satne osnove ali one nisu postale popularne. Radna etika u ovoj zemlji glasi: uradi najmanje što možes. Drugim rečima samo dovoljno da te ne otpuste.

Ako zvučim ogorčeno, to je zato što jesam. Kada je sve što ste naučili pogrešno, vi ćete se ili promeniti ili propasti. Ja se molim za hrabrost da se promenim. Čak iako sam jedan stari čovek, razumem vrednost toga da ne krenete mojim putem.

Iako nisam voleo satne osnove, od prvog dana, trebale su mi godine da razvijem hrabrost da prestanem da ih koristim. Još više godina je prošlo pre nego što sam bio u mogućnosti da odustanem od ubitačne odanosti centrufugiranju i godine da odustanem od stalnog stremljenja za “pravim ramom” koji se koristi u procesu centrifugiranja.

Nema pravih linija u Prirodi, ... Priroda se gnuša simetrije. Naravno, stvari izgledaju simetrične, ali one to nikada nisu, ne kada ih posmatrate dovoljno blizu. Simetrija je čovekova interpretacija, želja, jedna iluzija. Stav koji vodi ka idealizaciji, ka postavljanju strogih standarda je zaista problem.

Na sreću bio sam dovoljno bistar, kada su pčele počele da uginjavaju, da mogu da se orijentišem svom poslu ka pčeli i istrebljivanju osa. Postao sam istrebljivač isto kao i pčelar. Tako posle godina suočavanja pčelinjih društava svim vrstama podneblja, nisam mogao a da ne naučim neke stvari, o sebi kao i o njima. Jedna od glavnih stvari koju sam otkrio je bila da nešto u mom umu uvek teži ka pravoj liniji. Počeo sam da verujem da je to mentalna bolest koju sam pokupio od mojih učitelja. Da naglasim: nikada nećete naći pravilan ram u prirodi. Mislim nikada. To nekom nešto može da znači.

Deset principa drugačijeg pčelarenja Čarlsa Martina Simona:

Princip broj 1. Radi sa Prirodom, ne protiv nje.  

Princip 2. Profit ne znači ništa ako ste mrtvi

Postulati naših predaka su da krupnije pčele daju više meda. Što krupnija pčela više nektara i polena. Što veća ćelija, više prostora za odlaganje. I tako dalje. Zato su napravili veće radiličke ćelije i to postaje standard.  

Princip 3. Mrtve pčele ne daju med.

Anatomski krupnije pčele su metabilički tromije pčele, više sklone bolestima i štetočinama. I bolesti su došle. Industrijski standard je bolešljiva pčela.

Moji susreti sa divljim pčelama ulili su mi veće poštovanje prema pčelama i prezir prema načinu na koji mi obično radimo sa njima.

Znao sam da sam završio sa pčelarenjem, onakvim kakvim ga mi poznajemo, kada sam čitao publikaciju velikog naučnog otkrića “gen pčela čuvarica” u vezi sa opstankom kada je reč o Varoi. Upravo tu se moja sumnja konačno raspršila i shvatio sam da našom industrijom upravljaju ludaci. Oni su poludeli od straha od smrti, a istovremeno se neodoljivo prema njoj kreću. Smrti naših voljenih pčela. Smrt naše voljene industrije. Smrt nas samih.

Azijska pčela, istorijski domaćin varoe, pčela koja koegzistira sa njom uspešno milionima godina, obično ne naseljava unutrašnji prostor. Ona boravi na otvorenom. To vodi ka zaključku da kada varoa opada, pada u prazninu, koja je dobro mesto za nju. Mlada azijska pčela provodi manje vremena u ćeliji, što daje varoi manje vremena da uradi svoj prljavi posao. To je ključ, ne “gen pčelarske kuće”, šta god “naučnici” govorili. Ali ja neću da kažem da taj gen ne postoji. Zanima me njegova interpretacija. Isto kao što tražim interpretaciju “pčelinjeg plesa”. Tradicionalno objašnjenje  pčelinjeg plesa kategorički je oboreno posmatranjem jednog jedinog faktora: čovek posmatrač posmarta odozgo. Lice pčele koja pleše je u bočnoj ravni. Šta pčela opaža i šta čovek opaža su dve potpuno različite stvari. Ja priznajem da se ples dešava. Ne priznajem da je ta komunikacija bilo šta drugo. To je podela uzbuđenja sa drugim pčelama. Znanje gde je nektar ili ma šta drugo je dublje od toga. Društvo je manifestacija generacija integrisanih sa šablonima okoline. Tu je veliki um u igri koji su ljudi generalno nesposobni da razumeju.

Još jedan značajan faktor zaostajanja Apis mellifera je stalna zloupotreba izvršena od strane učenja zanata Društva ostavljena bez pomoći imaju potpuno različitu svest od domaćih vrsta. Domaće pčele su konstantno uznemiravane. Društvo je ujedinjeni um. Kada je otvoreno i kada se njime manupuliše, proces mišljenja je zbrkan. Kada se dimi, ono mora da obrati pažnju na druge stvari. Stres je dobar. Stres je loš. To zavisi od vrste. Vežba je stres. Tuča je stres. Jedan događaj može razviti samopoštovanje; drugi ga može razrušiti. Ali efekti su reverzibilni, bazirani na drugim uslovima, od kojih je najznačajniji kako subjekt interpretira iskustvo. Tu ima mnogo promenljivih.

Veština kojom se radi oko košnice je u mnogome povezana sa efektom koji će taj rad da ima u budućnosti. Dobar i vešt radnik će raditi tako da pčele nikad ne opaze da se bilo šta dešava. Zaista, one će raditi svoj posao kao da se ništa ne dešava. Kvalitet, kvantitet i vrsta mentaliteta pčelara su najbitniji. Neki pčelari čine pčele nervoznim samom svojom pojavom u blizini košnice. Teško takvim pčelarima i njihovim pčelama kad oni zapale dimilice i otklope poklopne daske. Za pčelarstvo treba da se uvedu dozvole, a ja da budem onaj koji ih izdaje. Bilo bi onda veoma malo pčelara. Ponovo je potrebno da naglasim: ovde nema arogancije, to je skromnost. Ja zaista u srcu imam vaše interese i interese pčela.  

Princip 4: nemojte se boriti protiv njih.

Kada se setim svih godina koje sam potrošio u borbi protiv mrava i o svih tehnika koje sam koristio, ne znam da li da se smejem ili plačem. Upravo sada imam gole ramove sa medom i otvorene tegle meda u mojoj kuhinji, i puno je mrava takođe,  ali oni ne diraju med. Kako je došlo do toga? Zato što ne želim da se borim sa njima. Ja ih hranim. Ovde je tegla sa medom na tezgi postavljena radi njih, gde oni mogu da dođu u uzmu koliko žele. Oni su ga u početku uzimali masovno, onda su izgubili interes. Očigledno, ako ne mogu da dođu do nečega, onda to žele. Ako mogu da imaju ono što žele, onda više to ne žele.  

Princip 5: Pčelarstvo nije radi meda  

Princip 6: Nije ni radi novca  

Princip 7: Pčelarstvo je radi opstanka

Dobro, faktički, nije radi opstanka, pošto niko ne opstaje. Radi se o kvalitetu života dok smo živi. Učinite sve da život pčela bude što je moguće bolji i vama će biti isto. Nemojte razmišljati o “maksimalnoj proizvodnji”. Suštinski manje od maksimuma je bolje nego nemati ništa. Naučite kako da ostavite pčele na miru. Blagotvorno zanemarivanje je način. Snabdite ih odgovarajućim prostorom. Standardne košnice, ako su ispravne, su prihvatljiva staništa za pčele, ali nemojte koristiti satne osnove.  

Pored toga što određuje veličinu ćelija, satna osnova je kontaminirana. Samo najstariji, najviše korišćen vosak koristi se za satne osnove. Stari vosak apsorbuje i zadržava zagađenja takva kao što su pesticidi. Slobodno koristite ramove. Ramovi omogućavaju da se olakša izvođenje radova. Ali činjenica je, samo satonoše su dovoljne, bar za ćelije legla. Dalje, iznad košnice (u nastavcima), trebaće vam možda kompletni ramovi da biste odredili donje pregrade i da se sačuva razmak između vrha od donjeg rama i dna gornjeg.  

Imam 15 košnica dok ovo pišem (Decembar 2000) posle mnogo godina kako nisam imao nijednu u ovo doba godine. Kako sam uspeo? Ne znam, i to je odgovor. Kako su godine prolazile, sve više i više sam pokušavao da moje pčele ostanu divlje, da ne radim mnogo oko njih. Imam prinos nekog meda, polena i propolisa, ali sam to uradio sa stavom “ostavi na miru”. Nadam se da dobro žive. Pored toga ne tražim niti očekujem ništa od njih. Ako napreduju, dodajem medišta. Ako donose višak meda, uzimam deo. Kada je moje saće iskrivljeno i zaglavljeno među nekoliko ramova, koristim bežalicu da sklonim pčele pre uklanjana saća.

Presujem saće i cedim ga kroz sistem perforiranih plastičnih kofa. Čuvam samo malo meda sa saćem da se jede prirodno. Može se desiti da upravo najiskrivljenije saće bude najbolje.

Bio sam protiv da prethodnih godina investiram novac u opremu, zbog situacije sa varoom. Zbog toga, koristim staru opremu koju bi normalni pčelar odbacio pre više godina - u stvari nešto od toga je bilo izbačeno od strane normalnih pčelara - i meni je simpatičnije sve više i više što je u gorem stanju.

Razmišljam o radu sa košnicama bez podnjača i na postoljima ove sezone, barem tokom toplih mesecci, i razmatram dizajn podnjače za hvatanje opalih varoa.  

Princip 8: Zaboravite sve što ste ikad naučili i počnite da posmatrate šta se stvarno događa.

U vezi sa tim poslednjim principom. Jedna od prvih instrukcija koje sam dobio na početku je da vodim precizne beleške. Ali shvatio sam da bi precizne beleške bile u najboljem slučaju nejasne. Kada se pozivate na beležnicu koja opisuje događaje u košnici po datumu, ne vidite košnicu kakva zaista jeste. Nivo informacija koje mogu biti ubeležene nije najvažniji, nema ništa sa onim što se dešava sa košnicom o kojoj se radi, i sprečava vas da vidite ono što je stvarno najvažnije.

Štaviše, posmatrao sam da što se više borite da očuvate vaše pčele živim, one brže umiru. Oslobodite ih, dajte im slobodu, slobodu da umru kao i slobodu da žive, i one će živeti bolje. 

Princip 9: Ostavite vaše pčele na miru.  

Princip 10: Ostavite mene na miru.

Naravno, ja sam lud i ponosan sam na to.

__________

Čarls Simon praktikuje ovih 10 principa sa pčelama u mestu Soquel, Kalifornia

www.Bee Source.com

Prevod sa engleskog

Predrag Cvetković

Oliver Mihajlović