[Home]

Pčelarstvo u svetu

43

Priredio Predrag Cvetković

VESTI IZ SVETA

Velika Britanija. Prethodna godina (2008) je bila veoma nepovoljna za pčelare u Britaniji. Bilo je mnogo gubitaka u zimovanju, paša je sa manjim izuzecima bila slaba i strahuje se da pčele nisu dobro pripremljene za narednu zimu. Ipak, nešto sto je u svemu tome dobro je što je pčelama i pčelarstvu dat najveći publicitet i javnost je uključena u pčelarske akcije najviše do sada. Naveliko se govori o mogućnosti da pčele nestanu sa te ostrvske zemlje ako se nastavi sa ovakvim trendom.

U Londonu je više stotina pčelara bilo u protesnoj povorci do zgrade Parlamenta, noseći transparente "Dajte pčelama šansu. Povećajte dotacije". Potpisana je peticija sa oko 140 hiljada potpisa.

U novembru, na javnoj debati koja se održava svake godine sa posebnom temom, pčela je među više vrsta iz biljnog i životinjskog sveta izglasana za najdragoceniju živu vrstu na planeti, koja je od neprocenjivog značaja za opstanak planete.

 

 

  

SAD. Kaže se da oprašivanje badema predstavlja najekstremniji ogranak u sveukupnim poslovima oprašivanja biljaka na celoj planeti. To je delom zbog same velike vrednosti badema, zatim što oko polovine broja košnica u SAD učestvuje u oprašivanju, a veliki je i uticaj što su se kroz diskusije o masovnom stradanju pčela (CCD) mediji mnogo više zainteresovali za to oprašivanje. Pčele dolaze na oprašivanje na nekoliko načina. Kalifornijski pčelari imaju oko 350.000 košnica ali pošto je od toga manje od polovine određeno za oprašivanje nemaju ni približno dovoljno pčela da opraše sve zasade badema, koji zahtevaju oko 1,5 miliona košnica. Zbog toga tu moraju da se dovoze pčele iz ostalih delova SAD pa čak i iz Austalije.

Veliki zadatak i teškoću za pčelare predstavlja neophodnost brzog razvoja društava krajem zime kako bi imala dovoljnu snagu za oprašivanje. Pčele se masovno hrane sirupom i zamenama za polen.  Za vreme oprašivanja, pčele imaju na raspolaganju samo badem, jer odgajivači badema nastoje da apsolutno ništa drugo ne raste u tim voćnjacima. Za mnoge pčelare koji žive od oprašivanja nije iznenađenje ni nepredviđen događaj ako im kasnije strada čak i polovina društava.

 

Evropska Unija. Evropski komitet za zaštitu životne sredine je doneo nove mere u cilju smanjenja korišćenja i toksičnosti pesticida koji se koriste na poljima u zemljama EU: Trebalo je da budu odobrene od strane Parlamenta krajem 2008. godine, i u tom slučaju, EU bi do 2013. godine smanjila upotrebu pesticida za 85%. Smatra se da će takva mera naići na jaku rakciju hemijske industrije i konvencionalnih farmera, ali članovi komiteta ostaju čvrsto pri stavu da su te mere i neophodne i da ih je moguće sprovesti. Jedan službeni izveštaj iz oktobra 2008. govori o rekordnom nivou ostataka od pesticida u hrani u EU i to je pokrenulo inicijativu za restrikciju pesticida.

Druga, odobrena mera koju je ministar poljoprivrede EU uputio Parlamentu je za zabranu nekih "jako otrovnih hemikalija", onih koje remete endokrini sistem, genotiksičnih, kancerogenih ili toksičnih za reprodukciju. Neurotoksične i imunotoksične (one koje ugrožavaju imuni sistem) hemikalije takođe mogu da budu zabranjene tamo gde predstavljaju značajan rizik.