[Home]

Pčelarstvo u svetu

23

Priredio Predrag Cvetković

VESTI IZ SVETA

  

SAD. Radi oprašivanja badema, na plantaže u Kaliforniji se dovozi na stotine hiljada pčelinjih društava. Na tako velikom broju košnica, čak i pri maloj verovatnoći, dešavaju se i razne nezgode, prevrtanja vozila i slično. Tako je ove godine došlo do prevrtanja šlepera sa 480 košnica na autoputu Las Vegas. U takvim slučajevima, zavisno gde se dogode i pod kojim okolnostima, reaguju i osiguravajuća društva, ukoliko su transporti osigurani. Iznosi premije osiguranja su vrlo visoki ali u slučaju nezgode, osiguravajućem društvu pripada tovar, pa je njima u interesu da se pobrinu oko toga, hitno pronađu nekog pčelara koji bi otkupio pčele i pobrinuo se oko njih. U najmanje željenom spletu okolnosti, kod Las Vegasa je došlo do toga da niko nije pokušao da spase pčele, već su vozači (koji očigledno nisu sami bili pčelari) pakete sa pčelama pobacali preko preko ograde autoputa na zemlju ispod mosta i time izazvali još veću nevolju, da su posle odlučili da pčele unište polivanjem vodom, što su i učinili.

Kina. Profesori Krivcov i Lebedev o svojoj poseti Kini pišu u ruskom časopisu "Pčelovodstvo" br. 7/04 i navode niz zanimljivih podataka. Tako saznajemo da u Kini preovlađuju LR košnice, sa debiljnom zidova 15mm, da je prosečna produktivnost po košnici čak 50-60 kg meda a pri intezivnoj selidbi čak i 100kg. Kao vodeći svetski proizvođač matičnog mleča (80% mleča na svetskom tržištu potiče iz Kine), Kina ima izuzetno razvijenu proizvodnju tog veoma traženog pčelinjeg proizvoda.  Prosečno se proizvodi čak 1kg mleča po košnici (na pčelinjacima gde je ta proizvodnja zastupljena) a prema navodima ruskih pčelarskih stručnjaka, ima slučajeva i proizvodnje do 4,4kg mleča iz jedne košnice prosečno, pri posebno povoljnim uslovima, a iz pojedinih košnica i više!! Pri tome treba naglasiti da sezona proizvodnje mleča u Kini traje do 7,5 meseci u južnim krajevima a u severnim 5 meseci. Važnu ulogu igra rasa pčela, u pitanju su hibridi kineske i italijanske pčele, nad kojima je vršena posebna selekcija na proizvodnju mleča. Prioritet se daje svetlim cilindričnim matičnim ćelijama. Na odgajivačkom ramu se stavlja 5 letvica, svaka sa po 25-34 plastičnih osnova za matičnjake. Radi se sa intervalima od 72 časa.

Velika Britanija. Veliki kostriš, kresnica (Senecio jacobaea) iz familije Asteraceae je dvogodišnja biljka, žutih cvetova, koja cveta tokom leta, sve do jeseni i daje nektar i polen. U Britaniji je februara 2004. stupio na snagu Pravilnik o sprečavanju širenja ove biljke, koga je iniciralo britansko udruženje odgajivača konja. Naime, biljka je otrovna za konje i stoku i od nje svake godne stradaju desetine grla stoke. Pravilnikom se utvrđuju obaveze vlasnika zemlje na kojoj raste kostriš da preduzimaju mere za sprečavanje njenog širenja - od čupanja, prskanja herbicidima do bioloških i drugih mera. Iskustva pčelara sa tom biljkom su različita. Jedni smatraju da njen med nije dobar za ishranu, kupci njegov ukus ocenjuju kao "užasan" i ako je pomešan sa medom od drugih biljaka, kvari mu ukus i praktično onemogućava prodaju. Postoji kategorija neutralnih, koji ne opažaju svojepčele na kostrišu, ili smatraju da se med ipak može koristiti za ishranu, ali tek kada se kristališe. U zaštitu te biljke stupaju ekolozi ali i neki pčelari koji imaju dobra iskustva sa njom.

Leto 2004. godine je u Britaniji bilo neobično toplo i sušno. Prinosi meda su dosta varirali, pa neki pčelari godinu smatraju gorom od prethodne a neki boljom. Bilo je prinosa od 25-30kg po košnici, često i većih, uprkos izrazito rojevnoj godini. Čini se da su prinosi u celini ipak dobri jer je cena meda pala i neki pčelari prodaju svoj med za svega 2,4-3,8 evra po kilogramu u bačvama od po 200kg. Cena meda na malo kod pčelara je oko 6,4 evra po kilogramu za mešani med i oko 8 evra za med od vrijeska. Ukoliko se tegliran med pčelara prodaje u prodavnicama, vrednost koju pčelar dobija je oko 25% niža.