|
Priredio Predrag Cvetković VESTI IZ SVETA SAD. Cena oprašivanja badema sve više raste, 1999. godine je iznosila 36$ po društvu, 2002. - 40$, 2004. - 55$, 2005. - 80$ a 2006. čak 125% po jednom snažnom oprašivačkom društvu. Prosečna cena badema je pri tome rasla od 0,86$ po funti u 1999. godini, 1,11$ u 2002. godini, 2,21$ u 2004. godini, 3,08$ u 2005. godini. V. Britanija. Pčelarstvo koje je sačuvano zahvaljujući selu, postaje pomodan hobi mladih profesionalaca. Deo onog najboljeg meda sada dolazi iz dvorišta u Daun stritu. Urbani pčelari su počeli da brojno nadmašuju svoje rivale sa sela jer biljke koje rastu u gradovima imaju privlačniji nektar od monokultura u poljoprivredi i pesticidima opterećenih polja na selu. Britansko udruženje pčelara je u posledje tri godine skoro udvostručilo broj članova na 10.500, u najvećem porastu posle velikog rasta 1980. godine, koja je prethodila gubitku miliona pčela zbog varoe. Sada mladi ljudi u redu čekaju za pčelarske kurseve i da kupe košnice vredne po 100 funti. Neki čuvaju pčele na terasama na krovovima i u otvorenim dvorištima. U Londonu, košnice se pojavljuju na krovu Engleske banke (Bank of England) i na vrhu zgrada "Fortnum & Mason", "Queen’s grocers" i na Pikadiliju. "Tegla meda predstavlja lep zaslađivač", kaže Džon Čepli, bivši britanski vazduhoplovni inženjer koji drži pčele u parku Svetog Džemsa, za pčelinji let udaljen od Doun Strita br. 10. "Ali još nisam bio u iskušenju da dostavim jednu Blerovima". (Preuzeto iz "The Sunday Times")
Pčelari u Britaniji su sve zabrinutiji i sve ugroženiji zbog gajenja genetski modifikovanih biljaka. Tako ih očekuju kazne do 5.000 funti ukoliko prodaju med koji je zagađen genetski modifikovanim biljkama a ne stave upozorenje za potrošače. Vlada zahteva zonu za odvajanje do 200 metara između genetski modifikovanih i normalnih useva da se spreči unakrsno oprašivanje, ali istraživanje je pokazalo da je vazdušno oprašivanje genetski modifikovanih biljaka obavljeno na udaljenosti 475 metara. Istraživanje takođe pokazuje da su pčele na svojim nogama nosile genetski modifikovan polen do 2,8 milja.
Procenjeno je da je varoa već uništila 35.000 pčelinjih društava i većinu divljih zajednica na severu. Pčelari na južnom ostrvu imaju kraću sezonu, većini jedini prihod potiče od meda i uticaj varoe bi mogao da bude još pogubniji. Za prenošenje pčela i pčelinjeg materijala u nekim oblastima na Zelandu je potrebna dozvola. Pčelari su zabrinuti zbog neregistrovanih pčelinjaka. Na Zelandu nastaje pometnja slična onoj kakva je bila i u ostalim krajevima sveta u koje je dolazila varoa. U košnice se već stavljaju letvice sa hemijskim sredstvima i na sve druge načine se pokušava da se izbori sa varoom. Izgleda da nadležni pri tome prave i greške, jer neki upućeniji pčelari već osuđuju odluku da se unište divlje zajednice pčela kao mogući prenosioci varoe - oni naime smatraju da su te zajednice najbolje prilagođene na prirodne uslove i da predstavljaju dragocen genetski materijal. |
|