|
Priredio Predrag Cvetković
PANORAMA IZ SVETA
Velika Britanija. Farmaceutska kuća «Vita Europe» pustila je u prodaju dijagnostički komplet za otkrivanje američke kuge pčelinjeg legla. Komplet sadrži tester, bočicu sa reagensom, pipetu i štapić za uzorkovanje. Larva, za koju se sumnja da je zaražena, uzima se iz saća i stavlja u bočicu sa reagensom. Bočica se zatvori i protresa tokom 20 sekundi a zatim se iz nje pipetom uzimaju dve kapi i stavljaju u tester. To je pločica na kojoj su radi kontrole već nanete spore, a kroz poseban otvor se unosi uzorak, koji se posle 3 minuta upoređuje sa kontrolom. Na membrani pločice se vidi linija koja pokazuje kontrolu a druga linija se pojavljuje samo ako se potvrdi bolest (delimično se može uporediti sa testom za trudnoću). Po nekim, nezvaničnim informacijama, ovim kompletom se mogu otkrivati i spore, a ne samo vegetativni oblik. Broj korisnika ovog kompleta je za sada neznatan, prva reagovanja su različita, a pojava takvog sredstva pokreće mnoga pitanja, od uloge veterinarskih inspektora, znanja pčelara, efikasnosti, mogućih grešaka itd. Komplet košta 5 britanskih funti (oko 450 dinara). Ista firma (poznata među pčelarima po Apistanu) je proizvela i jedan novi lek protiv varoe. To je «Apigard», koga čini timol u gelu. Pakuje se u mala pakovanja od 50 grama u foliji, kao u prehrambenoj industriji (paštete, džemovi...). Primenjuje se pri temperaturi većoj od 15 stepeni. Navodi se efikasnost od 90-93%. Jedan komplet sadrži 10 pakovanja, što je dovoljno za tretman 5 društava, 2 puta sa razmakom 15 dana. - Jedna studija o zakonodavstvu Evropske unije u pogledu upotrebe lekova za suzbijanje varoe pokazuje da su organske kiseline i etarska ulja u punoj primeni, ali da jasno zakonodavstvo o integralnom suzbijanju varoe još uvek izostaje. Teško je i skupo registrovanje veterinarskih lekova i farmaceutske kompanije pokazuju mali interes za to.
Češka. Pčelarski institut u Dolu organizuje niz različitih kurseva za zainteresovane. Tako, pčelari se po pristupačnim cenama mogu obučiti u proizvodnji medovine i mednog piva, odgajivanju matica, upotrebi aparata za tretman varoe aerosolom, postoje i kursevi za degustatore i otkupljivače meda, za racionalizaciju u pčelarstvu itd.
Češki pčelarski savez uspeo je da registruje zaštitni znak za češki med, kako na domaćem tržištu, tako i za tržište Nemačke, na nemačkom jeziku. Zaštitni znak sadrži logo pčelarskog saveza i naziv «češki med» odnosno «češki bio med».
SAD. Naučnici sa državnog univerziteta u Ohaju otkrili su da pčele mogu da budu «teški alkoholičari» ako dođu u iskušenje i oni veruju da ta osobina može biti korištena u istraživanjima u lečenju alkoholizma. Tvrdi se da, dok druge životinje moraju da budu na neki način prevarene da piju alkohol, pčele će rado popiti čovekov ekvivalent od 10 litara vina «za veče». Mogu čak i da piju čist etanol, što nijedan organizam ne radi. Uočeno je da je uticaj alkohola na pčele sličan kao i kod čoveka. Eksperimenti pokazuju da su pčele osetljive i na efekte leka «Antabuse», koji izaziva povraćanje i koji je napravljen radi odvikavanja alkoholičare od pića. Veruje se da bi pčele mogle da se koriste za proveru novih sredstava, da se vidi da li mogu da postanu potencijalni lekovi. Lek «Antabuse» usporava i u nekim slučajevima odvraća pčele od uzimanja rastvora etanola. Tokom eksperimenata pčele su reagovale čak i na mali procenat alkohola, pa je tako uočeno da radije idu na veštačko cveće koje sadrži rastvor 5% etanola nego kada cveće sadrži čist rastvor saharoze! - Stalno se vrše nova istraživanja pogubnog utiicaja varoe. Ako je lutka truta zaražena varoom, to može drastično uticati na njegovu sposobnost da doleti na mesto za okupljanje trutova, gde se vrši oplodnja matica i koja mogu biti blizu, ali i udaljena od pčelinjaka. Uz to, za uspešnu oplodnju veoma je važna količina izbačene sperme. U seriji eksperimenata, otkriveno je da parazitizam samo jedne ženke varoe na trutu tokom stadijuma lutke ima značajan uticaj na njegovu sposobnost da se pari. Samo trutovi sa manje od 2 odrasle ženke varoe u svojoj ćeliji preživljavaju toliko da dožive polnu zrelost. Ipak, neki trutovi ne mogu da lete i ako su imali 1-2 varoe i taj procenat trutova koji ne lete je značajno veći u odnosu na one koji nisu zaraženi. - Jedna studija o zakonodavstvu Evropske unije u pogledu upotrebe lekova za suzbijanje varoe pokazuje da su organske kiseline i etarska ulja u punoj primeni, ali da jasno zakonodavstvo o integralnom suzbijanju varoe još uvek izostaje. Teško je i skupo registrovanje veterinarskih lekova i farmaceutske kompanije pokazuju mali interes za to. - U časopisu «Bee World» se daje konstrukcija i opis rada sa inkubatorom za izvođenje pčela radilica za potrebe stacionarnog i selećeg pčelarenja i pravi se poređenje i sa drugim merama koje se primenjuju za sprečavanje rojenja, proizvodnju rojeva i tretman protiv varoe.
Slovenija. Slovenački pčelari su obnovili pčelinjak Antona Janše i tom prilikom prvi put proslavili dan pčelara. Ove godine je to bilo 22. juna a predlaže se da ubuduće to bude 20. maj, dan kada je Janša rođen. - U 2002. godini u pčelarski savez Slovenije je bilo uključeno 198 udruženja sa 5.800 članova i oko 118.000 košnica.
Slovačka. Slovački (kao i Češki) pčelarski savez ima veoma visok procenat članova u odnosu na ukupan broj pčelara. Takođe, savez je poznat po vođenju veoma dobre statistike. Tako, u 2002. godini evidentiranih pčelara je bilo 16.315, od toga samo 176 nisu bili članovi saveza. Zanimljivost je i da je u savez učlanjeno oko 430 članova koji nemaju košnice. Prosečan broj košnica po članu je 14, ukupno ima oko 225.000 košnica u vlasništvu članova. Članovi saveza su proizveli oko 2.600 tona meda (pad za oko 160 tona u odnosu na 2001.) a voska oko 80 tona. Oko 660 pčelara je svojih 25.000 košnica preseljavalo na paše. Pokretnih pčelinjaka na vozilima je oko 1373 a prikolica 182, obe kategorije su u porastu. U kategoriji pčelara sa više od 100 košnica ima 83 pčelara, koji ukupno imaju oko 13.000 košnica.
Danska. Pčelarski institut u Flakenbergu je pred zatvaranjem. U otvorenom pismu upućenom jednom škotskom pčelarskom časopisu, autor sa gorčinom govori o nerazumevanju političara i o njihovom nepoznavanju značaja pčelarstva za opstanak živog sveta i proizvodnju hrane. Kao suprotan, navodi se primer Britanje, čija je vlada i u godinama Drugog svetskog rata podsticala gajenje pčela, ne toliko radi meda već da bi se omogućilo dobro oprašivanje bilja i time proizvelo više hrane za stanovništvo.
|
|