Novosti

Treći deo


Na pčelinjaku g. Gregorija na Kranjskoj Gori

Iskustva na Kranjskoj Gori u lečenju pčela od varoe

Posebno je bilo zanimljivo čuti kako na Kranjskoj Gori leče pčele od varoe. To je kraj u kome se varoa pojavila nekoliko godina kasnije nego u drugim delovima Slovenije. Pčelari su dosta dobro organizovani i sarađuju kada je u pitanju tretiranje pčelinjih društava. To naravno još uvek ne funkcioniše idealno, ali je prisutna tendencija upotrebe isključivo lekova koji ne ostavljaju tragove u pčelinjim proizvodima kao i plansko tretiranje pčelinjih društava. Gregorije se opredelio samo za upotrebu oksalne i mravlje kiseline. Oni imaju program i plan tretiranja tokom godine, a on je povezan i sa kontrolom broja varoa koje prirodno opadaju.

Domaćini su nam rekli da je zimsko tretiranje oksalnom kiselinom na pčelinjacima u tom delu Kranjske Gore izvršeno 2 decembra 2001. godine, kada su stavljene i pogače od šećerno mednog testa.

Gregorije ima posebne okvire u košnici koji su takve veličIne da se dva takva uklapaju u jedan standardni. Oni mu služe za gradnju trutovskog saća za šta obično koristi samo jednu polovinu standardnog rama a u drugoj je normalno saće. To ne bi bila neka posebna novina, ali je vredno pomena razmišljanje da u borbi protiv varoe ne treba uništavati baš svako trutovsko saće, jer time gubimo veliki genetski potencijal. Zato Gregorije uništava samo trutovsko saće iz društava kojima nije zadovoljan, a saće iz onih sa kvalitetnim maticama ostavlja. Kada se to saće zatvori, on ga uzima zajedno sa tim poluokvirima i postavlja u ramove jedne košnice koja mu služi samo za negu trugova. Nju posebno i više puta tretira, kako bi eliminisao varou, a takođe, takvo društvo stalno hrani kako bi zadržao trutove u košnici, radi potrebe za oplodnjom. Otvorio nam je tu košnicu, prepunu trutova i sa obiljem hrane. On ne uništava već uklanja trutovsko saće, naglasio je.

Za varou, domaćin nam je rekao da ako manje od 32 varoe izađu iz zime, miran je do avgusta. Treba znati broj varoa u društvu da se ne bi sva nepotrebno tretirala

U isparivač nemačke proizvodnje stavlja 1decilitar mravlje kiseline, koja za 4-5 dana ispari, zatim intenzivno prihranjuje. (Zanimljivo je da je i dr Rihar naglašavao značaj prethodnog prihranjivanja pre tretiranja pčela dimnim preparatima)

1. septembra stavlja se druga runda kiseline od 1decilitar.

U jesen ili zimu, kada nema legla koriste oksalnu kiselinu, čija je efikasnost oko 90%.

Postoji dogovor u društvu da svi pčelari tako postupaju, naglasio je Gregorije, tako da je svaki pčelar praktično obavezan da bude uspešan u radu.

Za tretiranje rojeva Gregorije koristi i mlečnu kiselinu. Kuhinjske sunđeraste krpe 20x12cm koriste se za šok terapiju mravljom kiselinom. Za krpu se koristi 85% mravlja kiselina.

U Nemačkoj, oksalna kiselina nije dozvoljena. Dr Poklukar je u autobusu obavesito pčelare kako će u Sloveniji od naredne godine biti zabranjena upotreba Perizina, pa je potrebno da pčelari koji su ga upotrebljavali, dotle prodaju med, jer bi mogli da se suoče sa tim da im ga niko neće otkupiti ako se pronađu ostaci Perizina, bez obzira u kojoj količini. Od 15 ispitanih uzorka meda u 4 su otkriveni ostaci kumafosa (perizin). Do 0,1mg po kilogramu je dozvoljeno ali samo još ove godine.

U Sloveniji ima 1300 ekoloških poljoprivrednika. U dvorištu Gregorija videli smo jedno kompostište i proizvodnju bioplina. Na svim pčelinjacima posećenim tog dana videli smo voštane satne osnove žute kao limun. "Do 10 časova sve se proda u 2 prodavnice zdrave hrane u Ljubljani", naglašava dr Poklukar, govoreći o značaju i perspektivi ekološkog pčelarstva u Sloveniji.

Za oksalnu kiselinu pri pravljenju rastvora trebalo bi koristiti posebnu masku sa kiselinskim filtrom, što otežava rad. Za nakapanje oksalne kiseline koriste se obične bočice sa kapaljkama, na koje pčelari sa AŽ košnicama dodaju tanka plastična creva kako bi mogli tretirati u dubinu AŽ košnice, a što kod nastavljača ne predstavlja problem.

Isparivači nabavljeni u Austriji, ne predstavljaju neku posebno složenu konstrukciju, kako je očekivao autor ovih redova.

Ti isparivači rade na principu spojenih sudova i sastoje se iz jedne pravougaone posude u koju se sipa kiselina i koja ima izgravirane oznake za određivanje zapremine kiseline. U produžetku, u ispustu (nešto slično kao kod pojilica za ptice u malim kavezima), stavlja se deblji karton, koji stoji vertikalno i uglavljen je između dva plastična ispusta. Od veličine tog kartona zavisi koliko će biti isparavanje. Domaćin je ukazao na problematiku da nepravilno napravljen isparivač može uzrokovati da karton upija vlagu iz košnice, koja će dospevati u kiselinu i tako joj smanjivati koncentraciju i samim tim dejstvo.

Druga varijanta isparivača, u samostalnoj izradi, se sastoji od drvene kvadratne ploče, sa otvorom na sredini, koja se stavlja u neku plastičnu tacnu. Otvor je dimenzija grlića male bočice - teglice, u koju se sipa kiselina i koja se izvrće u plastičnu tacnu, zajedno sa nosačem - drvetom. U drugom delu tacne se nalazi krpa preko koje se vrši isparavanje.

Veoma je značajno, ukazali su nam domaćini koji imaju dugo iskustvo u primeni mravlje kiseline, da kiselina bude prethodno držana u zamrzivaču, jer bi inače naglo isparila i stvorila negativne efekte.

U isparivač se stavi 1dl mravlje kiseline i najbolje ga je postaviti u sredini košnice (po visini).

Za LR košnicu, daje se 3 l sirupa. Na 1 LR nastavak ide 50ml a na dva - 100 ml mravlje kiseline. To ispari za oko 4-5 dana.

15ml kiseline se stavlja za 1 LR telo pri kratkotrajnom tretiranju. Za 2LR tela na 30 stepeni stavlja se 25-30ml kiseline a na25 stepeni 30-35ml.

Šta reći na kraju? Divno proveden dan, viđeno mnogo toga novog, mnogo je ideja i podsticaja i mnogo novih poznanstava. Autor se najsrdačnije zahvaljuje svojim domaćinima iz Semiča, Stanetu Plutu, koji mu je omogućio izlet i u svemu pomagao, Joži Severu za smeštaj i gostoprimstvo, i njihovim ljubaznim i vrednim suprugama, Ani i Cvetki. Posebna priča bi se mogla napisati i o njihovom pčelarenju. Da je tako, svedoči što je pčelinjak Jožeta određen za zvanične posete na Apimondiji a Stanetov pčelinjak, iako amaterski, može biti za ugled i mnogo većim pčelarima. Autor se ovom prilikom najtoplije zahvaljuje i Darku Toplaku, pčelaru iz Rušea kod Maribora, koji mu je omogućio dolazak u Sloveniju.