[Kalendar radova]

Predrag Cvetković

Januar 2001

Klimatski uslovi

Relativno toplo vreme se nastavlja i početkom prvih dana januara. Počelo je cvetanje visibaba, leske. Po svim prilikama, period maksimalne aktivnosti Sunca, koji traje još od prethodne godine ispoljava se kroz izuzetno blagu zimu. Nemoguće je sa sigurnošću predvideti vremenske prilke u daljem periodu, ali svi su izgledi da će ova zima biti jedna od najblažih.  

Drugom polovinom januara meteorolozi najavljuju niske temperature do kraja meseca. To će uticati da pčelinja društva ne razvijaju leglo u velikoj meri i pomoći će boljem zimovanju. Matice koje još nisu počele da ponovo zaleću verovatno će zastati još neko kraće vreme. One koje su započele, zbog niskih temperatura nosiće nešto manje jaja, tek da održavaju leglo. Neki pčelari iz drugih krajeva Srbije, pa i iz trsteničkog kraja, javljaju i o društvima u kojima matice nisu ni prestajale da nose od jeseni. Smatram da to nije povoljno, ali s obzirom na blagu zimu, mislim da ne bi trebalo da bude ni previše opasno, ako se preduzmu mere da društva ne stradaju od gladi.

Važno je da se i nadalje ne vrši podsticanje zaleganja prevelikim utopljavanjem košnice niti prihranom sa dodacima u vidu kvasca, sojinog brašna itd. Citiraću uglednog jugoslovenskog velepčelara, Gospodina Ivana Venera, koji je na jednom predavanju rekao da , kada bi mogao matici da komanduje kada u novom ciklusu zaleganja da započne polaganje jaja, odredio bi da to bude što kasnije.  

Stanje u pčelinjim društvima

Krajem decembra, prokontrolisano je samo nekoliko pčelinjih društava, u nekim je bilo legla a u drugim ne. Konrola početkom januara u nekoliko košnica u trsteničkom kraju je pokazala da legla nema u većini kontrolisanih. Da ne bi dodatno uticali na započinjanje zaleganja i povećanje legla, ne bi trebalo da pčelari sada dodatno utopljavaju svoje košnice. Naprotiv, bolje je u ovom mesecu i skinuti izolacioni materijal, pa ga dodati sredinom februara. Uginuće starih pčela je za sada malo i košnice su uglavnom čiste. Nema nikakvih problema sa pročisnim letovima, pa je smanjena opasnost od pojave nozemoze. Ta opasnost će postojati ako posle pojavljivanja legla u košnicama nastupi duži period hladnog vremena. Tada se može očekivati i veća potrošnja hrane, kako meda, tako i polenovog praha. Do sada, potrošnja meda je bila relativno mala.

 Pčelarski radovi

Obilaziti pčelinjak, kontrolisati da li je sve u redu sa postoljima, košnicama, pogledati poletalljke, da li u vreme toplih dana pčele izleću iz svih košnica. Pri tome, treba imati u vidu da sva pčelinja društva ne izleću na pročisni let u isto vreme.

Ovi dani se mogu iskoristiti za dodavanje šećerno mednog testa društvima koja nemaju dovolljno hrane. Detaljnije ćemo objasniti recepte za pravljenje šećernih pogača, kako bi pčelari samo mogli da ih naprave. ljenje mednih pogača za prihranjivanje pčela je sledeći:

 Šećerno medno testo

Na 1kg šećera u prahu, doda se približno 300 grama razgrejanog meda (do temperature da se može pipnuti prstom, oko 40-45 stepeni i meša varjačom ili rukama, dok se ne napravi čvrsto testo. Ako je šećer sitnije mleven, za mešanje će se utrošiti više meda, a krupnije mleven šećer će usloviti upotrebu manje količine meda.  Treba uvek ostaviti na stranu nešto šećera, kako bi mogao da se doda u masu, ukoliko bude retka, a med se dodaje ako je pregusta. Testo treba da bude dovoljno gusto, da se ne lepi za prste, bolje je da bude i gušće, jer ako je retko, iscureće i napraviti štetu. Za probu mogu da se oblikuju kuglice i kad se stave na sto, da se ne razlivaju i ne menjaju oblik. Zatim se oforme lopte od testa u težini od približno 1kg, a po potrebi mogu i manje ili veće. Stave se u plastične kese, koje se koriste za stavljanje namirnica u zamrzivače, i varjačom, ili uz pomoć flaše, se razvuku u tanku pogaču, debljine oko 1-1,5cm. Zatim se kesa zatvori, zavarivanjem pomoću struje, lepljivom trakom, a može samo da se preklopi i ne zatvara. Dobro je da pogače odstoje bar jedan dan, na ravnoj podlozi, a zatim mogu da se dodaju pčelama. U zavisnosti od tvrdoće pogače, plastika se otvara manje ili više, kako bi pčele mogle da je koriste. Prosečno tvrde pogače se obično otvaraju tako što se skalpelom ili žiletom izrežu tri trake širine po oko 1cm, po širini pogače. Kada se postavlja na ramove, stavlja se da razrezi stoje popreko u odnosu na satonoše. Ako je klube npr. rašireno, i pogača se može staviti po širini, a u tom slučaju, mora se otvarati razrezima po dužini - opet popreko na satonoše. To je dobro zbog uzimanja od strane pčela, a i da se pogače ne bi lako srozavale - curile. Nešto ređe pogače se otvaraju tako što se samo napravi nekoliko rezova skalpelom po širini kese i ne vade se isečci plastike. Ako je pogača retka, i to može biti dovoljno da iscuri i napravi opasnost, pa treba biti obazriv i eventualno izvršiti probu kod kuće. U proleće, kad je toplije, ili i zimi, kod jakih društava, koja su odozgo dobro utopljena, pogača se može stavljati na satonoše i otvarati sa gornje strane, a to je pogodno i kada je ređa.

U takvu pogaču nije potrebno stavljati nikakve dodatke, mada se mogu praviti sa dodavanjem malo mlake vode, tada ide više šećera, ili sa dodatkom malo soka od limuna, ili jabukovog sirćeta, npr. 1 kašičica na 1kg pogače.

Kada se pogača dodaje kasnije, kao podsticaj, u februaru ili martu, može se na 1kg šećera staviti 50 grama pekarskog kvasca. Kvasac se prethodno skuva u malo vode (i on sam otpušta vodu), kuva se da vri najmanje 5 minuta i pazi da ne iskipi. Pomeša se sa medom i dodaje se šećer u prahu, sve dok se ne dobije čvrsto testo. Kvasac zamenjuje polenov prah i koristan je za stimulaciju razvoja legla u proleće.

Varijante tog recepta se zasnivaju samo na dodavanju različitih dodataka. Za prvi deo zime, kada se pogača ne daje kao podsticaj leglu već kao dopuna hrane i pomoć da pčele ne uginu od gladi, dodaci mogu biti: limunov sok, sirće, beli luk, a kasnije: kvasac, mleko u prahu, surutka, jaje, polenov prah itd.

Drugi načini pravljenja pogača se zasnivaju na kuvanju šećera u kristalu i bez upotrebe meda, a koriste se i recepti sa kuvanjem šećera u kristalu i sa dodavanjem meda, kada je kuvanje završeno (npr. 0,5kg na 10kg šećera). Može se vršiti i kombinovanje - kuvanje šećera u kristalu i dodavanje šećera u prahu radi zgušnjavanja, ali sve to su složeniji postupci.

Ostali radovi

Povratak na početak