IZ SVETA  

15

Priredio Predrag Cvetković

PANORAMA IZ SVETA

Evropska Unija. Na sednici Komiteta za veterinarsko medicinske proizvode (CVMP) Evropske Unije, održanoj 9- 10. decembra, Aneksom II na odredbu 2377/90 konačno je dozvoljena upotreba oksalne kiseline za lečenje pčela i time je završen dugotrajan rad na njenoj registraciji. 

Slovenija. U Sloveniji je sve veća upotreba preparata "Gaučo", firme "Bajer" koji pokazuju vrlo štetna dejstva na pčele o čemu je i kod nas pisano pre nekoliko godina kada se govorilo o ogromnim stradanjima pčela u Francuskoj. Preparati se proizvode pod različitim nazivima a aktivna materija je "imidakloprid". Deluje neurotoksično na nervni sistem pčele, utiče na ponašanje i uzrokuje paralizu, ali je otrovan i za ptice i druge životinje. Aktivna materija je biljni sistemik i deluje kontaktno. Visoko je toksičan za pčele i ima negativan uticaj na izletnice već u koncentraciji 1,5 bilioniti deo. U biljkama je vrlo postojan. Vreme raspadanja u zemlji je dugo, od 224 do 366 dana, u krtolama krompira je utvrđen još duže. Raspada se u vrlo toksičan "olefin".

Gaučo je registrovan je u više od 100 zemalja i ekonomski interesi su odredili da se pčelari skoro i ne mogu zaštititi od njegovih štetnih dejstava. Tako je u Sloveniji ministar poljoprivrede javno rekao kako su gubici u pčelarstvu zbog upotrebe Gauča mnogo manji od povećane dobiti od poljoprivrednih useva.

Pčele izletnice ostaju mrtve na cvetovima tretiranim Gaučom. Povećano je stradanje i svih drugih pčela i otežano kretanje i sakupljanje polena. Primetno je stalno drhtanje zadnjih nogu. Veliko je zimsko stradanje pčela (40% i više), prepolovljeni su prinosi meda i drugih pčelinjih proizvoda. 

Španija. Jedna od karakteristika pčelarstva Španije je da postoji veliki broj pčelara profesionalaca u odnosu na ukupan broj imaoca košnica. Takvi pčelari su registrovani i dodeljen im je lični broj. Imaju u proseku preko 150 košnica ali među njima je više onih kojima pčelarstvo ne obezbeđuje jedini prihod nego onih koji su se posvetili samo pčelama. Druga specifičnost pčelarstva Španije je postojanje velikog broja zadruga preko kojih pčelari prodaju med. Preko zadruga se obezbeđuju i mesta za prezimljavanje pčelinjaka, lokacije za oprašivanje biljaka itd. tako da se seljenje pčelara obavlja uz međusobnu saradnju. Zadruge se ne bave društvenim organizovanjem pčelara, ne organizuju predavanja i sl. Na drugoj strani, pčelari profesionalci kojima je to jedino zanimanje imaju jako udruženje, gde članovi - farmeri imaju puno koristi i povlastica - zastupanje, besplatne savete, literaturu, obuku itd. Pčelari sa nekoliko košnica su praktično prepušteni sami sebi. 

Poljska. Sa oko milion pčelinjih društava, Poljska se može svrstati u zemlje sa razvijenim pčelarstvom. Na svih sedam poljoprivrednih instituta u zemlji postoje katedre za pčelarstvo, a i poljski pčelarski savez ima laboratoriju za ispitivanje kvaliteta pčelinjih proizvoda, koja izdaje odgovarajuće sertifikate.

U centrima za odgajivanje matica proizvedi se godišnje oko 60 hiljada matica, najviše kranjskih (31 linija), zatim kavkaskih (9) i srednjeevropskih (5 linija), po podacima za 2003.  godinu. Odnos cene matice u odnosu na cenu meda je 1:1 za neoplođenu maticu a cena jedne oplođene matice je ekvivalent cene oko 3kg meda. U Poljskoj se veoma mnogo radi i na veštačkoj oplodnji matica.

Zanimljivo je da poljski standard propisuje čuvanje meda ne duže od tri godine, a za med od heljde se zbog njegovog hemijskog sastava čak preporučuje i mnogo kraći rok - pola godine.

U gradu Lublinu su od 19-21. septembra održani 21. Svepoljski dani pčelarstva i Druga međunarodna pčelarska izložba «Apiexpo2003». U okviru toga održan je i naučni simpozijum o kvalitetu meda. 

Kipar. Protekla sezona se odlikovala neuobičajenim klimatskim uslovima. Januar je počeo sa vrlo visokim temparaturama a zatim su nastupile velike hladnoće skoro do kraja aprila. Prolećne paše na lavandi i plantažama južnog voća bile su praćene masovnim rojenjem kod skoro 80% košnica. Prinos društava koja se nisu rojila je bio dobar i iznosio prosečno 30kg meda od južnog voća i oko 20kg od lavande. Osobenost ove sezone je bila i da su potpuno istrošene zalihe satnih osnova i ramova u čitavoj zemlji.

SAD. Naučnici sa univerziteta Purdju razotkrili su proces prekida lučenja mirisa kod nekih biljaka posle oprašivanja. Biljni hormon etilen posle oprašivanja potiskuje aktivnost gena koji pokreću enzime u komplikovanom procesu lučenje mirisa. Naučnici su pokazali da biljke često ne prekidaju lučenje mirisa odmah po oprašivanju, već tek posle efektivne oplodnje, odnosno oko 48 sati od oprašivanja. Iako je lučenje mirisa gledano sa energetske strane skupo za biljku, to predstavlja sigurnosno ponašanje biljaka, da bi se obezbedilo ponovno oprašivanje ukoliko prethodno nije uspelo.