Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković  

AVGUST 2002

Stanje na pčelinjaku

U pogledu količine hrane, stanje na pčelinjacima je vrlo različito. Ima društava sa velikom količinom hrane u plodištu, velikim mednim vencima ali i dosta i suprotnih slučajeva, društava koja nemaju dovoljno hrane i koja zbog toga već trpe jer se slabije razvijaju. To je najviše zavisilo od lokalnih pašnih  prilika ali i toga koliko je meda pčelar uzeo za sebe. Zaraženost varoom je takođe različita, ide od male do zabrinjavajuće.

Prinosi meda ove godine su bili u najvećem broju slučajeva mali ali ipak bolji nego prethodne.

Radovi na pčelinjaku

Glavni zadatak pčelara u avgustu je priprema pčelinjih društava za prezimljavanje. Radi toga, potrebno je izvršiti pregled društava i ustanoviti stanje, u pogledu zdravlja (varoa, bolesti legla idr.), količine hrane, brojnosti društva, kvaliteta matice. Kada se to utvrdi, onda se pristupa ostvarenju konkretnih zadataka.

Da bi pčelinja društva bila sposobna da uspešno prezime i naredne godine budu produktivna, a i da bi se izbegla kasnija briga pčelara oko hrane, neophodno je u avgustu i eventualno početkom septembra obezbediti u košnicama neophodnu količinu hrane. Proračun koliko je hrane neophodno može se izvesti ako se zna da bi po jednom DB ramu društvo trebalo da ima od 1,5 do 2kg hrane, računato prosečno. Za LR ram je to oko 1,5kg ili eventualno nešto manje, a za ostale košnice je račun sličan. Pri tome se uzima u obzir ukupan broj ramova zaposednutih pčelama. Najbolje je da sva ta hrana bude prirodnog porekla a ukoliko to nije moguće, onda se pristupa dodavanju ramova iz rezerve ili prihranjivanju. Pri dodavanju ramova se mora voditi računa da se ne prenese bolest. 

Društva je najbolje prihranjivati većim količinama sirupa (1-2-3 litara odjednom) u kraćem roku. Koristi se sirup koncentracije 50% ili sa nešto više šećera, u odnosu prema vodi 3:2. Pri prihranjivanju voditi računa da se ne izazove grabež, prihranjivati pred veče, ali je moguće i rano ujutru ili dva puta dnevno ako nema opasnosti od grabeži. Snabdevanje pčelinjih društava dovoljnom količinom hrane će ih vidno ojačati. Ne treba se bojati blokade jer će pčele dodati sirup ubrzo rasporediti na odgovarajuče mesto. Ono na šta treba obratiti pažnju je da se prihranjivanje radi dopuna zalihe ne vrši dok se u košnici ne postavi konačan raspored ramova na kojima će pčele zimovati. Takođe, društvo je potrebno suziti na onoliko ramova koliko zaposeda, jer će se tako lakše prihraniti i ta hrana će biti bolje raspoređena.

Radi toga, potrebno je iz plodišta, iz centralnog dela gde će se klube smestiti, ukloniti mlado nezaleženo ili nedovoljno zaleženo saće. Ako se oko toga dvoumimo, može se malo prihraniti i sačekati, pa ako takav ram ne bude zalegnut, ukloniti ga skraja ili još bolje ostaviti za proleće. 

Kod DB košnica višak ramova sa po malo meda se stavlja  iza pregradne daske a kod LR u donji nastavak.

Kod LR košnica, treba imati u vidu da snažna društva najbolje zimuju u dva nastavka, pa ako je  potrebno i u tri nastavka. Ako bismo dozvolili da leglo bude samo u jednom, donjem nastavku a hrana, na primer da bude koncentrisana u gornjem, onda bismo rizikovali da društvo u toku time strada od gladi jer možda neće moći da pređe u gornji nastavak. Da bismo to izbegli, najbolje je izdvojiti u gornji nastavak nekoliko punih ramova sa medom a u sredinu staviti 3 rama sa leglom i vencima meda. Kada se pčele u jesen izlegu iz ćelija u donjem nastavku, klube će se smestiti da zimuje delom u gornjem, delom u donjem nastavku i matica će na proleće tu početi da zaleže. Da se ne ruši saće koje su nadogradile kao most, košnicu ne bi trebalo više otvarati ako nema potrebe.

Ako su pčelinja društva u LR košnicama slabija i sa hranom i sa pčelama, preporučujemo da se leglo smesti u jedan nastavak i on da bude gore. Ispod ćemo staviti prazno saće ili saće sa malo meda. Polenov prah ne bi trebalo da se nađe u nastavku koji zimi neće biti pokriven pčelama, jer se tokom zimovanja može ubuđati. Društva koja zauzimaju samo 4-5 ramova, moćemo ostaviti daa zimuju u jednom nastavku. 

Kada pčelinja društva budu snabdevena dovoljnim količinama hrane može se vršiti podsticajno prihranjivanje koje će ujedno pomoći da pčele zaklope prerađen sirup. Tada se u sirup mogu dodavati i neki dodaci kao polenov prah (iz zdravih društava), zatim prokuvan kvasac, minerali i slično.

AŽ košnicama ćemo uzeti višak meda a ako bude ramova sa malo meda možemo ih privremeno (ili i tokom zime) ostaviti u prostoru medišta, s tim da taj prostor odvojimo od plodišta naprimer plastičnom folijom koja je po ivicama malo povrnuta da pčele mogu da prelaze i prenose med.

Pri pregledima košnica treba obratiti pažnju na kvalitet pčelinjeg legla i matice, ali i na kvalitet saća. U centru klubeta ostavljati pravilno izgrađeno i ne suviše staro saće. Matice starije od 2 godine bi trebalo zameniti što pre kako se ne bi desilo da zimi stradaju ili na proleće da ne mogu da razviju snažna društva.

Slabija pčelinja društva i rojeve možemo staviti po 2 u zajednićku košnicu, jer će tako lakše prezimiti. Suviše slaba društva, bez hrane ili sa lošim maticama ne treba ni ostavljati preko jeseni. Njih je bolje spajati sa snažnijim.

 Bolesti pčela

Problem koji je prisutnan na svakom pčelinjaku je varoa, pa je njegovo rešavanje i redovni zadatak pčelara kada je u pitanju briga o zdravstvenom stanju pčela. Suzbijanje varoe je otežano pojavom rezistencije te štetočine na mnoge lekove a takođe i time što je veliki broj lekova ostavlja rezidue u medu, vosku i drugim pčelinjim proizodima pa njihova primena dolazi u pitanje. 

Na našem tržištu postoji veći broj lekova za suzbijanje varoe ali se pčelarima mogu preporučiti samo oni zvanično registrovani. Radi izbegavanja ostataka u pčelinjim proizvodima, još više se sužava broj upotrebljivih lekova. U svakom slučaju, pre tretiranja ukloniti medišta i pridržavati se uputstva proizvođača. 

Pored varoe, kraj leta treba iskoristiti za detaljan pregled pčelinjeg legla na američku kugu. Sumnjive su sve ćelije zatvorenog legla koje su promenile boju, ulegnute i čiji su poklopčići izbušeni, izgrickani. Kada se palidrvcetom zahvati sadržaj takvih ćelija, on se razvlači u vidu sivo-smeđe mase gustine tutkala. Ako je proces zaraze star, onda je ćelija naizgled prazna, jer je raspadnuta masa zalepljena na zidu ćelije. Ostavljanje takvih bolesnih društava preko zime može znatno pogoršati situaciju na pčelinjaku ali i na okolnim pčelinjacima zbog mogućeg širenja zaraze. Otkrivanje svih sumnjivh pčelinjih zajednica prijaviti veterinarskom inspektoru koji će preduzeti dalje mere.

Ostali radovi

Podsećamo pčelare na još neke od poslova u avgustu: topljenje starog saća, ostavljanje medišnih ramova u magacine, sakupljanje propolisa iz tih ramova i nastavaka, eventualno ostavljanje ramova sa medom i polenom za zimu, obezbeđivanje vode na pčelinjaku.

Farbanje košnica se može obaviti i na samom pčelinjaku. Završetak aktivne sezone predstavlja i početak veće aktivnosti na izlaganju i prodaji meda i pčelinjih proizvoda uopšte.

Povratak na početak