[Home]

Pčelarstvo u svetu

19

Priredio Predrag Cvetković

PANORAMA IZ SVETA

  

SAD. Američki farmeri žale zbog nedostatka pčela, kaže se u jednom tekstu o problemu oprašivanja u SAD. U severnom delu SAD nedovoljan je broj pčelinjih društava za oprašivanje biljaka. Manje cvetova se razvija u plodove i procenjeno je da to košta poljoprivredu Džordžije oko 100 miliona dolara godišnje, a reč je znači samo o jednoj državi. Iako nestajanje divljih pčela ima najveći uticaj, mnogo drugih oprašivača: ptice, slepi miševi i leptiri takođe nestaju zbog gubitka staništa. Bumbari iako odlični oprašivači nisu prisutni u dovoljnoj meri. U tekstu o tome daje se primer borovnice. Na oko pola hektara zasada ima oko milion cvetova i potrebno je da svaki bude posećen od strane opšrašivača. Tikve i bundeve su na najvećem udaru jer nisu dovoljno atraktivni za pčele pa je mala konkurencija i vrlo je malo oprašivača koji mogu da se odluče i izaberu najbolje biljke.

Rusija. Ispitivanja mogućnosti lečenja krečnog legla u institutu pčelarstva u gradu Ribnoe pokazuju da u lečenju mogu biti efikasni beli luk, kamilica, poljski rastavić, crni luk i pelen. Oni utiču na zadržavanje rasta spora od 13-50%. Primenjuju se uz druge lekove, pa se tako smanjuje neophodna količine hemijskih lekova za suzbijanje bolesti.

Španija. Istraživanje u vezi krečnog legla, vršeno u Kordobi, pokazalo je da je lek "Apimicos B" potpuno neefikasan i da je jedina posledica moguća pojava rezidua u medu. Naglašeno je da je faktor koji se pokazao od velikog uticaja na pojavu bolesti (u kojoj više faktora igra ulogu) zloupotreba skupljača polena, a u samom vrhu tih faktora je potpuno uklanjanje rezervi polena iz košnice, pri čemu se bolest vrlo brzo pojavljuje.

Švajcarska. Pri prelasku na biološko pčelarenje potrebno je zameniti vosak koji je jako kontaminiran reziduima čistim, ekološkim voskom. Postavlja se pitanje šta je sa delovima košnice, poslebno zidovima, da li oni mogu kontaminrati novi vosak. koji je nabavljen po vrlo visokoj ceni. U jednom istraživačkom centru za pčelarstvo sprovedena su ispitivanja an košnicama koje su bile jako kontaminirane kumafosom (Perizin) i fluvalinatom (Apistan). Te košnice su čišćene bilo struganjem, pranjem živom sodom, i/ili plamenom, Rezultati pokazuju da kada se vrši zamena kontaminiranog voska ekološkim, dovoljno je ostrugati i opaliti košnicu da bi se izbegal ponovljena kontaminacija. Zamena košnica mnije neophodna.

Velika Britanija. U jugoistočnoj Engleskoj izvršena je inspekcija pčelinjaka, kojom je obuhvaćeno 706 pčelinjaka sa 3788 pčelinjih društava. Na 10,2% ispitanih pčelinjaka, odnosno 3,9% pčelinjih društava pronađena je evropska kuga, a na 0,9% pčelinjaka koji su kontrolisani, odnosno 0,5% pčelinjih društava pronađena je američka kuga.

Vršena su i rutinske inspekcije sa ciljem eventualnog otkrivanja male košničine bube, posebno u oblastima sa najvećom verovatnoćom gde bi mogla da dospe nekontrolisanim uvozom, ali ništa nije pronađeno.

Vršena je i provera otpornosti varoe na pitetroide. Nije utvrđeno da postoji rezistencija ali se u izveštaju kaže da to ne treba da zavarava, jer je verovatno da će se pojaviti. Upozorava se da treba tražiti nove metode koje će zameniti tretmane Apistanom i Bajvarolom, kada oni ne budu više efikasni. Kaže se da novi registrovan ekološki lek "Apigard" može da ih zameni ali se izražava i izvesna rezerva i ukazuje na neophodnost česte provere efikasnosti.