IZ SVETA  

4

  Pripremio: Predrag Cvetković

Rusija.

Još prošle godine održan je osnivački kongres sveruske društvene organizacije «Rusko udruženje pčelara”, a krajem juna ove godine udruženje je i zvanično registrovano. Za predsenika je izabran profesor Vjačeslav I. Lebedev. 

Osnovni ciljevi su: pomoć stvaralačkom i profesionalnom radu radnika u oblasti pčelarstva i stvaranje uslova za praktično ostvarenje programa očuvanja i obnove pčelarstva Rusije.

U Rusiji postoji i ”Savez pčelara Rusije”, organizacija na čijem je čelu Arnold Butov.

U časopisu ”Pčelovodstvo” stručnjaci instituta za pčelarstvo u Ribnou upozoravaju pčelare da je ove godine bilo veoma mnogo medljike tokom cele sezone. U uslovima Rusije, to je dosta nepovoljno za zimovanje, pa se pčelarima savetuje da šalju uzorke na ispitivanje i ukoliko se potvrdi , da je zamene šećernim sirupom. Tom prilikom se ukazuje i na to da u Rusiji nema proizvodnje kvalitetne hrane za pčele koja bi zamenjivala med. Radi se na korišćenju inostranih fermenata ali i domaćih, koji omogućavaju zadovoljavajuće invertovanje saharoze na proste šećere. Neki izveštači javljaju da je prošle zime bilo 7 meseci neizletanja.

Posredno, preko ruskih tekstova, saznajemo o eksperimentima sa upotrebom novog sredstva za borbu protiv varoe - šampona za kosu. Reč je o šamponu namenjenom za pranje kose protiv kropelja i vaši, koji je napravljen od prirodnih preparata i ne zagađuje med. Istraživanja su vršena u Kanadi, na Kipru, SAD i Južnoafričkoj republici. Članci o tome potiču iz časopisa ”Apiarist” i ”Entomologist” iz decembra 2001. Šampon se primenjuje razbrizgavanjem, može i uz dodatak zaslađivača, i stvaranjem aerosola - magle. Šamponi “Exorsect” i “Follicel”.

Bugarska. Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo Bugarske izdalo je naredbu o registraciji i identifikaciji pčelinjih društava. Ciljevi koji se žele postići su garantovanje zdravstvenog stanja pčelinjih društava, ograničavanje rasprostranjenja pčelinjih bolesti i sprovođenje državnog programa za zaštitu od bolesti i garantovanje kvaliteta pčelinjih proizvoda.

Pčelinjaci će se registrovati a na pčelinja društva će se identifikovati postavljanjem oznaka na košnicama, pomoću obgaranja usijanim žigom.

Naredba stupa na snagu 20. januara 2003. (“Pčelin” br. 1/2002)

U istom časopisu objavljeno je objašnjenje Aleksandra Mihajlovskog, urednika makedonskog časopisa “Melitagora” o rezultatima istraživanja stručnjaka pčelarskog instituta u gradu Cele, Nemačka, u vezi indikatora kvaliteta meda uslod zagrevanja. Istraživanja su dokazala da je prisustvo enzima mnogo osetljiviji indikator za nepravilnu obradu meda, nego što je to HMF faktor. Eksperiment je sproveden sa jednom vrstom meda koja je čuvana u račličitim uslovima

Zaključak je da je HMF faktor veoma dobar pokazatelj ocene gubitka kvaliteta meda, ali samo u slučaju dugotrajnog čuvanja. U sprovedenom eksperimentu kratkotrajnog zagrevanja meda na 100 stepeni u toku 2 minuta, vrednost HMF faktora se samo malo povećala, dok je aktivnost enzime invertaze potpuno nestala i svim enzimi su uništeni.

Podaci o pčelarstvu u zemljama Evropske unije. U 15 zemalja EU pčelari oko 470.000 pčelara, od toga je skoro 15.000 profesionalaca. Najviše pčelinjih društava u zemljama EU  ima u Španiji, više od 2,3 miliona.

Najveći procenat profesionalnih pčelara je u Grčkoj (više od 18%), zatim Španiji (15%), Portugaliji (7%). Po broju profesionalnih pčelara, najviše ih je u Španiji i Grčkoj (po 4000), U Francuskoj (3000), Portugaliji (1800).

U EU jedan profesionalni pčelar prosečno ima 256 košnica, najviše u Španiji (420) i Švedskoj (300) a najmanje u Danskoj (160) i Nemačkoj (172).

Prosečan prinos meda po košnici u zemljama EU je 18kg. Najveći prinos se ostvaruje u Mađarskoj i Belgiji (više od 40kg po košnici).

Ispitivanje potrošnje meda u Poljskoj. Prema jednoj anketi, Poljski potrošači najviše kupuju med u pakovanjima od pola kilograma (56%) i to najpre u staklenoj ambalaži (90%). Med u ambalaži od 250 grama kupuje 23% potrošača, a isti procenat se odlučuje za ambalažu od 1kg. Opredeljuju se radije za tečni med (62%) nego za kristalisani (15%) a za 15% konzistencija nema uticaj. 55% potrošača cenu meda smatra prihvatljivom, a 42% visokom. Jednom mesečno med kupuje 34% kupaca, a jednom u četiri meseca 33%. Pri kupovini, najviše odlučuje ukus (66%) zatim cena (45%) pa konzistencija (42%) i veličina pakovanja (35%). 86% kupaca kupuje med radi zdravlja. U toku godine, najviše se kupuje zimi (54%), u jesen (46%), najmanje tokom leta (16%).