|
Priredio Predrag Cvetković VESTI IZ SVETA Nemačka. Administativni sud u Augsburgu u Južnoj Nemačkoj, presudio je 30. maja 2008. da med koji sadrži polen sa kukuruza sorte MON 810 koji je genetski modifikovan nije za prodaju. Iako sud priznaje da je pčelar Karl Hajnc Bablok ozbiljno oštećen zato što mu nije dozvoljeno da prodaje svoj med, po mišljenju suda on nema prava da protestvuje protiv gajenja genetski modifikovanog kukuruza ali može da traži kompenzaciju od poljoprivrednika koji gaje taj kukuruz. Kao rezultat te presude, i profesionalni pčelari i amateri su doneli svoje košnice u grad kao znak protesta a pridružili su im se i drugi demonstranti na velikom protestu. Film o tome se može videti na adresi www.haefeker.de/cgi-data/quer_en.wmf
Brazil. Brazilski istraživači rade na prvom serumu protiv pčelinjeg uboda. Rad je pokrenut 2005. godine i sada je u toku kliničko ispitivanje u dve bolnice u Sao Paolu. Očekuje se da se pojavi na tržištu krajem naredne godine. Istraživači su sproveli vrlo opširna istraživanja strukture i funkcije proteina u pčelinjem otrovu. Otkriveno je 134 proteina, od čega je 9 novo otkrivenih. Prema podacima ministarstva zdravlja države Sao Paolo u 2005. godini evidentirano je oko 3.500 ljudi da su imali ubode pčela ili osica. U istoj brazilskoj državi, te godine stopa mortaliteta od uboda je porasla sa 0,35 na 1,15 na 100 hiljada stanovnika. Isti problem postoji i u drugim državama, tako je u SAD u periodu od 1991. do 2001. godine, 533 osoba umrlo od uboda pčela ili osica. Velika Britanija. Ova sezona je bila povoljna za britanske pčelare što se tiče meda. Paše na drači, beloj detelini i kestenu su bili posebno izdašne. Cena meda je porasla ali pčelari ipak ne pokrivaju lako svoje uvećane troškove. Veoma se traži lokalni med, pa se tako med od uljane repice prodaje po ceni 3,5-4 evra za pakovanje od pola kilograma, a mešani letnji livadski med sa medom od drače prodaje se po ceni 4,4 evra za pola kilogama, odnosno 8 evra za kilogram. Argentina. Tokom prvih 6 meseci 2008. godine Argentina je izvezla 38.900 tona meda po ceni od 2.430 USD po toni (odnosno 2,43 USD za kilogram) franko brod. Cena meda je porasla zbog nestašice na svetskom tržištu, pa je tako tokom juna 2008. iz Argentine izveženo oko 7.000 tona meda, skoro ista količina kao u junu 2007. ali po skoro 60& višoj ceni - u 2007. po 1,693 dolara za kilogram a u 2008. 2,701 dolar, misli se na cenu franko - brod (FOB). Krajem devedesetih godina prošlog veka i početkom ovog, Argentina je snabdevala oko 27% celokupnog svetskog tržišta meda. Tadašnja proizvodnja meda je bila oko 100.000 tona godišnje, ali sada, zbog širenja intezivne poljoprivrede, proizvodnja se smanjila i smatra se da ne može da pređe 75.000 tona godišnje, tako da će Argentina moći da pokriva manje od 20% potreba na svetksom tržištu. Sve više zemljišta se zauzima za povećanu proizvodnju soje, pa to smanjuje mogućnost nalaženja pogodnih izvora nektara. Predsednik države je obećao povećanje izvoznih taksi za većinu poljoprivrednih proizvoda, ali na žalost to ne važi za med, gde izvozna taksa iznosi 10% od minimalne cene meda 2.500 američkih dolara za tonu, što predstavlja cenu franko - brod. Mnogo godina argentinski pčelari su mogli slobodno da sele u prerije ali 2008. po prvi put u njihovoj istoriji, zbog kolapsa stočarke proizvodnje. neke provincije su zabranile pčelarima prelazak određenih granica, u bilo kom smeru. Pčelarima će biti dozvoljeno samo da sele pčele na oprašivanje biljaka u određenom roku a zatim će morati da vrate košnice natrag, bez dozvole da ostanu na produktivnim pašama. |
|