|
Priredio Predrag Cvetković
PANORAMA IZ SVETA Slovenija. U Sloveniji se dosta pažnje posvećuje obrazovanju mladih pčelara i već punih 26 godina se održavaju takmičenja u proveri njihovog poznavanja pčelarstva. U okviru slovenačkog pcelarskog saveza postoji i komisija za školske pčelarske sekcije - kružoke. Ove godine, takmičenje pčelarskih kružoka je održano u maju, u Cerklju, u Gorenjskoj i okupilo je 117 ekipa, koje su po težini takmičenja bile svrstane u tri kategorije. Za takmičare je organizovan i izlet u okolinu Cerklja, a rukovodioci sekcija su iskoristili susret za razmenu iskustava i dogovor o daljim akcijama. Naredno takmičenje se održava u Novoj Gorici.
Pri slovenačkom pčelarskom savezu deluju sledeće komisije: sud časti, privredno-kadrovska komisija, komisija za bolesti pčela, komisija za obrazovanje, komisija za pčelarske kružoke po školama, komisija za tehnologiju pčelarenja, selekciju kranjske pčele, za ekonomiku pčelarenja, za robne markice za med, za odlikovanja i nagrade, organizacijske i pravne akte, za pčelarsku i kulturnu baštinu i komisija za pčelinje paše.
Rusija. Proizvodnja trutovskih larvi u Rusiji poslednjih godina privlači sve veću pažnju naučnika, koji slede iskustva Japana, Ruminije, Kenije. U saradnji sa državnim medicinskim fakultetom u Rjazanju, vršena su obimna istraživanja biološko medicinskih svojstava i biohemijskog sastava trutovskog homogenata (mlevenih trutovskih larvi). Od njega se proizvode lekoviti preparati, koriste se kao dodatak hrani i za izradu kozmetičkih krema protiv raznih upala. U tekstu o proizvodnji trutovskih larvi se navodi da 1kg trutova tokom celog svog života pojede 15 do 20kg meda, što je prosečno 2,6 puta više nego što pojedu pčele u sličnim uslovima. Trutovske larve je najbolje odgajati pomoću specijalnog trutovskog saća ili ramova građevnjaka. U te svrhe najekonomičnije je koristiti plitke medišne ramove koji se postavljaju u plodišta, da pčele grade trutovsko saće ispod donje letvice. Ramovi se postavljaju kada se primeti da pčele počinju da grade novo saće, odnosno kada satonoše pobele. Kada trutovsko leglo bude zatvoreno, 10-12 dana posle polaganja jaja, ramovi se vade, saće iseca i presuje radi dobijanja homogenata. Na velikim pčelinjacima, poklopčići trutovskih ćelija se pažljivo odsecaju zagrejanim noževima i trutovske larve se vade pomoću specijalnih dvoramnih centrifuga. Dobijeni homogenat se odmah adsorbuje smešom mlečnog i grožđanog šećera. Takav sirov adsorbovani homogenat može se čuvati do 3 meseca na temperaturi 4-6 stepeni, a kada se osuši, trajnost mu je do tri godine na sobnoj temeperaturi. Napominje se da je u nepovoljnoj 2002. godini, dobijeno prosečno 850 grama trutovskih larvi po košnici. Preračunato, njihova vrednost je oko 7kg meda.
Koliko se pridaje značaj lekovitim svojstvima perge - prerađenog polena u saću, govori i to da se u Rusiji radi na konstrukciji mašine koja bi izvlačila pergu iz saća. Proces je složen i do sada nije postignuto potpuno zadovoljavajuće rešenje. Mašina obavlja niz operacija, počev od uklanjanja meda iz saća, sušenja saća, odvajanje voštano-pergove mase od rama, hlađenje saća do temperature 0-5 stepeni, sitnjenje saća, pneumatsko odvajanje perge od voska.
U Moskvi se od 3 do 7 septembra održava međunarodna pčelarska izložba i naučno praktična konferencija «Pčelarstvo 21. veka».
SAD. Zanimljiv tekst se pojavio u američkoj štampi povodom objavljivanja jedne knjige o medu, u kojoj se već u naslovu naglašava da je med i lekovito sredstvo i hrana za sladokusce. U tekstu se govori o tome koliko je med u prednosti nad mnogim lekovima, ali nasuprot tome, ne dobija odgovarajuće mesto na tržištu, jer industrija meda i pčelari ne ulažu skoro ništa u njegovu reklamu. Navode se podaci da farmaceutska industrija troši bilione dolara u oglašavanje i promociju lekova, bilione u štampu i reklamu na TV, ima svoj snažan lobi itd. O sporednim efektima pojedinih lekova ponekad se mora napisati na hiljade reči, a medu se ne može ništa zameriti. U tekstu se kaže da su pozitivni rezultati kliničkih ispitivanja meda zaista zadivljujući i kada bi industrija lekova imala takve rezultate, mi bismo bili odmah bombardovani njima.
Španija. Jaka polenska groznica zahvatila je južnu Španuju ovog proleća. Milioni stabala maslina zasitili su vazduh sa preko 14.000 polenovih zrnaca u kubnom metru i uzrokovali mnogo masovnih tegoba kod stanovništva i turista, koje su se najviše ispoljavale u vidu respiratornih problema, konjuktivitisa i rinitisa.
|
|