Najpre o prognozi termina cvetanja bagrema. U redovnom tekstu o radovima u aprilu procenjeno je da ove godine cvetanje najverovatnije neće da počne u aprilu, kao ranijih godina. Dosadašnje temperature vazduha nisu bile previše visoke, noći su uglavnom bile hladne, ali može se reći da smo imalli prilično ustaljeno lepo vreme, uz samo kratkotrajna zahlađenja, tako da je izgleda to uticalo da se pupoljci bagrema nešto brže razvijaju. Sada u vreme pisanja ovog teksta, 17. aprila, u nizijskim delovima centralne Srbije pupoljci su dugački odprilike 2-3cm, pupoljci veći od toga su samo na vrlo ranim lokacijama i posebnim stablima. Ta veličina pupoljaka se uglavnom odnosi na mlađa stabla i na sunčanijim terenima. Može da se predpostavi da je znatan broj stabala ima manje razvijene pupoljke, pogotovo ona starija i ona koja su u bagremovim šumama, naravno i ona na osojnim stranama. Imajući u vidu da se do kraja aprila prognozira i dalje lepo i toplo vreme, uz jedno kraće malo zahlađenje , za bagrem sa takvom veličinom pupoljka može da se očekuje da će se rascvetati pred kraj aprila. Po svemu sudeći imamo još jedno u nizu ranih cvetanja, koje će verovatno da se odlikuje time da će nešto duže da traje i da će razlike u cvetanju u nižim i višim predelima da budu bar u nekoj meri veće nego obično. To se procenjuje po tome što se po vremenskoj prognozi Hidrometeorološkog zavoda Srbije do kraja aprila ne očekuju preterano visoke temperature.

Cvetanje voća i druga paša u aprilu (maslačak, vrbe...) poklopilo se sa povoljnim vremenskim uslovima, što se ne dešava baš često. Dovoljno je da se prisetimo prošle godine kada je zbog hladnog vremena propala praktično cela voćna paša (osim malo paše dženerike) kao i cela bagremova paša, što se odavno ne pamti da se nešto tako dogodilo. Dakle, kao što su ekstremno nepovoljne sezone retkost, retkost su i ekstremno povoljne i mnogi pčelari sa kraćim iskustvom nisu do sada nikada ni imali priliku da vide kako izgleda neka dobra i jaka paša. Nadamo se da će pčelari to moći da dožive ove godine, kako na aprilskoj paši tako i na paši bagrema i narednim pašama.

Odlika ovog proleća su i prilično niske noćne i jutarnje temperature, što verovatno ključno utiče da pčele ne prelaze lako u medišne nastavke koji su dodati u voćnoj i drugim pašama u ovo doba. Za sada su unosi nektara veoma dobri i vidno je da se društva odlično razvijaju. Ipak, pomalo je čak i neobično to videti u ovo doba, ali ima i pčelinjaka gde se zamena starih pčela mladima nije odigrala uspešno, pa takva društva i dalje vrlo sporo napreduju ili čak i propadaju. To se odnosi i na pčelinjake koji su bili zapušteni - bez odgovarajuće nege i gde pčele nisu dobro ni pripremljene za prezimljavanje. Tu sigurno ima i znatan broj pčelinjih društava koja su zaražena nozemozom.

U ovo vreme jaka društva u DB košnicama imaju po 6 i više ramova legla vrlo velike površine. Kod LR košnica dobra i jaka društva imaju 7-8 ramova velikog legla. Gledano po broju pčela, kod DB košnica dobra društva zaposedaju celo plodište 12-to ramne košnice, a kod LR zaposedaju pun jedan nastavak i u velikoj meri popunjen i drugi nastavak. Do kraja meseca društva će biti još brojnija i sigurno je da će biti spremna da koriste bagremovu pašu, bez obzira što opet nastupa rano.

Što se tiče pojave rojevnog nagona, čini se da se za sada to ne javlja u većoj meri. Dobri i redovni unosi nektara deluju povoljno na radno raspoloženje pčela i time u nekoj meri predupređuju pojavu rojenja. Ipak, tamo gde je prostor plodišta ograničen i gde su plodišta pretrpana unosom nektara i polena, vrlo je moguće da će biti pojave rojenja, pogotovo po završetku voćne paše i kasnije. Kada počne bagremova paša, može se samo pogledati da li su pčele prešle u medišne nastavke i tamo gde eventualno nisu treba pogledati da li možda društvo nije ušlo u rojevno stanje. Na nameru za rojenje može nekada da ukaže i veća gradnja "zvončića" - potencijalnih početaka za matičnjake, ali to nije uvek i siguran znak.

Koji radovi na pčelinjaku se savetuju za ovu drugu polovinu aprila? Za slučaj DB košnica, tamo gde su plodišni nastavci kompletirani ramovima, savetuje se postavljanje medišnih nastavaka, ako to do sada nije urađeno. Ako je u plodištima nepun broj ramova, onda naravno treba dodavati ramove sa voštanim osnovama ili izgrađene ramove za proširivanje, kako bi se društva što više razvila. Ipak, treba znati da se u bagremovu pašu (isto važi i za sve druge paše) može ući i sa plodištem bez punog broja ramova - tako da se stavi pregradna daska. Time se postiže da pčele brže ispune postojeći prostor i da brže pređu u medišta.

Kod LR košnica, zavisno od toga da li se radi sa plodištem u jednom ili dva nastavka, pčelari svakako treba da obezbede proširenje kako prostora u plodištu tako i ukupnog prostora u košnici: dodavanje drugog nastavka, proširivanje pojedinačnim ramovima, dodavanje medišnih nastavaka.

Pošto se dakle početak cvetanja bagrema u nizijskim predelima očekuje već krajem aprila, ako nekim slučajem medišta dotle nisu postavljena na košnice, tada ih treba obavezno staviti. Čak i ako su medišta ranije postavljena, tada bi bilo dobro dodati još po jedno medište, jer unosi nektara na bagremu mogu da budu znatno veći nego na voćnoj paši. Posle toga sledi dalje nadgledanje toka paše i unosa i prema situaciji pčelar će nastojati da postupi na najbolji način. Treba znati da u našim uslovima, april, maj i jun predstavljaju perid kada se sa dobrim pčelinjim društvima i pri uslovu povoljnih vremenskih prilika i solidne paše može veoma mnogo uraditi i postići (gradnja saća, obezbeđenje rezervi hrane za pčelinja društva, dobijanje meda za vrcanje, dobijanje drugih pčelinjih proizvoda, formiranje rojeva...). u Vojvodini, gde ima suncokretove paše, to se odnosi i na jul.

Redovno dati radovi za april mogu se videti na linku april_2020.